Бугарска је десетак година “испред“ Србије на такозваном путу ка ЕУ интеграцијама. Софија је још 1993.године потписла Споразум о придруживању  (European Union Association Agreement  или уговор еквивалентан ССП-у између Србије и ЕУ од 2008.) са Европском заједницом. Године 2000.

Бугарска је добила статус кандидата за ЕУ (Србија тек 2012). Године 2004. Софија почиње преговоре о чланству са ЕУ (Србија још увек нема чак ни датум за отпочињање преговора, који је очигледно условљен статусом Косова и Метохије). Коначно, 2007. године Бугарска постаје чланица ЕУ.

Шта је тих 10 година “предности“ у односу на Србију донело Бугарској у економском и друштвеном смислу?

Према подацима Националне службе за запошљавање Републике Србије и Уније послодаваца, бугарски држављани у протеклим годинама масовно долазе у Србију да раде као надничари на пољима, конобари и грађевински радници.

На пример, један од тих надничара је био и Димитар Маничев, младић од 36 година. Он је 2012. године радио на једној њиви у Мрчајевцима заједно са групом својих сународника. На питање новинара зашто се прихватио тог тешког посла ван своје земље, младић из ЕУ је  одговорио: “Нема везе што смо у Европској унији, нама је исти ђаво. Код куће нема посла. И да има цене су немачке а плате бугарске. Да ми је добро, не бих долазио у Мрчајевце да вадим кромпир“.

Истовремено, иако је Бугарска  већ 5 година чланица ЕУ, у Немачкој, Француској, Британији, Аустрији, Холандији. Луксембургу, Белгији, Ирској и Малти, од бугарских радника се захтева да имају радне дозволе. Дакле, за  Бугаре у тим земљама не важе  познате и деценијама глорификоване “четри велике слободе“ ЕУ.  Или, за Бугаре не важи члан 45. став 1-2, Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: “Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније… Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада“. 

Такође, уместо да након приступања ЕУ опада број сиромашних у Бугарској, дешава се управо супротно . Тачније, у протеклих 10 година значајно расте број сиромашних грађана у Бугарској . Следећа табела то показује.

Популација испод границе сиромаштва у Бугарској пре и после ступања у ЕУ.

Година	У процентима
2002.	13,4
2008.	21

Посебно је забрињавајући податак о паду броја становника Бугарске у протеклој деценији. Тачније, у деценији када је Бугарска добила кандидатуру за чланство у ЕУ, затим и отпочела преговоре о чланству и коначно, када је постала чланица ЕУ, изгубила је око 700.000 становника (или око 10 % укупног становништва). Наравно, страховити пад броја становника у периоду од 10 година се  може објаснити и емиграцијом Бугара на Запад (где раде слабо плаћене послове, пре свега у Италији и Шпанији). Али, и негативном стопом наталитета и лошим друштвеним и економским условима након уласка Бугарске у ЕУ.

Прецизније,  податак о губљењу скоро 10 % становништва само у једној деценији, показују и да би стопа незапослености (која је такође скоро двоцифрена) била још веће да нема исељавања из Бугарске. Тачније, неколико стотина хиљада Бугара ради у Италији, Шпанији и другим земљама ЕУ. (Углавном се ради о  грађевинским радницима и болничарима за негу старијих особа признају и извори блиски ЕУ).[4]

Следећа табела показује пад броја становника у Бугарској пре и после ступања у ЕУ

Година	У милионима
2001.	7,7
2012.	7

Такође, у тој истој, (“европској“) деценији у периоду од 2001-2011, за неколико пута је порастао спољни дуг Бугарске. Године 2000.он је био приближан дугу Србије. Међутим, већ 2011. године је био  већи од спољног дуга Србије.

Раст спољног дуга Бугарске  пре и после ступања у ЕУ;

Година	У милијардама долара
2000.	10.4
2011.	46.8

Овакав вртоглави раст спољног дуга Бугарске (вероватно и дужничка криза у суседној Грчкој и земљама јужне Европе чланицма ЕУ попут Шпаније и Италије) је натерала Софију да одустане од приступања евро зони 2012. године. Са друге стране, у српској политичкој и стручној јавности нема расправе на тему да ли је евро као валута добар за источну Европу и нове чланице. Или, ниједан српски министар или већински део јавности и елите и  не помишља да изнесе став сличан ономе који је изнео бугарски министар финасија Симеон Ђанков : “Променили смо мишљење, као и јавност. Тренутно не видим никакву корист од усласка у евро зону“. 

Такође, скоро безусловна оријентација ка тржиту ЕУ и Немачкој као главном спољнотрговинском партнеру (уместо као у ранијем периоду ка Руској Федерацији) је довела и до раста спољнотрговинског дефицита Бугарске. Следећа табела то показује.

Раст спољнотрговинског дефицита Бугарске у америчким доларима пре и после ступања у ЕУ;

Година	У милијардама долара
2000.	1,1
2011.	2

Такође, порастао је и бугарски  буџетски дефицит у периоду 2000-2011. године. Прецизније, у том периоду буџетски дефицит је порасто за преко 15 пута.

Раст буџетског дефицита  Бугарске у америчким доларима  пре и после ступања у ЕУ;

Година	У доларима
2000.	70 милиона
2011.	1,1 милијарди

Да би економска ситуација била још тежа у Бугарској, након ступања у ЕУ 2007. године ова земља није добила ни обећана средства од Брисела. Оправдања за такво поступање Брисела су разна. (И мењају се из године у годину). На пример, иако је 2007. године успешно окончала разговоре о ступању у ЕУ (једна од тема преговора о чланству је била и борба против корупције) Бугарској су већ следеће 2008. године, блокирана  средства у висини од 500 милиона евра. Оправдањеза такав поступак је била недовољна “борба“  против корупцијеу Бугарској. Али,  како та  корупција у бугарском државном апарату није била уоченаод стране Брисела само годину дана раније, када је Бугарска ступила (уз велико славље и обећања) у ЕУ?

У истом (једностраном) контексту, Брисел је и у јуну 2010. године блокирао 106 милиона евра новца намењних за програм “Рибарство“ који је требало да траје до 2013. године. Оправдање јетада било нађено у “неажурности чиновника “ у Софији.

Коначно, у извештају о Бугарској  који је у јулу 2012. године урадила комисија француског Сената за европске послове, износи се (када је реч о европским фондовима), да је Бугарска је искористила само 19 % свих средстава која су јој обећана за период 2007-2013. (Ради се о суми од 6, 9 милијарди евра).[ Дакле, од обећаних од стране Брисела  6,9 милијарди евра , Бугарска ће након усласка у ЕУда до 2013. године добити само око 1, 3 милијарди евра (ако се настави садашњи тренд у релацијама између Софије и Брисела).

Или, у просеку, уместо обећаних 1,3 милијарде годишње, Бугарска ће моћи да рачуна у пракси, на реалних око 250 милиона евра. Наравно, у ову калкулацију није унет износ средстава који ће бити (фактички) додељени консултатима и фирмама из ЕУ који раде на територији Бугарске . Ако би се урачунала и та средства, онда би тај износ од 250 милиона “реалних “ средстава из ЕУ био још мањи.

Дејан Мировић

 

(Фонд стратешке културе)

Ознаке: Бугарска, Европска унија, Космет, преоговори, Србија