Прочитај ми чланакНаучни скуп поводом обележавања 900-годишњице цркве Светог Николе у Буљарици. Легенда казује да је Св. Христифор био леп, па је молио Бога да га наружи
Зашто лик светитеља има животињску главу
Научни скуп поводом обележавања 900-годишњице цркве Светог Николе у Буљарици. Легенда казује да је Св. Христифор био леп, па је молио Бога да га наружи
Поводом великог јубилеја, 900 година постојања Цркве Светог Николе У Буљарици, једне од три цркве које чине манастирски комплекс, у Петровцу је одржан научни симпозијум „Градиште – манастир у Паштровићима“, у чијем раду је учествовало четрдесетак историчара из Србије, Црне Горе, Русије и Италије. Било је то прилика да се јавност подсети да се у овој цркви, која датира из 1116. године, налази јединствена икона у православљу – светац с магарећом главом!
ЧУДОМ СПАСЕН
Манастир Градишта тешко је страдао у разорном земљотресу априла 1979. године. Занимљиво је да је само три дана пре тога иконостас из Цркве Светог Николе, на коме је светац Христифор, однет на конзервацију и да је неким чудом тако спасен од уништења.
– Јединствено иконографско решење светитељског лика Светог Христифора налази се на престоној икони са представом Деизиса. – Ову необичну олтарску преграду лепог паштровског манастира, начинио је Василије Рафаиловић 1795. године – истиче Луција Јелушић Ђурашковић, историчар уметности из Будве. Реч је о једном од иконописаца чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна.
Василије Рафаиловић је неспорно био теолошки образован и врстан познавалац византијске иконографије. То је показао избором ретких и необичних сцена и ликова и на овом иконостасу. А зашто је баш одабрао лик Светог Христифора са магарећом главом, остаће тајна.
– Јединствено иконографско решење светитељског лика Светог Христифора налази се на престоној икони са представом Деизиса. – Ову необичну олтарску преграду лепог паштровског манастира, начинио је Василије Рафаиловић 1795. године – истиче Луција Јелушић Ђурашковић, историчар уметности из Будве. Реч је о једном од иконописаца чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна.
Василије Рафаиловић је неспорно био теолошки образован и врстан познавалац византијске иконографије. То је показао избором ретких и необичних сцена и ликова и на овом иконостасу. А зашто је баш одабрао лик Светог Христифора са магарећом главом, остаће тајна.
– Постоји неколико легенди, а најпознатија говори о томе како је Свети мученик Христифор, хришћански светитељ из другог века, био обдарен несвакидашњом лепотом. Као истинском хришћанском вернику, толика лепота и искушења пред која је био стављен, почели су да му сметају, па је молио Господа да му наружи лице. Молба је била услишена, и глава му је добила псеће-магарећи изглед!
Талентовани сликар је син, такође зографа Рафаила Димитријевића, а сам је имао синове Ђорђа и Христифора који су наставили традицију ове даровите породице. Иконостас Цркве Светог Николе радио је за време игумана Максима Зановића, а цркви га је даровао капетан Стијепо Марков Греговић, а приложник крста са Распећем на том иконостасу је Ђуро Греговић.
Иконостас није уобичајено симетричан, већ има поред централних двери с представом Благовести, бочна врата која на супротној страни немају пандан. На овим вратима налази се икона са представом Светог архангела Михаила који у једној руци држи мач, а у другој бебу у повоју, симбол људске душе. Са стране царских двери, према истим бочним вратима, десно од царских налази се престона икона са представом Деизиса.
