Прочитај ми чланак
Гледајући је на фотографији, лепу и фотогеничну, с правом се да претпоставити да је црква Светог Саве у Њујорку запала за око филмаџијама, а не само бројним туристима који долазе да је обиђу. И заиста, смештена на Менхетну, у непосредној близини чувеног облакодера Емпајер стејт билдинг, црква Светог Саве снимана је више пута.
Њен старешина, прота Ђокан Мајсторовић, каже да су често снимани филмови у црквеном дворишту, подруму цркве, па чак и његовој канцеларији. О њој је писао и „Њујорк тајмс” и „Вол стрит џурнал”, додаје прота Ђокан. О Божићу под сводовима здања, где пуних 70 година верници и свештенство Српске православне цркве прослављају Бога, окупиће се више од хиљаду људи. Највише верника СПЦ, али и српских пријатеља и браће и сестара у Христу из других православних цркава. Као и у матици, и у њујоршкој црквеној порти палили се бадњаци.
Како је купљена њујоршка црква
Храм посвећен српском светитељу претходно је био црква Свете Тројице.
Прва православна литургија служена је у овом храму још 1865. године и тај догађај „Њујорк Тајмс” назвао је инаугурацијом руско-грчке цркве у Америци.
Како је опадао број протестантских верника у овом делу града, ова црквена заједница одлучила је да храм прода, а за куповину, осим српске, биле су заинтересоване и друге православне цркве, нарочито руска.
Верује се да су кључну улогу у томе да црква ипак припадне Србима, осим чињенице да нису имали цркву на Источној обали, имала и двојица знаменитих Срба: краљ Петар Други Карађорђевић, који је подржао куповину цркве, и владика Николај Велимировић, који је имао дуготрајне и блиске везе са епископалним протестантима још из Енглеске.
– На Бадњи дан ујутру се служи света литургија, а увече вечерња служба која се зове бденије. На крају те службе у цркву се церемонијално уноси бадњак, храстово дрво украшено српском тробојком и другим прикладним украсима које је свештеник с неколико верника церемонијално посекао и донео из шуме око 50 километара од Њујорка. Свештеник у цркви благослови бадњак пред присутним народом, а у цркви их те вечери буде преко хиљаду, а још и више око цркве. Затим се благословени бадњак износи у двориште где се пали.
Народ по изласку из цркве прима благослов од свештеника с поздравом „Христос се роди”, затим добија већ припремљен и благословен снопић бадњака и излази у двориште где се служи кувана ракија, а у црквеној сали посна вечера. Народ се око цркве дружи до касно у вече. На дан Божића се служи света литургија на коју дође неколико стотина верних, а после службе се пређе у црквену салу где се служи божићни ручак.
Пре ручка верни народ са свештеником окреће и ломи чесницу и тражи сакривени новчић у њој. Прошле године сам ја био један од срећних проналазача новчића. Све службе у нашој цркви се служе на енглеском и српском језику а нарочито божићне и васкршње када у нашу цркву дође много других православаца, а и других српских пријатеља – описује празничну атмосферу прота Ђокан.
Мала српска колонија откупила је здање у стилу енглеске готике од Епископалне протестантске цркве 1942. године за 30.000 долара. Прву литургију служио је епископ Дионисије 11. јуна 1944. године и тада је за заштитника цркве одредио Светог Саву. Храму су временом додавани византијски елементи, а његова обнова и данас траје.
– Будући да су епископални протестанти саградили цркву 1855. године а зграду поред, коју ми зовемо црквена сала 1868. године, оба здања су трошна. Годинама се покушавало да се бар кров промени, али нажалост пројекат је био прескуп. Крајем деведесетих година урађена је најосновнија реконструкција, учвршћени зидови, да се кров не би срушио у цркву. Пројекат је коштао око 600.000 долара.
Мојим доласком 1999. године започета је велика кампања за промену преко 150 година старог каменог крова на цркви. Будући да су обе зграде историјски споменици високог ранга града Њујорка и САД све смо морали радити под руководством Завода за заштиту историјских споменика што нас је више коштало. Божјом помоћи и највише жртвом наше заједнице и наших пријатеља 2001. године смо започели и успели поставити нов кров на цркви и опрати спољне зидове цркве – каже прота Ђокан Мајсторовић.
Тај посао био је вредан 2,5 милиона долара, док је замена крова на црквеној сали коштала близу милион долара. Прота нам се хвали и да су заслугом верних парохијана свештеникова канцеларија и учионица Српске недељне школе модерно опремљене. Куриозитет је и да је при цркви, четрдесетих година прошлог века деловао бејзбол тим „Свети Сава”, али старешина цркве напомиње да је данас, због недостатка простора, тешко организовати спортске активности.
– Имамо Српску недељну школу где деца уче веронауку, српски језик, ћирилицу, српску културу и традицију. Уписано је педесетак деце и они организују програме за Детињце, Светог Саву, Врбицу… Преко године имамо пуно културно-образовних активности, предавања, изложби, промоција, приредби, концерата. Последњих година гостовали су нам академик и песник Матија Бећковић, примадона Јадранка Јовановић, пијаниста, професор Никола Рацков, глумац Петар Божовић и позориште из Ужица – наводи прота Мајсторовић.
Богослужења је у овом храму својевремено држао владика Николај Велимировић, који је осам година живео у Њујорку, а редовно је посећивао и краљ Петар Други Карађорђевић. Данас су чести гости његов син Александар са породицом, али и други Карађорђевићи. Српског патријарха први пут је дочекала 1992. године – био је то патријарх Павле. За српску заједницу у Њујорку, црква Светог Саве увек је била сабориште и место окупљања. Од дана када су међу собом скупљали новац да је купе, у време Другог светског рата када је била уточиште и сигурна лука бројним избеглицама из окупиране Југославије, до бомбардовања 1999. године и прошлогодишњих катастрофалних поплава када се у њој прикупљала хуманитарна помоћ за матицу.
(Политика.рс)
