Прочитај ми чланак
Сеоце које својим цветним ливадама и четинарским шумама раздваја Тару и Златибор, још од почетка 20. века названо је ваздушном бањом, због идеалне надморске висине од 800 метара и климе у којој се укрштају континентални и морски ветрови. Смештено је у истоименој, Креманској котлини.
Меморијални комплекс Тарабића у Кремни
Скоро цео век Кремна је позната према Шарганској осмици, прузи коју су почели да граде још Аустријанци 1916, а која се и данас изучава као пример грађевинског чуда и ремек дело међу пругама узаног колосека у свету. Посетиоцу је одмах јасно и зашто: она је део пруге између Ужица и Вишеграда, између Мокре Горе и Кремана, који је вештином инжењера савладао успон од 300 метара брда Шарган, тако што у том делу пруга иде у завијеним круговима и прави фигуру броја осам.
Најавили телевизију
Тарабићи су били неписмени, па је њихова казивања забележио прота Захарије Захарић, који је био народни посланик у време владавине кнеза Михаила, и пренео их др Радовану Казимировићу, а овај их је у књизи о Креманском пророчанству. Чувени видовњаци из Кремне су наводно предвидели проналазак и долазак телефона и телеграфа у Србију, проналазак телевизије, и смене на српском престолу, пропаст Обреновића као и долазак црвеног цара са звездом на челу, Јосипа Броза Тита.
У Србији је Кремна позната још од Немањића и њихове властеле која је ту имала летњиковце. Креманске стене су састављење од врсте полудрагог камења, које се, тврде Креманци, тајно испитују у светским лабораторијама, јер имају природну моћ биогеног зрачења које благотворно делује на људски организам. Заиста, Креманци, као и становници Таре, Мокре Горе и Златибора дуго живе.
Од тог камена, кремена, настао је и назив овог планинског места а верује се да од њега потиче још једна особина по којој су Креманци познати, а то је видовитост.
Међу најпознатијим пророцима су посебно признати стриц и синовац Милош и Митар Тарабић који су живели у 19. веку. Они су предвидели многе историјске догађаје у земљи, али и свету, па их у новије доба називају српским Нострадамусима.
Данас Кремна имају Дом пророка, кућицу брвнару у којој су изложене слике, исечци из новина и други сувенири у вези са Тарабићима, и где се, на редовним предавањима, могу чути занимљиве приче о њима и о Креманском пророчанству.
Гости обилазе и друга места као што су Капела проте Захарића, црква светог Ђорђа, темељи манастира Рујно, гроб Карађорђевог деде Јована Петровића, извор Биоштанске Бање, језеро Врутци, Ћосића пећина, Шарганска осмица и Раково врело.
(Вести)
