Pročitaj mi članak

U BEOGRADU ALBANAC, u Preševu Srbin

0

Porodica-Mehmeti-

У трошној уџерици од свега петнаестак квадрата у Прешеву деветочлана породица Мехмети бори се са животним недаћама. Глава породице Дестан не бира и ради од ране зоре до касних вечерњих сати и најтеже послове, али не успева да своју породицу прехрани, а камо ли да им обезбеди кров над главом.

– У овој кућици станујемо ја, супруга, шесторо наше деце и свастика – прича Дестан Мехмети. – Сваки залогај хране је луксуз. Примамо социјалну помоћ, ја радим и најтеже послове, али то није довољно да се нахране сва гладна уста.

Дестану и супрузи најтеже пада што лоши услови живота утичу на то да су деца често болесна. Најмлађа девојчица има и проблеме са срцем.

– Сваки родитељ за децу жели најбоље, али посла нема – прича Дестан и показује своје скромно домаћинство смештено у две собице. – Ја нисам од оних који бирају посао, али ето опет не успем месечно да зарадим ни 100 евра. Струје има, али воде не, деца спавају на поду и како кажу жеља им је да имају кревет, радни сто, полицу… Они не желе нову гардеробу и играчке. Желе само пристојан кров над главом.

Он каже да им добри људи донесу помоћ у храни и одећи.

– Тешка срца прихватам – јада се Дестан. – Због деце, ја не морам ни да једем. Али, када бих само имао парче земље, ја бих са својих десет прстију све сам изградио.

Недавно је породицу Мехмети посетио министар за рад и социјална питања Александар Вулин. Поклонио им је електрични шпорет и обећао да ће са челницима општине разговарати да породица добије земљиште и, уз помоћ добрих људи који желе да помогну, започну изградњу куће.

“ПОЛУТАН“

Мехмети стидљиво прича да је тешко када си „полутан“. Он је дете из мешовитог брака, мајка му је Српкиња, отац Албанац.

– Целог живота си ничији. У Београду кажу да сам Албанац, овде да сам Србин. То ми и прећутно замерају кад тражим посао – сматра Дестан.

(Вечерње новости)