Прочитај ми чланак

СВЕ О НАРКО-КЛАНУ АМЕРИКА ИЗ БЕОГРАДА: Ко је био српски Дон Корлеоне

0

О оснивању клана Америка, колају различите приче, а једна од њих је да је овај клан формирао тадашњи Ресор државне безбедности, са циљем да елиминише све оне који су почели да раде "на своју руку"

Четворица дилера кокаина, који су ухапшени прекјуче у великој акцији полиције и БИА, припадници су озлоглашеног клана „Америка“, међународне криминалне групе која је крајем прошлог века важила за најјачу на овим просторима, пишу београдски медији.

О њеном оснивању, колају различите приче, а једна од њих је да је овај клан формирао тадашњи Ресор државне безбедности, са циљем да елиминише све оне који су почели да раде „на своју руку“.

Због сумње у диловање дроге, ухапшени су Горан Јовић (40), Миодраг Николић (45), Зоран Симић (40) и Влатко Филиповић (41), сви са пријављеним пребивалиштем у Београду.

Оперативна полицијска сазнања говоре да је ова четворка блиска са злогласним кланом „Америка“. Конкретно, споменути Горан Јовић у полицијским белешкама означен је као десна рука Веселина Раичевића Меде, брата Воје Американца, оснивача првог великог ганга на нашим просторима.

Оснивачи клана: Воја Американац и његов брат Меда

Прича о Раичевићима заправо је прича о успону овог клана. Наводно, све криминалне активности, које је до тада радио Сретен Јоцић (Јоца Амстердам), преузео је на себе Војислав Раичевић, звани Воја Американац. Он је око себе окупио десетак криминалаца, махом из Црне Горе.

Полицијска оперативна сазнања говоре да је Раичевић организатор, а у неким случајевима и непосредни извршилац многих убистава у Београду. Поред ликвидације Драгана Радишића 1996. године, на наводном списку жртава „Америке“, иза којих стоји Воја Американац је и Зоран Стевановић, звани Кири, исте године 1996.

Још две смрти везују се за Раичевићево име – Радета Ћалдовића и Маје Павић. Они су ликвидирани 17. фебруара 1997. у Француској улици, у центру Београда.

Веселин Раичевић Меда је након нестанка (претпоставља се и смрти) брата Војислава фигурирао као један од најзначајнијих лидера клана. Након Војиног нестанка, Меда је, према полицијским сазнањима, био означен као наручилац низа убистава током крвавих деведесетих година.

Најпознатије међу њима било је свакако убиство полицијског генерала Радована Стојичића Баџе, који је ликвидиран у априлу 1997. године. Осим Баџе, по наводном налогу Меде убијени су и криминалци Јусуф – Јуса Булић, Петар Вујичић и Ненад Рашчанин, као и полицијски пуковник Милорад Влаховић Влаја, саветник у МУП Србије, пише Блиц.

Мајк Миљанић: Робијао у Грчкој, па се скрасио у Њујорку

Са почетком двехиљадитих, клан је махом своју пословну мрежу оријентисао на прекоокеански шверц кокаина, а као вође фигурирали су пре свега Милета – Мајка Миљанић, који је био осуђен за шверц кокаина и робијао је у Грчкој (премда данас живи слободно у Њујорку).

Миљанића је као првог великог шверцера кокаина означио тајни сведок „Срећко“, једини инсајдер у „Америци“, чија су сазнања полицији омогућила да формирају предмете о припадницима групе.

Милет – српски Дон Корлеоне како га је Срећко звао – осим у Грчкој робијао је и по другим европским затворима, попут швајцарског у који је доспео јануара 2004. године због пребацивања 114 килограма кокаина у Атину.

Пензионерске дане проводи у Њујорку, а последњи пут у јавности је виђен прошле године у обиласку правславног храма Светог Саве, који је изгорео у пожару.

(Мајк Миљанић, лево)

Зоран Јакшић: Мајстор за кокаин осуђен на 20 година затвора

Један од истакнутијих чланова групе је и Зоран Јакшић, који је почетком јануара у Перуу осуђен на 20 година затвора због континуираног шверца кокаина, корупције и вођства над низом организованих локалних криминалних група.

У истрази је утврђено да је у Перуу провео две године и то са документима на имена: Зоран Петровић Јакшић и Никола Марјановић.

Јакшића због трговине дрогом, људи и убиства траже и власти Италије, Аргентине и Грчке, које су Перуу упутиле захтев за екстрадицију.

Ухапшен је након што је вишегодишња потера за њим коначно резултирала привођењем на граници између Перуа и Еквадора.

Последњи пут у Београду је (упркос потерници) био недавно, у фебруару 2015. године. Тада је тешко претучен у једном престоничком клубу, након сукоба са обезбеђењем.


Иван Делић: Сумњичен за убиство Павла Булатовића

У овој криминалној групи истакнуто место заузима и Иван Делић из Будве, чије име се 2001. године повезивало са убиством бившег савезног министра одбране Павла Булатовића.

Делић је прозиван и после експлозије у Будви у септембру 2002. године, када су убијени Дарио и Марија Шурина, Делићева вереница која је тада била у другом стању. Њихови родитељи, Мирко и Нада Шурина, директно су оптужили Делића за убиство њихове деце, али и за умешаност у друге ликвидације.

Делић је био на мети главног егзекутора земунског клана, Сретка Калинића у августу 2008. у Будви. Калинић је међутим, грешком убио Никшићанина Горана Пејовића (29) и ранио Војкана Инића и Владимира Гојовића који су са њим седели у локалу.


Жељко Максимовић Мака: 15 година на потерници Интерпола

У Србији се након емиграције Јакшића највише говорило о Жељку Максимовићу Маки – једном од првобитних „Американаца“ који је наводно основао и свој ганг који се такође бавио продајом дроге.

Жељко Максимовић је син високог функционера КОС и од ране младости правио је проблеме. Ухапшен је први пут са 16 година, јер је у мртвачници Медицинског факултета пуцао у лешеве из очевог пиштоља.

Као тек пунолетан упознао је власнике клуба „Амадеус“ Жељка Ражнатовића Аркана и сликара Драгана Малешевића Тапија. Прву пријаву полиција је написала против Максимовића 1987, да би потом уследиле многе друге за наношење тешких повреда и покушаје убистава.

Максимовић је важио са сарадника Државне безбедности за прљаве послове – убиства. Ова сумња је потврђена када је 17. марта 1995. убио полицајца Горана Радуловића (29), оверивши га хицем у главу, а ранио је његовог колегу Дејана Станимировића када су покушали да га легитимишу. После два дана је ослобођен.

Имао је и ту „част“ да буде први ком је суђено у новоформираном Специјалном суду 2003. године, по оптужници која га је теретила за оснивање криминалне групе која је убила полицијског званичника Бошка Буху 2002. године. За ово дело је правоснажно ослобођен.

Како пише Блиц, последњи пут је био у Београду у децембру 2015. године, када се крио у стану пријатеља Владимира Јовановића, јавности и полицији познатијег под надимком Влада Јапанац.

На Интерполовој потерници је већ 15 година.

Крвава листа „Америке“: Мајмун, Бели, Ћента, Јуса, Баџа, Кундак…

Управо последњу деценију 20. века, обележиле су ликвидације иза којих стоји управо клан „Америка“. Верује се да је прво виђеније убиство било још 1994. године када су ликвидирали Горана Вуковића – Мајмуна, вођу „Вождовчана“. Иако није било доказа за хапшење главних људи групе, сумња се да су управо они организовали убиства Радета Ћалдовића Ћенте, Милана Рогановића Роге, Мише Цветичанина, Бојана Петровића, Јусуфа Булића, Зорана Шијана и других.

Осим супарника са „врелог асфалта“, верује се да је ова криминална група елиминисала и неке представнике власти као што су министар одбране Павле Булатовић, Радован Стојчић Баџа, тадашњи први човек МУП-а Србије, Зоран Тодоровић Кундак, генералног секретара ЈУЛ-а, као и полицијске инспекторе Драгана Радишића, Драгана Симића и Милорада Влаховића.

После тих ликвидација, многи виђенији чланови групе „Америка“ уточиште су нашли у Црној Гори, а затим и у шпанском рају за бегунце – Марбељи.