Pročitaj mi članakŠirom područja današnje Srbije, nekada se prostiralo Rimsko carstvo, a o prisustvu antičkog naroda na našoj teritoriji ostalo je dosta dokaza.
Од рушевина моста на Дунаву, који је требало да повеже Исток са Западом све до славних родних градова римских владара, археолошка налазишта откривају много тога о начину живота и развијености цивилизације пре скоро 2.000 година на територији данашње Србије.
„Подземни свет“ античке историје пружа увид у остатке некада величанствених здања и напредне инфраструктуре било да је у питању сам истог земље, или Сремска Митровица на северозападу.
Сирмијум
Сремска Митровица испод својих градских улица чува остатке грађевина једне од престоница Римског царства, града Сирмијума, који је својевремено спадао у највеће метрополе. Сирмијум, као насеље потиче још из прастарих келтских времена, са првим траговима насеља још од пре 7.000 година, наводи Туристичка организација Сремске Митровице.
Сирмијум је доживео снажну урбану експанзију с краја трећег века, и током четвртог. Познати римски писац из Амијан Марцелин назива га „славна и многољудна мајка градова“. Сирмијум је било родно место пет римских царева: Деција Трајана, Аурелијана, Проба, Максимијана Херкулија и Грацијана.
Сремска Митровица је била један од највећих југословенских археолошких центара. Приликом археолошких истраживања Сирмијума поред Царске палате са римским циркусом, откривене су и друге монументалне јавне грађевине попут „Лицинијевих терми“, житнице, трговачке и занатске четврти.
Сингидунум
Иако је град на територији данашњег Београда постојао још за време Келта, о античком Сингидунуму можемо да говоримо после доласка римске војске изаузимања тврђаве. Римљани су учврстили свој положај на овом стратешки важном делу Подунавља, а келтски Сингидунум се уклопио у оквире римске државе и античке цивилизације.
За сада је непознато која је прва римска војна јединица запосела ово подручје. Археолошка истраживања у Кнез Михаиловој улици број 30 указују на постојање скромног војног логора који је на овом простору подигнут крајем првог века. Остаци улице на истом локалитету говоре да је управо она представљала главну комуникацију унутар војног логора.
Као и већина градова Римске империје, Сингидунум се развијао од војног логора и насеља ветерана, а у првој половини другог века постао је муниципиум – административни центар провинције Мезије, да би вероватно средином трећег века био проглашен за колонију осле победе римских трупа над Дачанима и након формирања римске провинције Дакије.
Виминациум
Виминацијум је археолошко налазиште у близини Пожаревца, а некада је био римски град и војни логор. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Под владавином Хадријана стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу. Био је седиште епископа у четвртом веку, а касније добија статус митрополије.
Трајанова табла и остаци највећег моста Римског царства
На готово најисточнијој тачки Србије налазе се рушевине монументалне грађавине са самог почетка другог века нове ере. Трајанов мост на Дунаву, који је некада повезивао Горњу Мезију и провинцију Дакију, да и данас стоји, представљао би прелаз између Србије и Румуније.
Импозантна грађевина завршена је у рекордном року, посебно узимајући у обзир тадашњу развијеност, од 103. до 105 године. Хиљаду година је важио за највећи мост на свету, иако није опстао толико дуго, а вечно чува титулу највећег римског моста — чија је укупна дужина од капије до капије износила 1.158 метара.
Није познато ко је, када и зашто срушио мост који је важио за највећи икад саграђен у Римском царству, међутим, чињеница да су од њега на копну остали само стубови на српској, односно румунској страни.
Тај мост је био последњи стадијум вишевековне изградње римског пута коју је завршио управо владар Трајан. Туристима је вероватно знатно познатија Трајанова табла која се може видети током вожње чамцем на Ђердапском језеру. Та табла је споменичко наслеђе Трајановом доприносу у изградњи римског пута, чији остаци и даље могу да се виде код тврђаве Голубац.
Интересантан је податак да је табла морала да буде премештена, тачније подигнута око 20 метара у висину, због изградње хидроелектране Ђердап И 1969. године. Иако је табла сачувана, изградњом хидроелектране велики део римског пута је био потопљен.
Диана тврђава
Диана је стари утврђени град на обали Дунава, јужно од хидроелектране Ђердап И. Тврђава је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе Дунавом крајем првог века, такође током владавине цара Трајана. Данас има остатака утврђења, а унутар самог локалитета се спроводе археолошка истраживања.
Остаци здања састоје се од заобљеног правоугаоника са кулама постављеним у његовама темена. Поседовала је четири капије ојачане полукружним кулама.
Фелиск Ромулиана – Гамзиград
Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане која се налази на Унесковој листи светске баштине. Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, који је по мајци Ромули назвао палату Ромулијана. Верује се да ово здање, од којег су остали само стубови, никада није било довршено, а напола довршену грађевину су разарали варвари у шестом веку.
Медијана је данас археолошки парк у источном делу Ниша, а у време владавине цара Константина Великог било је насеље са летњим резиденцијама, попут вила и великим пољопривредним газдинствима. Римљани су подручје Наисуса населили после победе над Дадранцима, будући да се то насеље налазило на трговачком путу. У Медиани су откривени остаци царске плате са мноштво луксузних вила, украшеним мозаиком на површини од око 800 квадратних мерара.
Јустиниана Прима – Царичин град
Царичин град или Јустиниана Прима недалеко од Лесковца представља рушевине и остатке позноантичког града из шестог века. Овај археолошки локалитет класификован је као непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.
Царичин град је био један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је византијски цар Јустинијан I, у знак захвалности свом родном крају.
Каснији нестанак града са историјске позорнице датира се у време владавине цара Ираклија И током седмог веку, када је град освојен и похаран од Авара и Словена.
Протoјереј Андреј Ткачов: Најпре у духу, па на бојном пољуhttps://t.co/RXBjiZZqSi
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 22, 2023
