Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
И кад Србину узму сећање, језик и име, пробуди се крв, јер не да се у срцу заборавити српство. Тако је и Соња из далеке Аустралије нашла своје Лазиће.
Соња Лазић, рођена у Порт Дагласу, допутовала у Србију трагајући за коренима и родбином. Од професорке сазнала да носи српско презиме. Читаоци „Новости“ помогли у трагању Соњиној срећи није било краја када је упознала своје рођаке у Драгињу код Шапца.
Соњиној срећи није било краја када је упознала своје рођаке у Драгињу код Шапца
Аустралијанка Соња Лазић (21) која је први пут дошла у Србију, враћа се у родни Порт Даглас срећна, са гомилом фотографија, кофером пуних осећања и жељом да опет дође.
Пронашла је многобројну родбину, потомке свог прадеде Драгише Лазића, за које донедавно није знала ни да постоје.
А дошла је овамо пре три недеље. Први пут. Само неколико месеци раније професорка у средњој школи, Нада Петрашевић, открила јој је да је њено презиме српско, а онда од мајке чула породичну причу о прадеди. Кренула је да трага за породичним коренима када је сазнала да је прадеда Драгиша, који се у Аустралију доселио из Немачке, где је као ратни заробљеник 1941. депортован и где се оженио Немицом Ингом, на самрти признао да је у родном Шапцу оставио супругу и кћерку.
После текста „Аустралијанка тражи српске рођаке,“ објављеног у „Новостима“, у потрагу се дала и наша читатељка Милица Милановић из Бачког Јарка.
Јелка Савић има 72 године, удата је за Љубисава, са којим има две ћерке, Снежану и Слађану.
Оглас да траже родбину у Аустралији ставио је Снежанин син Немања.
Њене ћерке су покушавале преко Црвеног крста да пронађу родбину, али нису успеле.
– Укуцала сам на „Гуглу“ име њеног прадеде Драгише и пронашла оглас на сајту „Тражимо инфо“ да неко тражи рођаке у Аустралији.
Писало је: „Тражимо родбину у Аустралији. Године 1942. отишао у Аустралију Лазић Драгиша родом из Малог Бошњака, општина Драгиње, Шабац, Србија има ли потомака од њега?“
Погледала сам имена у „Новостима“ и видела да се поклапају. Путем „Фејсбука“ контактирала сам са Соњом и рекла јој да се јави.
Соња је одмах одговорила на оглас: „Ја сам Соња Лазић, из Аустралије, мени је Лазић Драгиша из Шапца био прадеда, и ја такође тражимо своју родбину овде у Србији.“ Али није чекала одговор, одмах је кренула пут села Мали Бошњак.
– Била је нервозна, знојили су јој се дланови, држала је слике прадеде у руци и нестрпљиво чекала да дође у то село – прича Ђорђе Петрашевић, муж њене професорке Наде, са којим је допутовала у Србију.
У Малом Бошњаку, мештани су им рекли да од породице Лазић нема никога, али да у Драгињу живе неки Лазићи. Тамо су прво пронашли Михајла, сина Драгишиног рођеног брата Недељка, показали му слике и коначно дошли на прави пут, где живи Јелка, ћерка покојног Драгише.
Драгиша Лазић с Немицом Ингом 1942. године одлази у Аустралију и са њом је имао шесторо деце и то:
Недељка, Душана, Аниту – Соњину баку, Кристину, Росмери и Лијен. Тек на самрти је призано да је имао ћерку из првог брака – Јелку – Марију.
У овом делу Србије постоји обичај да деца имају по два имена. Једно даје кум, а друго породица, па тако Драгишу знају као Велибора, а Јелку као Марију.
– Шта да кажем о том сусрету. Не зна се ко је више плакао од радости, Јелка или Соња, или ми около посматрајући њих – објашњава Ђорђе.
– Јелка, иако јој је Михајло јавио за Соњу, кад је угледала два пута је пала у несвест. Био је то велики шок за њу. Цео живота је сањала, прво да ће срести оца, а онда неког из породице за коју је знала да је формирао у Аустралији.
Драгиша Лазић, када је 1941. године одведен у немачки логор, у Србији је оставио супругу у шестом месецу трудноће. Те године родила се Јелка (72) која никада није упознала оца.
– Она је знала да је он у Аустралији, јер је Драгиша слао писма и слике свом брату, а он је њој давао. Јелка је знала да је он тамо ожењен и да има децу, али пошто су писма престала да долазе 1970. године, од тада више није знала ништа о њему. Веровала је да он има двоје деце, а не шесторо – каже Соња.
У петак се Соња враћа у Аустралију. Одушевљена је лепотом Србије, људима који су је лепо прихватили, посебно захваљује „Новостима“ на подршци, читаоцима који су јој се јавили. Одлази из Србије срећна, а следеће године ће се вратити са породицом.
