Инфекције рана, опекотине, сепса, менингитис, упала плућа, ураинарне и инфекције ока, уха, дисајних органа... већ постају највећа ноћна мора лекарима јер све мање успевају да их лече постојећим антибиотицима!

Светска здравствена организација (СЗО) објавила је листу на којој је 12 најопаснијих бактерија, а која је истоветна нашој у Србији! Бактерије које изазивају све те инфекције – ацинетобактер, псеудомонас и ентеробактерије, сврстане су у критичну групу јер су отпорне на лекове, баш као и салмонела и златни стафилокок, а могу да нападну пацијенте по болницама, старачким домовима, изазивајући смртоносне инфекције. Како су стручњаци СЗО упозорили, а наши се сложили, због тога су хитно потребни нови антибиотици! Према истим подацима, у групи бактерија високог ризика су и ентерококус, стафилокок ауреус, хеликобактер пилори, кампилобактер, неисериа гонореје, које су делимично отпорне на антибиотике, док с суредњег ризика бактерије стрептококус пнеумоние, хемофилус инфлуенце и шигела.

 

Списак бактерија:

Критична група:

– ацинетобактер баумани

– псеудомонас аеругиноса

– ентеробактериацеа

Високоризична група:

– ентерококус фециум

– стафилококус ауреус

– хелицобахтер пилори

– кампилобактер

– неисериа гонорее

Средњеризична група:

– стрептококус пнеумоние

– хемофилус инфлуенце

– шигела

 

Министарство здравља:

Горући проблем!

У Министарству здравља кажу за „Ало!” да је у Србији забележен висок ниво резистенције код свих испитиваних врста бактерија, слично као и у земљама јужне и источне Европе. – Према подацима о потрошњи антибиотика, Србија заузима високо место међу европским земљама. До пре две године овај проблем није био препознат као горући. Ми смо се истог тренутка укључили у његово решавање предузимањем низа мера. Израђен је нацрт Националне стратегије резистенције бактерија на антибиотике, следи израда акционог плана, који ће детаљно описати кораке до постизања дефинисаних циљева – наводе надлежни.

Проф. др Ивана Ћирковић, професорка микробиологије на Медицинском факултету, каже за „Ало!” да је Србија укључена у такозвани надзор над антимикробном резистенцијом, коју је, између осталог, изазвала прекомерна и нерационална употреба антибиотика!

– У Србији је идентична листа са оном коју је објавио СЗО и исти је редослед бактерија. У Србији бактерије јесу отпорне, али не као у Италији, Шпанији, Португалу, на Малти, Кипру, у БиХ, Румунији, Хрватској и Грчкој. Према најновијим подацима, велика потрошња антибиотика у болницама није примарни разлог бактеријске отпорности, већ много више употреба тих лекова на своју руку. Људи покушавају да се лече преко интернета, дају себи дијагнозе и прописују терпаије, а на руку им иду и апотеке које им лекове издају без рецепта! Прве три бактерије са листе СЗО веома су отпорне на велики број тих лекова. Реагују на свега један или два. Међу њима су, мада ретке, оне на које не делује ниједан лек – истиче проф. др Ћирковић и додаје да је доказано да постоји удружено деловање међу антибиотицима, па се тешке инфекције лече употребом два или три антибиотика.

– Ми још нисмо у безнадежној ситуацији. Тај списак бактерија је упозорење и мотивација за фармацеутску индустрију да почну да производе нове антиобиотике. Све владе у свету покренуле су ту иницијативу, међу њима и Америка и ЕУ. Јер бактерије, оне које нису и оне које јесу отпорне на лекове, могу код извесних пацијената да доведу до смрти. Истаживања су показала да што је изазивач инфекције отпорнији, последице су теже. У складу с тим, наш циљ је да се смањи стопа резистенције бактерија, а самим тим и инфекције и смртност – закључила је наша саговорница.

 

Извор: Aло.рс

Ознаке: бактерије, инфекције, смрт