Кремна – Угасила се лоза чувених српских пророка на обронцима Таре. Јован Тарабић, последњи потомак твораца „Креманског пророчанства“, Милоша и Митра Тарабића, преминуо је у 92. години у Кремнима. Неколико година пре смрти, он је обелоданио да се оригинални спис његових предака, а за који се мислило да је неповратно изгубљен, налази у флаши која је узидана у једну стару кућу у центру Ужица.

Потомци Тарабића у Кремнима никада нису желели да их сматрају новим пророцима. То их није могло сачувати од бројних питања радозналаца из целог света, највише је било оних о видовњацима Милошу и Митру, усуду државе и народа… Старац Јован, последњи Тарабић, стрпљиво је тумачио пророчанство обичним људима, али и важним гостима…

Војислав Коштуница је септембра 2000. посетио Кремна, као тадашњи председнички кандидат. Чим је угледао госта, Јово је поздравио: „Добро нам дошао, будући председниче“…

– То се остварило, а Коштуница је поново долазио да посети Тарабиће, као председник, био је код мене гост у кући. Питао је како ја видим стање у држави? Ја му рекох, неслога нас руши – да смо бољи, било би нам боље – говорио је својевремено најстарији Тарабић.

„Срба ће остати колико за под једну шљиву“, ова изрека дуго је приписивана Тарабићима. Управо је последњи међу њима, Јован, до краја тврдио да су безброј пута поновљену изреку смислили непријатељи Срба. „То моји преци“, говорио је, „никада нису ни изговорили, ни записали“. Када је говорио о КиМ, обично би рекао да сада жањемо посејано у Титово доба.

– Нисмо ми Срби што смо некад били. Погазили смо своју веру и обичаје. Богата смо земља, али су политичари све продали странцима. Када почне нови светски рат, Србија у њему неће учествовати… – говорио је претходних година Јован Тарабић у перо ужичких дописника и новинара. – Пише у пророчанству да ће кад тај рат почне, са истока доћи човек на белом коњу, то је будући руски цар, он ће ослободити све православне земље.

Пророци или тек мудраци, Тарабићи су по једном остали запамћени: од памтивека, у њима су се сабирали неми гласови и немоћни узвици српског сељака. Они су чинили да проговори народна мудрост, помешана са надом у боље сутра.

ПОРЕКЛО ТАРАБИЋА

Тарабићи су се доселили из Херцеговине на Тару, у село Кремна. Према породичном усменом предању, Спасоје Тарабић са своја четири сина, Милошем, Савом, Лазарем и Миланом, терајући стоку на продају у Босну, а прелазећи преко обронака Таре, угледао је у једној долини змију са дукатом у устима. На том месту су затим почели да копају, да би на крају ископали ћуп пун дуката и поделили га међу собом. Према претходном договору, тројица браће су наводно уложили новац у градњу куће на том месту, док четврти од њих, Милош, није хтео да учествује у томе, али је остао да живи у заједници са браћом. Према једном другом предању, он је своје дукате закопао у темеље њихове нове куће. На месту где су Тарабићи нашли злато и сазидали кућу, настао је заселак породице Тарабић, који се налази на јужним обронцима Таре, иако је део села Кремана, које се налази на северним обронцима Златибора.

ПОЈАВА ТАРАБИЋА

Данас се тврди, нарочито у часописима који се баве сличном тематиком, да су у 19. веку поједини чланови породице Тарабића почели тврдити да имају моћ предвиђања догађаја, као и још неколико особа из тог региона. Њихов кум, прота Захарије Захарић, наводно је пренео њихова пророчанства др Радовану Казимировићу, који их је објавио у књизи „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Др Казимировић намерно каже „Креманско“, а не „Тарабића“ пророчанство, јер није сигурно шта су од тога предвидели Тарабићи, а шта други. Рецезент Казимировићеве књиге био је владика Николај Велимировић, 77. проглашени светац Српске православне Цркве. Предања кажу да Казимировићево Креманско пророчанство ипак није сасвим оригинално, већ да је прота Захарије оригинални рукопис дао свом пријатељу, проти Гаврилу Поповићу, који га је, затвореног у једну флашу, зазидао у темеље своје куће из турског доба у Ужицу. Ова кућа још увек постоји, и још увек нема никог да оспори или потврди ову једну од многобројних легенди о Креманском пророчанству.

КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО

Тарабићи су наводно предвидели проналазак телевизије, долазак телефона и телеграфа у Србију, смене на престолу Србије, пропаст Карађорђевића, њихов повратак у земљу, долазак Јосипа Броза на власт и друго.
Први Тарабић за кога се тврдило да има пророчке могућности био је Милош Тарабић (1809-1854). Живео је прилично кратко, четрдесет и пет година, „као што је и прорекао“. За њега кажу да је боловао од епилепсије, те да је био веома поштен човек, да је живио повучено и мало с ким разговарао. Био је неписмен. Имао је два брата, Лазу и Милана. Није се женио.

Ни Милош ни његов синовац Митар (1829-1899) никад нису своја предвиђања везивали за тачне датуме, већ су увек говорили у неодређеним временским одредницама, попут „кад то буде, онда ће“, „Скоро ће бити!“ или „Ускоро ћеш, куме, чути!“ исл. Понекад се неки догађај дуго није догађао, па би прота обично губио наду да ће се то икад догодити. Тад би му Митар рекао: „Ја ти, куме, нисам реко кад ће се баш то догодити. Чекај, па ћеш чути!“.

ТРЕЋИ ВАСКРС ДОМА ТАРАБИЋА

Пише Милан Андрић
/Треће око/

Између планинских венаца Таре и Златибора простире се котлина звана Кремна. Позната је по томе што из ње потичу бројни пророци, међу којима су на посебном гласу Милош и Митар Тарабић. Ови Креманци су прорекли многе догађаје који су се касније и обистинили. Између осталог, прорекли су пропаст турске царевине, аустријске империје, појаву династија Карађорђевића и Обреновића у Србији и њихов крај, откривање телефона и телеграфа, креманске железнице, казали да ће Дрина потећи уз Тару… Милош је прорекао и годину своје смрти, рекавши да ће га укопати кад буде имао 45 година, а Митар је предсказао чак и дан кад ће умрети (21. јул 1889. године), па је позвао кума, попа Захарију Захарића и саопштио му на растанку:

– Чекај, чекај, куме, да се опростимо. Сад ме видиш и никад ме више нећеш видети. Дођи сутра да ме опојеш.
Има доста тога што су Тарабићи прорекли, али до остварења још није дошло. На пример, рекли су да ће у Солотуши, селу код Бајине Баште, бити отворен рудник соли и да ће тек тада Србији бити боље, да ће Крушевац бити српска престоница, а Цариград ће бити свачији и ничији…

Не само у ближој, већ и у својој даљој историји, Кремна су имала видовите људе. Тарабићи су општепознати и општепризнати у народу. Међутим, до данашњих дана се памти да је један видовити Креманац ишао код кнеза Лазара у Крушевац пре Косовског боја и саветовао му да не почиње борбу са Турцима, већ да их пропусти да иду на запад и тамо ратују, а кад се уморни и изнемогли буду вратили, да потамани то што је преостало.У видовите Креманце убрајају се: Илија Ђурић, Буде Милосављевић, Стеван и Станоје Мулић, Јово Мићић Крпа, Јеротије Панић, Милун Нешовић…

Последњих неколико година, још један Креманац, машински инжењер Драган Пјевић, попут његових земљака пророка, заокупља пажњу јавности. За једне је уважен, поштен и напредан човек, за друге несхваћен, а за треће и недобронамеран. Има и оних који кажу да би се могао убројати чак и у видовите. После петооктобарских промена у нашој земљи, Пјевић је постао одборник СО Ужице и председник Месне заједнице Кремна и улаже велике напоре да се његов родни крај презентује као туристичко место.

– Од детињства сам читао књиге које су говориле о Креманском пророчанству – каже Драган Пјевић. – Како сам постајао старији, тако сам га све више проучавао. У мени је непрекидно тињала жеља да се Креманско пророчанство једног дана почне презентовати и у туристичке сврхе и да Кремна добију значај као у време Немањића, који су овде имали летњиковце за себе и своју властелу. У 2002. години, 148 година после смрти најчувенијег пророка Милоша Тарабића, организовао сам акцију да му се подигне споменик. Покушавам да се изборим за реновирање старе куће Тарабића, као и дома њиховог кума проте Захарија Захарића. Интерес за Кремна нагло расте, свакодневно долазе појединци и групе, али постоји отпор који пружају Тарабићеви наследници.

Немоћан да реализује своју замисао, Пјевић је купио парцелу од 40 ари на месту званом Сланица поред пута Кремна – Тара. Ту је направио објекат у етно стилу и назвао га Спомен дом креманских пророка. У њему држи трибине о Креманском пророчанству за све бројније посетиоце који желе да се детаљније упознају са оним што су пророци најавили, оним што се већ остварило, а нарочито са оним што су предсказали а још се није десило. Уз помоћ своје агенције „Кремнатурист“ и спонзора, Пјевић је 2005. године, са сарадником др Радованом Ршумовићем, приредио књигу „Креманско пророчанство – извор нових инспирација“. Реч је о туристичкој публикацији која с правом никога не оставља равнодушним. У њој се налази доста података, којих није било у другим књигама са истом темом. За кратко време, успоставио је сарадњу са око 150 туристичких агенција. Људи су почели да пристижу у све већем броју. Постало је очигледно да би места било и за ресторан, као и за продавницу сувенира.

– У ноћи 11. августа 2005. године, запаљен је Спомен дом креманских пророка – прича Пјевић. – Захваљујући мом ангажовању, пироман родом из Вардишта из Републике Српске је откривен и осуђен на пет месеци затвора. У јесен исте године, поред згаришта сам подигао други објекат за истим називом и у исте сврхе. Последњег дана 2006. године, и њега је прогутала ватра у пожару који је подметнуо још увек непознат починилац. Том приликом, у ситне комаде се распршила „космичка камена кугла“, чији је пречник износио тачно 100 сантиметара. Изгорео је дрвени плуг проте Захарија Захарића и столица креманског пророка Јована из 17. века, као и више других вредних експоната. Све се дешавало баш као у народној епској песми у којој оно што мајстори саграде дању, вила ноћу поруши.

Ни то није обесхрабрило овог, по много чему необичног Креманца, па је половином јула прошле године, поред два згаришта подигао и трећи Спомен дом креманских пророка. И опет је народ почео да долази, у ствари, није ни престајао да долази упркос чињеници да је наилазио само на згаришта, преостала после паљевина.

– Креманско пророчанство се бави судбином државе, крунисаних глава и државотворних особа од којих зависи и судбина народа. Није ми јасно из којих разлога неко, палећи спомен домове креманских пророка, жели да избрише нешто што се из народног памћења не може истиснути. Верујем у ону народну “три пута Бог помаже“ и да трећи објекат неће доживети судбину претходних – убеђен је Пјевић.

Небески крстови – нова порука

У тренутку кад се покривао трећи Спомен дом креманских пророка, на небу се појавио један велики, а потим још три мања крста. Они су настали од трагова авиона који су тог момента летели изнад Кремне. Креманци кажу да се то није случајно десило. И баш као што је њихов земљак Тарабић говорио:

– Тако ми је казано – и њихов комшија Драган Пјевић је закључио:

– Тако је морало да буде. Само Кремна знају шта ће бити.

„Васкрсли“ пророци Тарабићи
У акцији, коју је покренуо Драган Пјевић 2002. године, 148 година после смрти, Милош Тарабић је добио споменик. Ове године, на простору испред Спомен дома креманских пророка, постављена је велика дрвена скулптура пророка Митра Тарабића и његовог кума Захарије Захарића. У центру Кремана постављена је скулптура пророка Милоша Тарабића. Обе је урадио златиборски скулптор Миладин Лекић.

(Новости)

Ознаке: Јован Тарабић, Кремна, пророчанство, смрт, Србија, Тара