Прочитај ми чланакОцењујући српску демократију као „неконсолидовану“, извештај који ће усвајати ПС НАТО садржи виђење подобне демократије.
Извештај који би требало да буде усвојен на 63. редовној седници Парламентарне скупштине (ПС) НАТО, која ће се одржати у Букурешту 6-9. октобра (NATO Parliamentary Assembly, 2017), по свој прилици, садржаће неколико важних момената о Србији.
* * *
Пре него што наведемо детаље припремљеног нацрта извештаја, важно је подсетити да ПС НАТО представља везу између НАТО и парламената држава чланица и придружених држава. На пролећном заседању (једном од два редовна) ПС разматрала је извештаје својих одбора и пододбора, да би на јесењем заседању гласала о смерницама које се упућују Северноатланском савету, телу надлежном за доношење одлука НАТО. Одбори и пододбори долазе до грађе за своје извештаје тако што се, поред заседања током ПС, састају у државама чланицама и придруженим државама да би им парламентарни представници, научници и стручњаци пружили информације о ситуацији. Од 2007. године Србија је придружени члан Одбора за економију и безбедност ПС НАТО.
Представници Одбора за економију и безбедност и Пододбора за транзицију и развој ПС НАТО боравили су 12. јуна у посети Скупштини Србије. Том приликом су се одвојено састали са председником и потпредседником Скупштине и члановима скупштинских одбора за финансије, буџет и контролу трошења јавних средстава; затим одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику; те Одбора за одбрану и унутрашње послове (Народна скупштина, 2017). Сврха те посете био је рад на припреми извештаја Економска транзиција на Западном Балкану (Министарство спољних послова, 2017).
Месец дана након те посете, Пододбор за транзицију и развој представио је Одбору за економију и безбедност нацрт извештаја о процени економске транзиције на Западном Балкану, у коме се осврће и на Србију. Известилац је Ричард Бенјон (на слици испод), по струци пољопривредни инжењер, иначе фармер и предузетник, посланик Конзервативне партије у Доњем дому британског парламента и тренутно шеф британске делегације у ПС НАТО. Бенјон је 2014-2016. био члан парламентарног одбора за одбрану, а од тада је у одбору за обавештајне послове и безбедност британског парламента (UK Parliament, 2017).
* * *
Вратимо се извештају који би требало да буде усвојен на октобарској седници Парламентарне скупштине. На страни 2, у тачки 3. стоји: „Србија је тренутно једина држава Југоисточне Европе (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Бивша Југословенска Република Македонија, Словенија и Србија) која није изразила интерес за приступање НАТО (NATO, 2016). Идеја о приступању НАТО није популарна у Србији и ово делимично објашњава став владе. Исто тако у Републици Српској…“
На страни 6, под тачком 18. наводи се: „Косово као независну државу не признаје пет чланица Европске уније – Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија – иако је у 2016. години ступило у Процес стабилизације и придруживања ЕУ. ЕУ је приступање Србије условила нормализацијом односе са Косовом“.
На страни 10, у тачки 35. наводи се: „Од земаља југоисточне Европе, Хрватска, Црна Гора и Србија класификоване су као полуконсолидоване демократије; Албанија, Босна и Херцеговина и Бивша Југословенска Република Македонија као хибридни режими, а Косово као полуконсолидовани ауторитарни режим“, уз позивање на извештај Freedom House из 2016 (стр. 12). Даље стоји: „Широм Западног Балкана, корупција, клијентелизам, фалсификовање гласова и преваре повезани су са проблемом узурпације државе од елита са мало интересовања за унапређивање суштине демократије“. Цитира се новински чланак: „[Ш]то је регион доживио у последњих 20 година је процес „рефеудализације“, у којем се власт држи неформално“ (Riley, 2013).
На страни 11, у тачки 37. стоји: „Смернице OECD о корпоративном управљању државним предузећима захтевају ригорозно раздвајање политичких партија и руководстава друштвених предузећа. Па ипак, у земљама Западног Балкана државним предузећима често управљају политичке партије. Странке и њихови пуномоћници су тако у прилици да именују директоре и чланове одбора и директно се укључују у оперативно доношење одлука.“ Као пример се укрштају неформални новински текстови: „Године 2011. Европска комисија позвала је Србију да се бави са 24 случаја корупције у проблематичним приватизацијама и продаји државних предузећа“ (Dragojlo, 2016); и транснационалне организације: „До сада ниједан од ових спорних случајева приватизације није решен. Према Глобалном барометру корупције, Босна и Херцеговина и Србија су најгоре земље у смислу корупције, према њиховим грађанима“ (Transparency International, 2016: 29). Као закључак се цитира став неформалне групације: „Ситуација је постала посебно акутна у стратешким секторима…“ (Southeast European Leadership for Development and Integrity, 2016).
1.
Термин „консолидована демократија“ се у теорији одређује као стање у коме се „учесници у политичком систему сроде са помисли да се евентуални конфликт решава у складу са постојећим нормама, а да би кршење тих норми било неделотворно и скупо“ (Линц, Степан, 1998: 18), односно бихејвиористички, атитудинално и уставно, али без прецизирања садржине самог појма. Покушај одређења садржине у домаћој доктрини представља теза да је демократија самоодржива када се сви придржавају исхода избора под условом да се и сви други понашају на исти начин, те се консолидација своди на два критеријума: одржавање избора и равнотежу међу кључним политичким учесницима (Павловић, Антонић, 2008: 38-39).
Данас се прихвата концепт да збир индексa за изборни процес, цивилно друштво, независност медија, демократско управљање, локалну самоуправу, правни оквир и корупцију омогућава релевантну категоризацију на консолидоване демократије, полуконсолидоване демократије, транзиционе (хибридне) режиме, полуконсолидоване ауторитарне режиме и консолидоване ауторитарне режиме (Вујачић, 2009: 11) Овај концепт, међутим, није резултат научног продора, већ конструкт за потребе пројекта Нације у транзиту, изразито глобалистичке и евроатлантистичке невладине организације Фридом хаус, која се и сама оградила да индекси не би требало да буду схваћени као апсолутни показатељи, већ као оријентир за општу процену реформи (Melville et al., 2011: 35).
2.
Оцењујући српску демократију као неконсолидовану, извештај, који би требало да постане и став ПС, садржи виђење „подобне“ демократије. Износећи да „идеја о приступању НАТО није популарна у Србији“, оцењује се да чињеница такве народне воље „делимично објашњава став владе“, као да би извршна власт Србије требало да доноси одлуке противне народној вољи. Из овог приступа проистиче да је држава демократска кад одлучује како НАТО жели. Јер који би био разлог да се ламентира над непостојањем воље земље која се оцењује као полуконсолидована демократија, у којој владају корупција, клијентелизам, фалсификовање гласова и превара, повезани са проблемом узурпације државе од елита са мало интереса за унапређивање суштине демократије.
Генерално је занимљив концепт демократије у којој пет чланица ЕУ не признаје Косово, а ЕУ тражи од Србије да са непризнатим Косовом, које је агресијом НАТО одвојено од Србије, „номализује“ односе без решавања територијалног питања.
3.
Чињенична база извештаја требало би да обухвати и информације добијене из разговора са парламентарним представнициа, научницима и стручњацима. Извештај се, међутим, чињенично и у оценама ослања на медијске текстове, нерецензирана документа невладиних организације и, што је најгоре, без икаквог метода како се дошло до ставова. Чини се стога да се могу оквалификовати као идеолошки наративи.
Ово је битно због очигледног приступа регионалног војног блока. Наиме, није јасно да ли под појмом државе југоисточног Балкана НАТО обухвата Грчку ни зашто ту обухвата Словенију, те изгледа да ова организација нема у виду државе, већ простор, што није у складу са међународним правом, а ни пријатељским односима међу народима. Индикативно, у том смислу, јесте увођење необавезних критеријума корпоратног управљања Организације за економску сарадњу и развој као стандарда de facto војно-политичке организације, која се представља као безбедносна, чиме се практично територијализије политички систем на простору који прихвати критеријуме.
4.
У контексту површности и идеолошке обојености извештаја, требало би имати у виду да су Одбор и Пододбор ПС НАТО претходно имали заједничко разматрање са Одборима Скупштине Србије. Спорно је да ли ОдбориСкупштине могу разматрати питања у међународном саставу. Надлежни одбор, додуше, може да иницира посете и утврђује састав делегације за вођење таквих разговора, али „са представницима представничких тела и институција других држава“ (члан 290. Пословника о раду). Дакле, придружено чланство у Одбору за економију и безбедност, Народна скупштина Републике Србије може да изврши само у складу са одредбама Главе XIX које уређују међународну сарадњу (делегације, представници и групе пријатељства), али не и кроз седнице Одбора као таквих.
Извори:
• Dragojlo, Sasa (2016), Vucic Not Tackling Serbia’s Corruption, Experts Say, Balkan Insight, 8 April 2016.
http://www.balkaninsight.com/en/article/vucic-s-government-made-no-promised-progress-ontackling-corruption-04-07-2016
• Freedom House (2016), Nations in Transit 2016: Europe and Eurasia Brace for Impact.
https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_NIT2016_Final_FWeb.pdf
• Melville, Andrei et al. (2010), Political Atlas of the Modern World, Chichester: Wiley-Blackwell.
• NATO (2016), NATO’s relations with Serbia, NATO web site/Topics/Relations with individual countries, 24 November 2016.
http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_50100.htm
• NATO Parliamentary Assembly (2017), Economics and Security Committee, web-site: Work.
http://www.nato-pa.int/content/economics-and-security-committee
• NATO Parliamentary Assembly Economic and Security Committee, Economic Transition in the Western Balkans: An Assessment, Draft Report for Sub-Committee on Transition and Development, 074 ESCTD 17 E (24 July 2017).
file:///C:/Users/Doca/Downloads/2017%20-%20168%20ESCTD%2017%20E%20-%20BALKANS%20-%20BENYON%20REPORT.pdf
• Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, „Službeni glasnik R Srbije“, broj 20/12.
• Riley, Alan (2013), “Refeudalisation” in the Balkans and the Danger to the EU, Prospect, 2 July 2013.
https://www.prospectmagazine.co.uk/other/refeudalisation-in-the-balkans-and-the-danger-to-the-eu-alan-riley-croatia-serbia-corruption
• Southeast European Leadership for Development and Integrity (2016), Countering Energy Governance And State Capture Risks In The Western Balkans And Turkey, SELDI Policy Brief,.5, July 2016.
http://seldi.net/fileadmin/public/PDF/Publications/Policy_Brief_5/Energy_POLICY_BRIEF_05_ENG.pdf
• Transparency International (2016), People and corruption: Europe and Central Asia, Global Corruption Barometer, Berlin: Transparency International.
http://www.transparency.org/gcb2013/country/?country=serbia
• UK Parliament (2017), Rt Hon Richard Benyon MP, web site.
https://www.parliament.uk/biographies/commons/richard-benyon/1547
• Вујачић, Илија (2009), Докле смо стигли у консолидацији демократије?, Фокус-квартални извештај о институционалним реформама, 1, стр. 10-14.
• Линц, Хуан; Степан, Алфред (1998), Демократска транзиција и консолидација – Јужна Европа, Јужна Америка и посткомунистичка Европа, Београд: Филип Вишњић.
• Министарство спољних послова Републике Србије, Маја Гојковић: Србија војно неутрална, развија сарадњу са НАТО, Дневни билтен 14.06.2017, wеб страна.
http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/vesti-od-znacaja?year=2017&month=06&day=14&modid=77&lang=lat
• Народна скупштина Републике Србије (2017), Делегација у Парламентарној скупштини, wеб страна.
http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/delegacije.43.900.html
• Павловић, Душан; Антонић, Слободан (2008), Консолидација демократских установа у Србији након 2000. године, Београд: Службени гласник.
