Прочитај ми чланакПатријарх српски Порфирије рекао је да по питању Косова и Метохије о свему треба разговарати, али да не би био за то да разговара на нашу штету.
„Никада не бих био за то да разговарам на нашу штету, као што не бих разговарао на штету других“, рекао је он.
Порфирије је напоменуо да је шест векова Косово „молитвена прича за Србе“.
„После шест векова ми смо остали на Косову и Косово унутар Србије“, казао је Порфирије за РТС.
Он је искључиво истакао да „разговарати о заједничком животу – да, али све мимо тога што се тиче Цркве било би одрицање“ од Косова и Метохије.
Порфирије је навео и да је постао монах управо на Косову и Метохији, те да му је патријарх Павле говорио да је молитва најјаче оружје.
„Ја верујем да Бог јесте с нама у потпуности, али треба нам још више молитве и обраћања Богу, да нас учини снажнијим како бисмо успоставили суживот са онима који нису Срби на Косову и Метохији и како бисмо им доказали да Косово јесте њихов дом, али и део Србије“, казао је он.
Порфирије је указао на причу филозофа Артура Шопенхауера о бодљикавим прасићима, који током зиме, како би се згрејали, морају да се скупе, али на довољном одстојању да не повреде једни друге својим бодљама.
„На нама је да будемо довољно близу да помажемо, али и довољно далеко када је реч о туђим интересима, да не угрожавамо једини друге“, оценио је Порфирије.
Он је рекао да ма колико да је тешко, морамо сести и разговарати.
„Мислим да ту не постоји никаква дилема. Физички, у овом тренутку наша држава није доле присутна у пуном смислу те речи, али суштински Косово је део Србије. А став цркве је толико пута изречен да би све што бих ја рекао било сувишно. Ако тако могу да кажем, референдум о Косову је извршен 1389. године на Видовдан“, казао је он.
„Да ли ће Степинац бити канонизован није наша ствар“
На питање о положају Срба у Хрватској, где је он био митрополит, патријарх је одговорио да би требало поправити услове живота Срба и учинити све да дође до помирења.
Нагласио је да је потребно о свему разговорати, а да „гурање ствари под тепих“ Србе и Хрвате неће ослободити окова, увређености, повређености и осветољубивости.
Порфирије је оценио је да је поглавар Католичке цркве, папа Фрања, учинио велики гест оснивањем Мешовите комисије СПЦ и Римокатоличке цркве за оцену улоге кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, про је папа одлучио пошто је покојни патријарх СПЦ Иринеј „проблематизовао“ кононизацију Степинца.
„Да ли ће Католичка црква канонизовати Степинца, није наша ствар. Али, у дијалогу уз помоћ историчара из Србије и Хрватске ми смо покушавали да разне догађаје из живота Степинца осветлимо што је могуће боље“, навео је он.
