Супротстављање злу силом

Дејан Јанковић

06:00 25.07.2022.

Угледајмо се на пчелу, која је много мања од свих својих непријатеља али се не либи да се од њих брани јер, није снага ни у величини ни у броју већ у спремности да се превазиђе страх од смрти

Када су у једном интервјуу професора Бојанина питали да ли је штетно за развој деце да им се допушта играње пушкама и пиштољима симулирајући рат, одговорио је одрично рекавши да пушка може да убије, али може и да одбрани.

Иван Иљин је написао изванредну књигу О супротстављању злу силом у којој је подробно обрадио овај проблем са свих страна закључивши, између осталог, и следеће: „Онај ко се злочинцима супротставља силом и мачем мора бити чистији и виши од своје борбе јер, у супротном, он ће ући у битку, али је неће завршити победом, већ ће га битка занети, унаказиће његов лик и учиниће га окрутним. Он ће остати сломљен, понижен и развраћен. Владати силом и мачем може само онај ко влада собом, то јест својим страстима и својим знањем, јер ако човек не влада собом, онда ће мач и сила завладати њиме. У том случају, мач и сила неће бити његова средства и оруђе, него ће он постати њихово средство и оруђе, па ће погинути од мача, али не физички, већ морално и духовно. Његове ће снаге бити истрошене, душа унакажена а борба изгубљена. Зато је очишћење душе основни услов за победу над злом“.

У животињском свету готово да нема створа који нема неко оруђе или способност – вештину одбране. Међутим, не знам да ли постоји још неко битије осим пчеле да одбрану своје заједнице увек плати својим животом. Зато пчела никад не напада – она се увек брани. Осим ако случајно не станете на њу, или се деси каква друга незгода, никада пчела неће да убоде некога док на ливади скупља нектар и полен или на извору воду. Али ако се сувише приближите њеном друштву, њеној држави, заједници она ће свој живот, будите сигурни, положити за одбрану своје породице.

Дакле, пчела своје физичко супротстављање злу, уљезу, агресору базира управо на идеји која је виша од саме борбе, потпуно владајући собом. Она се брани савршеним оружјем, жаоком, која је изванредно креирано оружје скривено у њој. Жаока изгледа као харпун са зупцима тако да без икаквих проблема може да пробије дебелу пчеларску блузу које се из тог разлога праве да буду веће и наборане. Када се жаока зарије у кожу, из сабирног мехура пчела пусти отров, који је по структури сличан отрову змије звечарке, али због зубаца којих има 10, а који су ту да би жаока била што дубље заривена, пчела не може да ју извуче, а да је притом не откине. Тада, са жаоком, пчела ишчупа и добар део своје утробе, након чега јој је смрт неизбежна.

Интересантно је да осице, бумбари и други инсекти који су на много нижем и морфолошком и социјалном нивоу развоја од пчеле, могу да убоду више пута а да то не плате својом главом. Како је могуће да кроз толике године еволуција није успела да овај „недостатак“ отклони и пчели омогући да попут својих мање развијених сродника убада више пута? На то питање савремена наука нема одговора. Такође, интересантно је зашто еволуција није успела да ту смрт након убода учини бржом и лакшом? Наиме, пчела након што остане без жаоке и доброг дела утробе умире споро и дуго, вероватно у великим боловима.

Лако се можемо сетити ко је пример у људском свету давања живота за своју заједницу и ко је страдао у великим мукама. Он се и те како противио злу физичком силом, о чему нам сведочи и његов пријатељ и очевидац његових дела, Јован, када каже: „И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета“. (Јн. 2:15)

Пацифистичка пропаганда против које је ономад здушно роптао и Милош Црњански па због тога ушао у сукоб са многим нашим интелектуалцима (који ће кроз пар година поћи као јагањци на клање што нацистима, што од револуционара, занети идејама Лава Толстоја о ненасиљу и осталим идејама са истока о несупротстављању злу силом), као да је и данас изузетно јака у нашој култури. Зато, успротивимо се „мирењу“ са чињеницом да смо слабији и мањи, већ се угледајмо на пчелу, која је много мања од свих својих непријатеља али се не либи да се од њих брани јер, није снага ни у величини ни у броју већ у спремности да се превазиђе страх од смрти.

Пчели је то осећање урођено, док је човеку то могуће само у вери да је „искра за небо створена“ и да постоји нешто више и важније од њега самог, упојединаченог, а то је заједница предака и потомака коју својим битијем увезује и тако ствара живот вечни сада и у векове векова. Амин.