Седам деценија након операције „Ваздушни мост“, на западу познатија као „Халијард“, која важи за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија, дошло је до сусрета једног од авијатичара, ветерана Милтона Френда (92) и Ника Михаиловића, српског емигранта који је као 15-годишњи младић и сам учествовао у спасавању оборених пилота.

Дирљив сусрет после седам деценија: Милтон Френд и Ник Михаиловић

Средином августа обележена је 70. годишњица акције у којој је Југословенска краљевска војска, војна формација под заповедништвом Драже Михаиловића, успешно евакуисала више од 500 савезничких пилота које су Немци оборили изнад Југославије.

Они се никада раније нису срели, али су имали заједничко искуство, које их је тако снажно повезивало да је сусрет био пун емоција са обе стране. Њихова прича почиње у лето 1944. када је велики број бомбардера погођен током кампање гађања румунских нафтних поља која су била моторна снага Хитлерове ратне машинерије. Више стотина пилота је било принуђено да искочи изнад Југославије под нацистичком окупацијом. Српско становништво их је прихватало, штитило и хранило да повртака, ризикујући и сопствене животе.

Са Дражом подно Равне горе: Амерички пилоти

– Радио сам као навигатор у 15. ваздухопловној армији, када смо 6. јуна, познатијег као „дан Д“ бомбардовали рафинерије у Румунији. Извршили смо задатак и пошли назад. Седам минута касније авион је горео. Успео сам да бази јавим да смо изнад Југославије. Пао сам у мало место звано Прањани и почео да вичем: „Американ, Американ“. Два сељака су ме нашла, рекла да сам са четницима и на сигурном. Амерички војници пре тога били су застрашивани причама да „четници секу уши и копају очи својим непријатељима“ и да, ако падну у њихове руке, „не знају шта ће бити са њима“. Нисам бринуо о ономе што ме чека, осећао да ће све бити у реду. Заправо било је сасвим супротно. Ти људи су нас хранили, обезбедили смештај, а када су се Немци, видевши падобране, дали у потеру за нама, сакрили су нас и чували до поласка кући. Многи су због тога страдали од окупаторског метка – испричао је Френд, који је у четничком гарнизону провео 66 дана. Упознао је и Дражу, који је, према његовим речима, био љубазан и топао. 

– Објаснио је да је Амерички комитет за спасавање формиран од оборених летача и да покушавају да се повежу са савезницима. Обећао је да ће нам обезбедити оружану пратњу и да ће, ако треба, жртвовати и своје животе. Импровизовали су мали аеродром, одакле су нас авиони евакуисали. Никада нисам заборавио ни њега ни његове речи у туђој и далекој земљи – наводи бивши авијатичар, сматрајући процес против Маихаиловића великом неправдом.

На путу за Америку…

Када су чули да је ухапшен, спасени авијатичари желели су да дођу у Београд и сведоче у његову корист. Међутим, комунисти су то одбили уз образложење да су његова дела толико тешка да сведочење не може ништа променити. Ишло се дотле да се тврдило да су четници убијали оборене пилоте и да су их партизани спасавали од четника. Негодујући, пилоти су изашли на улице Њујорка са транспарентима „Михајловић ме је убио. У ствари он ме је спасао“. 

 

Ник Бели Михаиловић није учествовао у Френдовом спасавању, али је помогао евакуацију девет других пилота почетком јула 1944. године. Имао је свега 15 година и био је млади четник када му је командант показао групу људи и дао му наређење да их испрати.

 

– Када сам га упитао ко су они, он је само одговорио: „Савезници.“ Рекао ми је да ме сматра одговорним и уперио ми пиштољ главу. Тиме је рекао шта ће ми се у супротном десити. Повео сам их на пут и одвео до одредишта. Један од пилота написао ми је нешто на папиру. Личило је на адресу, али је било на језику који нисам разумео, па сам без размишљања бацио. Дан данас жалим због тога – испричао је Михаиловић. 

Сведочио за Дражу Михаиловића

Милтон Френд је 2010. сведочио пред већем Вишег суда у Београду у поступку рехабилитације генерала Драже.

– Дошао сам да одам признање Михаиловићу, четницима и српском народу, који су заслужни што сам жив. Ризиковали су своје животе да помогну мени и стотинама савезничких војника. Нису у питању само животи 500 авијатичара, већ хиљаде потомака, тачније око 10.000 њих – казао је Френд, додајући да су многи Срби страдали не желећи да Немцима одају где се пилоти крију. Михаиловић је 1945. осуђен као сарадник окупатора и државни непријатељ број један, а 17. јула 1946. је стрељан. До данас се не зна где је убијен и сахрањен. Амерички председник Хари Труман га је постхумно одликовао 1948. орденом Легије за заслуге првог степена. Процес рехабилитације започео је његов унук Војислав 2006.

„Халијард“ у Војном музеју

У Војном музеју у Београду у току је изложба докумената и фотографија поводом седам деценија од мисије „Халијард” (Ваздушни мост), највећој акцији спасавања савезничких снага иза непријтељских линија у Другом светском рату која је изведена у Србији. У селу Прањани, подно Равне горе, налазио се импровизовани аеродром, са ког је од маја 1944. до фебруара 1945. године уз помоћ четника евакуисано 512 савезничких пилота и цивила. Операција „Халијард“, како су је назвали западни савезници, сматра се једном од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова. 

(АЛО)

Oznake: američki pilot, draža mihajlović, Drugi svetski rat