Срби постали робови очарани ропством: У ЕУ штрајкови и нереди, овде туча за ћевапе

Д. Љутић

21:59 17.04.2023.

Док Европу потресају штрајкови, идеја напредњачке идеологије је да блокира друштво. Задатак им је да униште експлозивно пуњење из сваке потенцијалне "бомбе", посебно оне социјалне. Тако се ствара летаргично друштво којим доминирају равнодушни робови спаковани у редове за јефтинију храну.

Док се у Србији туку за јефтиније пилиће којима истиче рок трајања, стоји се у редовима четири сата за чоколаду од 50 динара, отима се за снижене свињске полутке, Европу паралишу штрајкови. Синдикати у региону траже повећање плата због раста инфлације.

Удружени синдикати Србије „Слога“ поручили су да би премијерка Ана Брнабић и Влада Србије требало да поднесу оставке због озбиљне социјалне неједнакости, „јефтиног и бедног живота“ који се најбоље осликава у овим „борбама“ у маркетима.

За најсиромашније и немоћне, траје кратка борба за голи живот, и лако се губи пред равнодушном влашћу. Трећина Србије је већ на границама озбиљног сиромаштва, а њихов очај покривају кулисе званичног агитпропа: боље нам је него икад, погледајте мало пажљивије, није онако гадно како вам се чини. Слушајте шта вам говоримо, напредујемо, зар не видите, не зна се где нам је крај.

Социјална паника се може заташкати или одложити играма и аферама, спонтаним или планираним катастрофама. Уз безобзирно уклањање истине и уништавање медија који је још некако чувају и претње смрћу за слободно мишљење. Требаће мало више хлеба и много игара. Јер, најобилније се једе пред велику глад.

Нема сумње да је идеја напредњачке идеологије да блокира друштво. Задатак им је да деактивира експлозивно пуњење из сваке потенцијалне „бомбе“, посебно оне социјалне. Тако се ствара летаргично друштво којим доминирају равнодушни робови спаковани у редове за јефтинију храну.

Током једне од тих последњих гужви испред великих маркета, локални новинари су упитали једног грађанина, зашто се не побуни, зашто се понижава због једне свињске полутке. Одговорио им је да он нема времена да се буни, да мора да брине о својој породици!

И, у овој изјави једног од нас намеће се питање: Каква је онда будућност овог народа? За великог шефа грађани Србије имају своју судбину, од њих се не траже одлуке. Биће нахрањени и напојени. То је модел сецирања и уграђивање тупости који се никада не окончава. Сломљено друштво није у стању да учини било шта за спасење, осим да чека следећи потез вође.

Летаргични поданици не верују у своју снагу, јер су је сами себи одузели, неспособни да изађу из зачараног круга. Одавно су постали робови који су, по свему судећи, очарани ропством.