Potreba modernog turiste je da pored svih pogodnosti koje savremeni turizam pruža istraži i predele koji nisu toliko pristupačni i dostupni. Upravo na takvim mestima u prošlosti su podizani manastiri kao svojevrsni spomenici kulture, duhovnosti i istorije srpskog naroda. Želja turista je da posetom takvim mestima saznaju nešto više o sebi kroz pomoć mudrih duhovnika, da prisustvuju religijskim ritualima ili da se upoznaju sa kulturnom baštinom predela na kojem se svetilište nalazi.

„Златибор као најпосећенија планина у Србији позната је по бројним занимљивим локалитетима у близини самог туристичког центра, углавном познатим туристима који годинама посећују „ златну планину”, На својом обронцима она “скрива” два драгуља од велике културне и духовне вредности: манастире Увац и Дубраву. Подигнути уз сам кањон реке Увац, чувену по меандрима чије слике красе неке од најпознатијих светских туристичких часпописа и сајтова, посетиоцима поред културног искуства нуде и доживљај праве нетакнуте златиборске природе“, кажу у ТО Златибор.

Манастир Увац налази се у селу Стубло, на граници општина Чајетина и Прибој. На великом археолошком локалитету 1994. године откривене су и откопане зидине димензија 17 x 12 метара. Цео манастирски комплекс Увац сведочанство је о давнашњем постојању једног великог духовног центра у овом крају.

Још увек се не зна ко је ктитор манастира, колико је пута рушен и обнављан. На страницама једне црквене књиге из 1622. године сазнајемо да је Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице.

Првобитна црква је била мањих димензија, коју је манастирско братство у 16. а затим и у 17. веку проширило додајући припрату, бочне певнице и ширу олтарску апсиду. О овим обновама сведоче новчићи са тачним годинама ковања који су пронађени током последње обнове манастира.

Сачувано је велико богатство пластике, розете, крстионице, чираци, делови мермерног црквеног мобилијара и предмета од гвожђа и керамике. Живопис је, нажалост, потпуно уништен, изузев делимичних фрагмената фресака Светог Архангела Михаила и Светог Симеона.

„Захваљујући истраживањима и раду Народног музеја из Ужица почетком деведесетих саграђени су и освештани црква и конак, а цео комплекс је стављен под заштиту државе. На Малу Госпојину 1995. манастир Увац је поново оживео после готово три века“, наводе у ТО Златибор.

Манастир Дубрава се налази се на једном од меандара реке Увац, на узвишењу које је са три стране окружено кањоном реке. Са њега се пружа предиван поглед на нетакнуту природу и речни ток.

О историјату манастира не постоје поуздани писани подаци, ни о времену настанка, ни о томе ко га је саградио. Са сигурношћу се само може рећи да је изграђен у средњем веку.

За откривање овог средњовековног храма најзаслужнији је јеромонах Данило, који је током службовања у манастиру Увац више од две године провео лутајући по златиборским падинама у потрази за рушевинама светиње која му се неколико година пре доласка у Увац почела указивати током молитви.

У пролеће 2001. пронашао је прве трагове храма и пуне три године боравио у оближњој пастиркој колиби или пешачио из Увца (где је и даље службовао) како би радио на откривању манастира. У помоћ су му притекли мештани и Завод за заштиту споменика културе из Краљева. Отпочело је откопавање рушевина и том приликом су пронађене два метра високе рушевине манастирске цркве, а педесетак метара даље и остаци манастирског конака.

Пронађени остаци су од сиге, материјала који се користио за изградњу средњовековних манастира, па се због тога са сигурношћу може тврдити да је и ово била средњовековна светиња.

Током ископавања рушевина, на месту где се у православним светковинама налазио олтар, на дубини од 80 цм, мештанин Митар Ђуровић, је пронашао скривницу са више од 260 добро очуваних млетачких златника из 17. и 18. века. Почиње обнова првобитне старе богомоље посвећене Светом великомученику Пантелејмону (мала манастирска црква), а касније и изградња веће цркве посвећене Светом Василију Острошком. Касније су изграђени и манастирски конаци за смештај сестринства (данас је то женски манастир), гостопримница, економски објекти и друге грађевине.

Манастири су на око 30 км од центра Златибора. Пут до манастира Дубрава је приступачнији па је до њега могуће доћи путничким возилом, док је до манастира Увац потребно деоницу од последњих неколико километара прећи пешке. За одважније излет може бити и права авантура. Постоји могућност да се у центру изнајми теренско возило, квад или четвороточкаш и да се уз пратњу водича направи излет.

Такође туристи који су у доброј физичкој кондицији и жељни да направе неки вид ходочашћа имају могућност да то ураде уз пратњу локалног планинарског водича. За све потребне информације о томе заинтересовани се могу јавити у Инфо-центар Туристичке организације Златибор

Izvor: RINA

Oznake: Zlatibor, manastir Dubrava, manastir Uvac, srpska istorija