Прочитај ми чланакПишући књигу о убиству краља Александра у Марсељу, редовно сам време проводио у Архиву Југославије где сам претраживао документацију везану за атентат. Када сам прегледао све што је директно било у вези са атентатом кренуо сам да ширим истраживање, па сам тако читао све што би било интересантно у вези са краљем Александром.
Пишући књигу о убиству краља Александра у Марсељу, редовно сам време проводио у Архиву Југославије где сам претраживао документацију везану за атентат. Када сам прегледао све што је директно било у вези са атентатом кренуо сам да ширим истраживање, па сам тако читао све што би било интересантно у вези са краљем Александром.
Тако сам у једној фасцикли пронашао интересантно писмо које је послао Петар Принцип, отац Гаврила Принципа, краљу Александру I у коме га моли за финансијску помоћ.
Да ли је писмо веродостојно и да ли је и како краљ Александар одговорио на ово писмо не може се данас са сигурношћу потврдити.
Оно што сигурно знамо јесте да је писмо заведено у Канцеларији његовог величанства краља под редним бројем 991 и да га Петар Принцип није могао написати лично јер је био неписмен, значи да је свакако неко други писао у његово име.
Писмо је написано 28. фебруара 1922. године у Сарајеву и у њему се наводи следеће:
“Његовом Величанству Краљу Александру I Карађорђевићу
Господару, познавајући твоју бригу за синове ове земље, а о чему сам се уверио у току минулих ратних година – слободан сам упутити Теби моју молбу.
Мој син Гаврило Принцип, као што је познато, изгубио је живот 1914. године ослобађајући своју напаћену домовину од једног тиранина.
Једног имам сада у војсци где служи својој отаџбини, а други као ученик ради у једној београдској јувелирској радњи.
Крај мене овде имам два недорасла сина који нису у стању да ме издржавају те сам под старост остављен на милост и немилост судбини. Због чега сам принуђен да те замолим господару за макакву помоћ која би ми омогућила опстанак у данашњим тешким приликама.
У нади да ће ми молба бити услишена остаје ми да гајим љубав према свом господару, његов понизни поданик”.
Овај документ налази се у Архиву Југославије заведен под редним бројем 110 – 16.
