Четворица српских камионџија у три шлепера завејани су већ пет дана у снежним сметовима у Казахстану! Дејан Вујић из Београда, Милан Ковачевић из Богатића, Иван Рошковић из Смедерева и Ивица Павловић из Крагујевца возећи шлепере ка Србији наишли су на снежну олују 50 километара од града Актобе, која им је препречила пут. Оковани снегом данима чекају помоћ стручних служби да их извуку из наноса, а багери су до њих дошли тек у суботу по подне.

Како нам каже Иван Рошковић, завејани на путу су остали 18. марта увече, када је у његов камион ударио други, казахстански.

– Због тога је и настао застој – каже нам Рошковић. – Сада њихове службе покушавају да скину тај камион са мог камиона, јер практично лежи на мојој приколици. Тек тада ће моћи да се очисти снег около. Машине су стигле до нас и надамо се да би у недељу могли да нас извуку из сметова, али је то још под знаком питања.

Рошковић каже да су Казахстанци прве ноћи раскрчили пут и извукли аутобусе и путничка возила, а оставили камионе на милост мећави. Два дана се после тога нису појављивали, а у спасилачку мисију вратили су се тек у петак, када су извлачили само казахстанске камионе. У суботу је у смету остало нешто мање од 20 углавном страних шлепера, од којих је један руски преврнут.

Да невоља иде у пару, Рошковиће је осетио и на својој кожи, јер му се пре два дана покварио шлепер. Отишла је пумпа за гориво. Ипак, највећи проблем им је био недостатак хране и воде.

– Сналазили смо се и делили са колегама, ко је шта имао код себе, али јели смо једном дневно – прича Рошковић. – У сталном смо контакту са нашим амбасадором који је ангажовао неку службу да нам донесе намирнице, али су се они појавили тек у петак увече. Пре тога су га чак и лагали да су нам доносили храну.

За четворицу људи којима треба помоћ Казахтанци су донели два хлеба, два литра млека, маргарин у малој тегли, један кекс, бомбоне и пет литара воде.

– Млеко смо бацили, јер невероватно смрди и не може да се пије, а није ни у оригиналном паковању, већ је богзна где насуто – каже Иван Рошковић. – Чак смо неке њихове људе, који су дошли да чисте пут, молили да нам купе храну, али су они то одбили. Ја не знам какав је ово народ, али да се овако нешто догодило у Србији, сви би били збринути и нахрањени.

Како објашњава Иван, завејани су у пустињи и свуда око њих је равница докле поглед добацује. Али клима је таква да у овом периоду године пада снег и дува снажан ветар буран, који чак достиже и 150 метара у секунди.

– Ветар је тако снажан и носи снег да се једва види неколико метара испред, али се у петак увече коначно смирио, па смо могли и изаћи из камиона – објашњава српски возач. – Пошто нисмо имали никакве хране, двојица колега, Ивица и Милан, на крају су отпешачили до једне продавнице удаљене 10 километара, на коју су их Казахстанци упутили и тамо нам купили да имамо за јело. Сад се само надамо да ће нас убрзо ослободити из ових снежних наноса.

Прве ноћи када су шлепери остали у смету, спасиоци су предложили српским камионџијама евакуацију, али да камиони остану. Пошто нису могли гарантовати безбедност робе и да је нико неће покрасти, возачи нису прихватили да их избаве. Како каже Рошковић, нису смели то да прихвате, јер одговарају за робу коју возе.

НИСУ СЕ СМРЗЛИ

Све време док траје застој камиони у којима су четворица Срба су упаљени, па се иако гладни, бар нису смрзли. Како каже Иван Рошковић, због хладноће и ниских температура нису смели да их угасе, јер их онда можда не би могли упалити. Последња два дана раде два камиона, јер је Рошковићев покварен.

АМБАСАДА

У министарству спољних послова кажу да је наша амбасада у Казахстану поново У суботу ургирала за помоћ код Министарства за ванредне ситуације у тој држави. Пренели су податке о положају завејаних Срба и затражили њихово хитно спасавање.

(Вечерње новости)

Ознаке: Казахстан, камионџије, сметови, Срби