Pročitaj mi članakI Dvajt Ajzenhauer, koji je u mnogo čemu bio vrlo razuman američki predsednik, Egiptu je uskratio kredit za Asuansku branu zbog neposlušnog držanja. Bilo je, dakle, upozorenja i ranije, ali ne ovako flagrantnog kakvo je Trampovo.
Захваљујући новој „дипломатској“ бравури председника САД, данашње изјашњавање Генералне скупштине УН о резолуцији којом се осуђује америчко признање Јерусалима за главни град Израела, добило је потпуно ново значење.
У једном је сигурно успео — да у други план стави сâм однос представника 193 земље према необавезујућој резолуцији, коју су на иницијативу Палестине, која у УН има статус посматрача, предложили Јемен и Турска.
После претње Доналда Трампа да ће прекинути финансирање земаља које се буду противиле његовој одлуци о признању Јерусалима, питање које се прво наметнуло јесте колико је та, комотно се може рећи, уцена, заиста заплашила чланице УН које су се могле осетити прозваним.
„Они узимају стотине милиона долара и чак милијарде долара и онда гласају против нас. Нека гласају против нас, уштедећемо пуно, ми не маримо“, рекао је Трамп.
Нема сумње да је овакав тон био и последица очигледне фрустрације чињеницом да је претходно на седници Савета безбедности (СБ) УН Америка напросто остала у изолацији. Иста резолуција добила је тада подршку осталих 14 чланица. Усамљене САД су биле приморане да посегну за ветом. А о фрустрацији сведочи и реаговање амбасадорке САД у УН Ники Хејли, која је гласање у СБ УН означила као „увреду која неће бити заборављена“, имајући у виду да су за резолуцију гласале и земље-савезнице Америке.
И она је појачала претње и притисак користећи „Твитер“, имејл поруке, писма, у настојању да се спречи нови дипломатски ударац САД. Најавила је чак да ће њена земља „записивати имена“ приликом гласања у Генералној скупштини УН.
Палестински министар спољних послова Ријад ал Малики и његов турски колега Мевлут Чавушоглу оптужили су САД за застрашивање, надајући се да ће чланице УН игнорисати амерички притисак и гласати по својој савести и осећају за правду.
Поједини западни медији нису крили да су претње које су упутили амерички председник и амбасадорка у УН зачудили многе дипломате у светској организацији.
Сигурно је и раније било притисака с позиције силе у УН на оне слабије чланице, али тако јавно манифестован, на недипломатски начин, свакако није забележен.
Дипломата Павле Јевремовић, који је својевремно био шеф наше мисије у УН, изјаву Трампа доживљава као уцену целе светске организације, а не само земаља које добијају паре од Америке.
„Све је то на на једном недоличном нивоу. Тешко је то рећи, али је тако“, истиче он за Спутњик, додајући да се свет променио. То, каже, није радио ни Стаљин, ни најжешћи тврдокорци у Америци.
На питање, да ли мисли да би Трамп могао да оствари своје претње, он напомиње да међу 193 земље-чланице УН заиста има оних које су у невољи и који у многим стварима зависе од САД.
„Ако баш буду тако далеко ишли да заврћу уши неким земљама у Пацифику, или земљама које су у невољи у Африци, то је више морално, него политичко питање“, каже Јевремовић.
Међутим, хоће ли на дипломатски испад Трампа реаговати неке јаче чланице УН? Наш дипломата сматра да се у то нико неће упуштати.
У неким дијалозима се на то може касније указати као на ниподаштавање светске организације, али све остало би, сматра он, била једна „вашарска свађа“.
Трамп је, подсећа Јевремовић, и до сада исувише показивао свој оригинални стил и не може се на сваки од тих његових потеза одговарати. По његовом мишљењу, све ће се, вероватно, мало смирити. Велики, додаје он, умеју једно да рекну, па порекну и предвиђа да ће таквих ситуација бити још.
На питање да ли је сличних притисака иза сцене било и раније у односима моћних и малих, добар познавалац функционисања светске организације каже да је било итекако тих упозорења.
„Прво што ми пада на памет јесте када је Двајт Ајзенхауер, који је у много чему био врло разуман амерички председник, Египту ускратио кредит за Асуанску брану због непослушног држања. Онда је Египту у помоћ прискочио Совјетски Савез“, подсећа Јевремовић.
У ранијим временима је ипак, сматра он, било више достојанства у дипломатији.
„Линије комуницирања су биле, не бих рекао под контролом, али су биле и на професионалном и политичком нивоу. Било је упозорења и раније, али није било овако флагрантно“, истиче Јевремовић за Спутњик.
