Прочитај ми чланак
(Видовдан)
Као увод у ову причу, хајде да се позабавимо нестином коју ових недеља пласира Демократска странка о томе да није на власти. ДС није на власти на републичком нивоу, истина, главном нивоу власти, али јесте на власти у Војводини (већ 13 година) и у Београду (такође 13 година). Такође ДС је на власти у барем пола општина и градова у Србији. ДС има потпуну власт на две најбогатије територије, у којима живи више од половине становништва Србије, и где се ствара и троши много више од половине буџета Србије. И ДС тврди да није на власти. 
У периоду од 2008. до 2012. Демократска странка је имала власт на сва четири главна нивоа власти – републичком, покрајинском, престоничком и председничком, плус власт у убедљивој већини општина. Сада, СНС има власт на републичком и председничком нивоу и власт у половини општина и градова. Стога је јасно да је суштински гледано ДС итекако власт, она дели свеукупну власт са коалицијом која је формирала Владу Србије. Пређемо ли на терен информисања, Демократска странка и даље има пресудан утицај на барем половину медија. Тијанић и Ђилас, су кaо браћа рођена, пословно пре свега, а Ђилас под тоталном контролом држи већ пет година, некада славни Студио Б.
Због новог Закона о јавним предузећима, градски режим на челу са Ђиласом, је био присиљен да Скупштини Града, односно одборницима, достави програме пословања Јавних предузећа за текућу годину. Наравно, исправно претпостављате да у преходних пет година није било говора да оснивач тих предузећа, Скупштина града, добије било какав извештај о пословању истих. Тек сила закона је приморала градске властодршце на тај потез. Као и увек послужили су се старим триком. Одборницима су послали 21 Програм на 1100 страница формата половине нормалног формата А4, са словима која се читају уз помоћ лупе. Уз све то одборницима је послато још 1000 страница материјала који се тиче осталих тачака дневног реда. Материјал је многима достављан пет дана пре почетка седнице, па ко стигне да проучи 2100 страница текста и табела, свака му част!
А у међувремену стиже и допунски материјал по куририма, док нас на дан седнице чека још додатног материјала, па да сте Супермен рентгенског погледа или Добри Вил Хантинг не би стигли да то прочитате! Осврнимо се на Програм пословања Студија Б, медијске куће која је у противзаконитом положају, а њен оснивач- Град Београд већ пет година крши све медијске законе ове земље. По тим законима Студио Б је још 2008. године, морао да уђе у поступак приватизације а град Београд да изађе из власништва Студија Б. Наравно, не желевши да изгуби своју пропагандну телевизију, коју плаћају Београђани, Демократска странка се позвала на Закон о главном граду, у који је убацила одредницу да град Београд може да оснива медије, иако је то још тада било у супротности са постојећим медијским законима.
Запањује податак да на радио телевизијској станици која има локалну, београдску фреквенцију, ради чак 245 лица. Студио Б има и 25 хонорарних сарадника. Запањује и податак да Град Београд, односно грађани Београда, годишње плаћају, дотирају РТВ Студио Б, у условима крајње немаштине, са преко 210 милиона динара, односно са 2,1 милиона евра – податак из Програма за 2012. И поред оволиког новца ових 270 људи, самопрегорно, ударнички, постиже гледаност од маестралних 1,06% у Србији, односно фантастичних 3,44% у Београду – у било ком тренутку их гледа свега 11.300 грађана двомилионског града!
По подацима из Програма пословања Студио Б је практично на финансијској нули (губитак од 9.000 евра). Међутим када са зна да су расходи 446 милиона а сопствени приходи 236 милиона, види се да би Студио Б био сваке године у губитку 2,1 милион евра, тачно онолико колико добија од Града Београда. Практично, расходи Студија Б су готово двоструко већи од прихода. То и није неко чудо из више разлога. Први је превелики број запослених. Готово невероватно звучи податак да у продукцији Студија Б ради 113 особа. Занимљиво је питање шта те особа раде с обзиром на сужене домете, јадан програм и екстремно ниску гледаност ТВ Студија Б (гледаност од 1,06%)?
Други разлог је износ који се троши на зараде запослених, накнаде и остале личне расходе, он износи 303 милиона динара што надмашује сопствене приходе за скоро 70 милиона динара. Невероватно је да у расходима, зараде учествују са 2/3. Још је невероватније да се за програме, а то је суштина радија и телевизије, троши свега 40 милиона, десети део прихода. Није ни чудо што је ова медијска кућа потпуно нерентабилна, непрофесионална-посматрано само са финансијског становишта. Није ни чудо што је програм јадан, када се у њега улажу овако мала средства.
Наравно, то није главни разлог што је програм ТВ Студија Б јадан, али је један од разлога. Главни разлог што је Студио Б на најнижим гранама, од када постоји, је чињеница да је у последњих 5 година буквално претворен у сервис Демократске странке и Драгана Ђиласа, односно функционера који заузимају највише функције у оснивачу – Граду Београду. Тачно је да ни неколико година пре 2008.године,ТВ Студио Б, није био бог зна шта, али је био знатно гледанији, јер барем није било једноумља којим је окован у последњих пола деценије. У сваком случају потпуно се потврђује чињеница, да је уплитање политике у управљање и пословање медија, погубно. У случају ТВ Студија Б, петогодишње удвориштво и понизност пред Ђиласом и Демократском странком, су попримили посебно одвратне, а повремено и комичне размере, па је и то одбило гледаоце од ове телевизије.
Да се не бисте само ослонили на поверење или на реч, аутора овог текста, понудићемо вам званичне податке о гледаности ТВ Студија Б- које даје једина кућа која се тиме бави- Нилсен (Nielsen Audience Measurment). Посматрајући петогодишњи период (од 2008. до 2012.) јасно је да постоји сталан тренд пада гледаности ТВ Студија Б. По годинама гледаност на нивоу целе Србије (јер се Студио Б може видети и далеко ван Београда) изгледа овако: 2008 – 1,34%, 2009-1,25%, 2010-1,11%, 2011-0,98% и 2012-1,06%. Ако посматрамо само Београд (Студио Б је добио фреквенцију за емитовање на територији града Београда) резултати су такође поразни. У Београду , Студио Б има просечну гледаност од 3,44%, а то је 11.300 гледалаца просечно у било ком минуту ( у Београду има укупно 1.522.000 гледалаца телевизија а просечно, у било ком минуту све телевизије гледа 328.000 гледалаца у Београду- дакле, 11.300 је 3,44% од тих 328.000). Када имамо у виду ове податке, програм и рад ТВ Студија Б могу бити оцењени као катастрофални. При томе се у Програму пословања Јавног предузећа Студио Б, који је достављен одборницима Града Београда (стога и аутору овог текста) износе очигледне неистине. На страни 2. Програма у Уводу, први пасус, стоји неистина: “у складу са потребама двомилионског града и све већег броја гледалаца и слушалаца програма РТВ Студио Б…“. Запањујуће је да директор Студија Б, који је одговоран за поменути Програм, износи лако провериве неистине оснивачу, односно Скупштини града Београда. Наравно, поставља се основано питање, колико још мање очигледних лажи има у том Програму?
Сам Програм осим поменуте неистине, врви и другим неистинама, измишљотинама, бесмислицама и општим местима као што су:
-„Циљ нам је да у 2013.години, поред квалитетних садржаја који су и до сада били препознатљива карактеристика радио и телевизијског програма, наставимо напоре да Студио Б задржи позицију коју је претходних година суверено заузео и постао прави и једини сервис грађана Београда“(страна 2).
ТВ Студио Б је суверено заузео позицију правог сервиса Драгана Ђиласа, Демократске странке и осталих функционера Града Београда.
– „У договору са оснивачем, претходних година, реализован је циљ уређивачког концепта…“(исто).
Ово је груба неистина. У претходних 5 година нико из Студија Б се није појавио пред Скупштином Града Београда. То што је директор Студија Б договарао са Ђиласом и другим функционерима ДС, не спада у договор са оснивачем. А „уређивачки концепт“ је садржао и једну основну ствар, забрањено је појављивање представника странака које су опозиционе у Београду и држави, у било ком сегменту програма. У протеклих 5 година то је и спроведено. Представници СРС, ДСС и СНС, по правилу, нису позивани у емисије ТВ Студија Б. Такође, за 5 година, извештавање о наступима опозиције на седницама Скупштине Града, мерило се секундама.
– „али и популарност емисија Студија Б…“, „Интеракција са гледаоцима“, „Студио Б успева да, ослушкујући потребе Београђана и гостију главног града, и обраћајући пажњу на њихове проблеме, потпуно осветли сваки део функционисања Београда“ (страна 2).
– „Основни задатак градског програма ТВ Студија Б јесте благовремена, истинита и потпуна информација, …“ (страна 7).
Извештавање Студија Б о седницама Скупштине града је било једнострано, непотпуно, неистинито и непрофесионално.
– програм Радио Студија Б чинилац је градског информативног система чији је основни носилац телевизијски програм Студија Б“ (страна 9).
Потпуно бесмислена реченица.
-РТВ Студио Б у наредном периоду наставиће да функционише као јавни сервис Београда, а очекује се да ће му тај статус и званично, законски, бити признат“ (страна 10).
Из ове реченице се види да Студио Б у ствари, по закону и није „јавни сервис“. Тиме се потврђује чињеница да је Град Београд, вољом Демократске странке, противзаконито оснивач једне медијске куће, иако је то у супротности са Законом о радиодифузији, Законом о јавном информисању, и са новим Законом о Јавним предузећима, и противно свим Медијским стратегијама.
– „У наредном периоду, Студио Б ће интензивирати директне преносе и директна укључења с различитих локација…“(страна 10).
У последњих пет година Студио Б није уживо извештавао само са једног места, из Скупштине Града и са седница. Наравно прављени су прилози који су то симулирали и који су по правилу садржавали унапред припремљене изјаве Драгана Ђиласа и осталих градских функционера, снимљени испред сале Скупштине и који су се мерили десетинама минута, док изјава или дискусија представника опозиције или није било, или су пуштани у трајању од неколико секунди. Наравно, да ли је ико нормалан могао очекивати да „јавни сервис Београда“, попут РТС-а из скупштине Србије, има преносе градских седница, које се просечно одржавају једном месечно? Наравно да не.
-Као мера у служби маркетинга славодобитно се најављује: „обезбеђивање коришћења ИМАГЕА Студија Б…“ (страна 12).
Потпуно бесмислена реченица.
-„Студио Б је медиј који на прво место ставља друштвену одговорност…“ (страна 13).
Студио Б је једину одговорност показивао према Драгану Ђиласу и Демократској странци.
-„У програмском смислу постигнути су значајни резултати што је резултирало повећаним рејтингом код гледалаца и слушалаца“ (страна 15).
Још једном се износи неистина о повећаном рејтингу гледаности. Подаци наравно показују да је рејтинг Студија Б у сталном паду.
Доказ о томе да Студио Б, функционише противзаконито је, поред Закона које смо помињали, и иницијатива Медијске коалиције из децембра прошле године, да се измени Закон о главном граду, у коме стоји одредница да град Београд може оснивати медије (Одредница 1.). Значајно је да Медијску коалицију чине сва медијска удружења (АНЕМ, НУНС, УНС, НДНВ и Локал прес), па је тиме та иницијатива потпуно необорива и непристрасна.
Такође, и одборничка група ДСС, је, на предлог аутора овог текста, предложила сличну иницијативу, за седницу Скупштине града, која треба да се одржи у петак 22. Марта 2013. године,с обзиром да је у међувремену донет нови Закон о јавним предузећима, који не дозвољава државним органима да оснивају медије. У тој иницијативи ДСС стоји и следеће: „Одборничка група Демократске странке Србије сматра да је неопходно покренути поступак за измену Закона о главном граду (“Службени гласник РС”, број 129/07). Сматрамо да је ово неопходно, јер су поједине одредбе овог Закона у директној супротности са важећим медијским законима и Медијском стратегијом, као и са Законом о јавним предузећима.
Наиме, медијски закони и Медијска стратегија дефинишу да оснивач јавних гласила не може бити ни непосредно, ни посредно, држава, територијална аутономија, локална самоуправа, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делимично у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода. Поред тога, медијски закони и Стратегија прописују и обавезну приватизацију већ постојећих јавних предузећа у области информисања, односно излазак државе из власништва у медијима. Такође, нови Закон о јавним предузећима више не предвиђа „информисање“ као делатност од општег интереса, због које би државни органи могли оснивати јавна предузећа. Међутим, Закон о главном граду, супротно томе, садржи одредбу која овлашћује Град Београд да оснива јавна гласила. Стога, овим путем тражимо измене наведеног закона у делу у коме говори о овлашћењу Града Београда да оснива јавна гласила. Конкретна измена коју тражимо је брисање тачке 5) става 2. члана 8. Закона, која предвиђа да Град Београд може да оснује телевизијске и радио-станице, новине и друга средства јавног обавештавања“.
Ако читаоци сматрају да сам пристрасан по било ком питању, хајде да чујемо шта о програму Студија Б, каже„Медија монитор“, медијски истраживачки програм и организација коју финансира амерички НЕД (National Endowment for Democracy), која је благонаклона према Демократској странци (као и сам НЕД), и која је и начинила извештај о понашању медија у пошлогодишњој изборној кампањи. На сајту „Медија монитора“, о Студију Б стоји следеће: „Међутим, специфичност ове телевизије се огледа у начину „обраде“ информација које се односе на рад градске управе. Заједно са ТВ Војводина, Студио Б је највише (86,3%) прилога емитовао у форми извештаја са аудио визуелним актуелним покривањем. За укупну анализу треба нагласити да је централна информативна емисија „Вести у 7“ подељена у две целине. Прва је посвећена информацијама из Београда, тачније раду градске управе. У другом делу се емитују информације о дешавањима у Србији. Информације од значаја за мониторинг медија, а које се односе на предизборне активности политичких партија се емитују након завршетка „Вести у 7“. На тај начин Студио Б врши маргинализацију изборне кампање на нивоу највећег града у Србији, а са друге стране у уводном делу емисије некритички и промотивно говори о раду градске управе. Тако су током посматраног периода на овој станици свакодневно емитовани прилози којима се могу дати епитети од некритичности до пропаганде о раду градске власти.
У прилог томе говори анализа најаве прилога од стране презентера/новинара према којој је само половина анализираних прилога информативно неутрална, док су остали: информативно- промотивни, промотивног и пропагандног карактера.
У контексту напред наведених анализа треба посматрати и резултате о медијској заступљености и тону извештавања. Најзаступљенији јавни актер је градоначелник Београда. Ова телевизија није извештавала о раду тела која се баве спровођењем и надгледањем избора.
За овај градски јавни сервис више од осталих посматраних медија важи непрепознавање потребе да се одвоје јавна и партијска делатност учесника у изборном процесу. Конкретно, у највећем броју случајева јавни функционери који учествују у кампањи ословљавани су истовремено и са обе функције, јавном и партијском у оквиру изборног блока. Ово посебно важи за градоначелника Београда, Драгана Ђиласа“. (Одредница 2.)
Укратко речено, финим језиком,„Медија монитор“ каже да је ТВ Студио Б, непрофесионалан, пристрасан и некритичан пропагандни сервис Драгана Ђиласа и градске власти. То и ми знамо! Још једном се подсетимо да сви плаћамо харач РТС-у- директно преко уплатница за струју. Друго, РТС плаћамо и индиректно, јер добија и новац директно из буџета. Треће, Студио Б, плаћају сви Београђани, јер град Београд баца 2,1 милион евра у касу Студија Б, сваке године. Студио Б мора бити доведен у законске оквире, мора поштовати законе ове земље, као и његов оснивач – град Београд. Све сервисне информације и све што јавни сервис Београда треба да пружи може пружити или РТС, или будући власник Студија Б, коме град Београд може плаћати десетоструко мању цену за потребне сервисне услуге. Корист ће бити вишеструка. Прво, нећемо бацати 2 милиона евра сваке године. Друго, град Београд ће зарадити на приватизацији и продаји Студија Б. Треће, бићемо лишени садашњег непрофесиналног програма једне једноумне партијске ТВ станице и коначно имаћемо праве градске сервисне информације а не сервис Демократске странке и злоћудног Драгана Ђиласа.
Напомене:
(2).http://www.mediamonitor.rs/index.php/izvestaji/i-izvestaj?showall=&start=5
