Pročitaj mi članak

Srpski privrednik iz Rusije podiže Njegoševu kapelu kod Kruševca

0

kapelanjegos_620x0(Новости)
На Багдали ниче Његошева капела

Поводом 200. годишњице рођења великог песника и државника. Привредник Љубомир Ђуричић донирао 50.000 евра.

Заједничка идеја свештенства у Епархији крушевачкој и градских власти јесте да се на Багдали подигну три „цркве на длану Балкана“

Заједничка идеја свештенства у Епархији крушевачкој и градских власти јесте да се на Багдали подигну три „цркве на длану Балкана“

Четири године након што је на Ловћену срушена Његошева капела, Крушевљани су први пут покушавали да изграде њену реплику у свом граду. Та жеља из 1978. године почела је да се остварује тек сада.

Епископ крушевачки господин Давид освештао је крст за изградњу будућег храма на Багдали, у славу великог песника, државника и владике, који ће бити посвећен Светим мученицима и победоносцима Георгију и Димитрију.

– Ова Његошева капела, десета која ће се изградити на нашим просторима силом сећања, благодарења и захвалности биће практично пресељен храм са Ловћена на нашу Багдалу – истиче епископ крушевачки Давид.

Заједничка идеја свештенства у Епархији крушевачкој и градских власти јесте да се на Багдали подигну три „цркве на длану Балкана“. Његошева капела почеће прва да се гради. Привредник Љубомир Ћурчић, пореклом из Рашке, који годинама живи и ради у Русији, донирао је чак 50.000 евра за радове на богомољи.

СУДБИНА
Његош је на Ловћену подигао капелу у знак сећања на стрица Петра Првог Петровића. По сопственој жељи, Његош је сахрањен у ној 1855. године. Аутентична капела оптећена је 1916. године, али је потом краљ Александар наложио да се подигне нова капела. И она је срушена и замењена је маузолејом.

– Већ годинама помажем нашу цркву – каже за „Новости“ Љубомир Ћурчић, директор Компаније „Колстрој“, која у Русији важи за једну од три најуспешније фирме специјализоване за градњу ексклузивних вила.

– Ово ће бити само прва велика донација. Моја је жеља да се на Багдали што пре чују звона, а да једно од њих буде из Русије.

Ћурчић, рођен у селу Градац код Рашке, до сада је донирао значајна средства манастиру Јелене Анжујске, манастиру Градац, помогао је ове године и СПЦ да откупи земљиште код манастира у родном селу, а помаже и угроженим породицама из Рашке.

Да донира изградњу Његошеве капеле у Крушевцу, одлучио је по савету пријатеља Горана Радмановца из Бруса, који је такође предузетник у Москви.

– Већ деценијама, још из времена када је Крушевац припадао Епархији нишкој, постојале су идеје да се удруже снаге и покуша заједничка изградња храма – напомиње градоначелник Братислав Гашић, који ће донирати изградњу друге богомоље. – Кренућемо са изградњом два храма, а наредне године и централног храма које ће доминирати читавим Расинским округом.

Свети архијерејски сабор СПЦ требало би да 21. маја одлучи о канонизацји Петра Другог Петровића Његоша. Обележавање годишњице Његошевог рођења почело је у Србији низом манифестација. Прошле недеље је одржан округли сто „Враћање Његошеве капеле на Ловћену – враћање смисла Црној Гори“, а обнародована је и жеља да се први храм посвећен Његошу подигне недалеко од Никшића.