Прочитај ми чланак
(Танјуг)
Енигма, позната као „проблем три тела“, једна је од најстаријих у историји физике, али постоји и српска верзија „проблема три тела“, односно, интеракција између научног сектора, државних фондова и власти
Изванредно откриће двојице физичара из Београда одјекнуло је целим светом, али српску научну заједницу муче тешкоће због лошег управљања и недостатка новца, наведено је у анализи провајдера онлајн вести и истраживачког центра за Балкан, Турску и кавкаске земље Oservatorio Balkani e Kavkaso (ОБЦ).
У свету науке, где су неки проблеми знатно једноставнији него у свету међуљудских односа, већ је одавно познато шта се дешава када се два тела привлаче, тачније речено, још од 1687. када је Њутн открио закон универзалне гравитације, објављен у његовом раду Принципиа математика.
Та Њутнова расправа, међутим, скрива енигму која је фасцинирала умове физичара током последња три века. Њутн у највећем делу своје прве књиге тврди да закон гравитације може једино да објасни интеракцију између два тела. За велике научнике и касније генерације физичара и даље, међутим, представља мистерију шта се дешава када су у интеракцији три или више тела (на пример, Земља, Сунце и Месец).
Та енигма, позната као „проблем три тела“, једна је од најстаријих у историји физике и данас је и даље од виталног значаја.
Боље разумевање утицаја гравитационог привлачења три или више небеских тела омогућило би, наиме, прецизно дефинисање орбите њиховог кретања и тиме и разумевање функционисања планетарног система. Од времена Њутна откривене су три такозване „породице“ периодичних решења, али су оне парцијалне и приближне и не покривају све аспекте тог комплексног проблема, наведено је у анализи ОБЦ, са седиштем у италијанском месту Ровенето.
Пре неколико недеља се, међутим, ситуација променила када су српски научници открили 13 нових „породица“, чиме је „проблем три тела“ више него икада приближен коначном решавању.
Тај изванредан напредак заслуга је двојице истраживача са београдског Института за физику – Милована Шувакова, стручњака за атомску физику и Вељка Дмитрашиновића који ради на радијацијским и нумеричким симулацијама.
Вест о њиховом открићу муњевито се пренела међу најзначајнијим светским научним заједницама и после званичног представљања у САД тај научни рад је објављен у најугледнијем часопису у области физике Phisical Rewiew Letters.
Апсурдно је и уједно депресирајуће да појединости тог истраживачког рада, који је већ прострујао светом, могу да остану неприступачне српској научној заједници.
Почетком априла су, наиме, поједини значајни светски издавачи научних дела, међу којима и Оxфорд Университy Пресс, одлучили да пониште приступ српских истраживачких института главним академским базама података које прикупљају чланке, објављене у најзначајнијим међународним научним часописима. Та одлука је очигледно донета на основу тога што српско Министарство образовања, науке и технологије није уплатило претплату за 2013.
Без обзира на техничке разлоге тог инцидента, ограничавање могућности коришћења појединих значајних академских публикација представљаће проблем за различите категорије корисника. Највише ће бити погођени поједини научници и истраживачи који могу остати без сазнања о најновијим достигнућима у њиховој области истраживања. То ће, међутим, такође погодити развој српског технолошког сектора и нарочито сектора на пољу такозваног „когнитивног капитализма“, односно области креативности која у великој мери зависи од држања корака с научним прогресом. На крају, таква ситуација ће нанети штету студентима многих универзитета у Србији, указано је у анализи.
Још један пример који веома добро показује последице погрешног управљања јавним фондовима за науку је Истраживачки центар Петница код Ваљева који је до сада остварио бројне научно-образовне програме у којима је учествовало више од 3.000 ученика основних и средњих школа. Ове године, међутим, српско Министарство образовања, науке и технолошког развоја није издвојило неопходна средства за програме за најталентованије ученике, упркос прошлогодишњим споразумима. Као последица, тај центар ће вероватно морати да откаже све традиционалне семинаре у мају.
Милован Шуваков је истакао да је проблем финансирања науке у Србији хроничан јер су улагања у ту област испод свих стандарда. Он је рекао да у Србији, уколико се ситуација не промени, већ за неколико година неће бити никаквог научног истраживања вредног спомена.
На питање како може бити решена српска верзија „проблема три тела“, односно, интеракција између научног сектора, државних фондова и власти, Шуваков је дао свој лек – путем повећања буџета за научна истраживања и указивања новчане помоћи младим истраживачима, вољним да раде у тимовима, као и повратком талената који су напустили земљу.
Тај лек, међутим, ризикује да остане само добра намера јер, без обзира на доношење стратешких докумената током неколико протеклих година која придају фундаментални значај научном развоју за прогрес друштва у целини, влада Србије и даље улаже највише 0,9 одсто бруто домаћег производа (БДП) у науку.
Мада је то у складу са осталим балканским земљама (од 0,2 одсто БДП у Албанији, до 1,86 одсто БДП у Словенији), та цифра је много нижа од просека у западноевропским земљама који, према подацима Светске банке, износи око два одсто БДП.
Како су изнеле поједине српске институције и организације, погођене тим проблемом финансирања, научна и технолошка истраживања, образовање и популаризација науке су од кључог значаја за индустријски и трговински развој Србије. То су фундаментални инструменти за супростављање фаталним ефектима економске кризе.
Изгледа, међутим, да вада Србије неће деловати у скаду са том тачком гледишта, упркос недавним научним успесима који јасно показују потенцијал истраживачких активности у земљи.
Седамдесет година од смрти Николе Тесле, генијалног изумитеља кога Срби сматрају националним симболом, остају вечне његове речи :
„Људски развој и прогрес су од највећег значаја за човечанство и крајње зависе од научних открића“, закључено је у анализи ОБЦ.
