Прочитај ми чланак

Срби из Хрватске траже преиспитивање пресуда Готовини и Маркачу

0

GOTOVINA I MARKAC DOPUTOVALI U ZAGREB
(Танјуг)

Срби из Хрватске очекују да Савет безбедности Уједињених нација и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу центра “Веритас” за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију “Олуја”, јер се дошло до нових доказа, саопштено је из тог центра поводом 18 година од “Олује”.

Те нове чињенице огледају се у броју од 110 ексхумираних посмртних остатака Срба са локација “Света Маре” у Шибенику и “Градско гробље” у Задру, који су страдали у акцији “Олуја”, и то на подручју и у време које је било предмет хашке оптужбе, наводи се у саопштењу.

Из Документационо-информативног центра “Веритас” оцјењују да би то у завршници требало да резултира једином праведном, осуђујућом пресудом хрватским генералима. “Веритас” је хашком Тужилаштву у јуну упутио иницијативу за подношење захтева за преиспитивање правоснажне пресуде у предмету “Олуја”, коју заснива на новим чињеницама до којих се дошло након ослобађања хрватских генерала.

Из тог центра изражавају уверење да ће у претресу по међусобним тужбама за геноцид Хрватске и Србије идуће године бити доказана геноцидна намера Хрватске, као и у процесу пред судом у Чикагу, у САД, где су Срби из Хрватске тужили америчку фирму МПРИ за накнаду штете по основу саучесништва у геноциду. У саопштењу се оцењује да би успех у тим поступцима омогућио Србима из Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине да брже и лакше врате све што им је силом одузето и уништено у операцији “Олуја” и да остваре сва права која су им ускраћена после операције, укључујући и широку политичку аутономију какву им је међународна заједница гарантовала Планом З-4.

Из “Веритаса” напомињу да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а и у садејству са Хрватским већем одбране и тзв. Армијом РБиХ, напале САО Крајину, упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, као и да је у неравноправној борби, са односом снага седам на према један у корист агресора, протерано око 220.000 Срба.

На путевима којима су се кретале крајишке избјегличке колоне остајали су лешеви убијених артиљеријским гранатама, авионским ракетама, снајперским хицима, ножевима… Око 3.200 старих и немоћних интернирани су у логоре за цивиле, а Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена.

Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици. На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.838 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 64 одсто цивила, углавном старијих од 60 година, што представља један од “црних” рекорда последњег грађанског рата на просторима претходне Југославије. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 901 лица, док се на евиденцији несталих води још 937 лица, од чега 650 цивила, међу којима 323 жене.

Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих места укопа са посмртним остацима око 300 особа, углавном под ознаком “непознат”, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 396 ексхумираних посмртних остатака, упозоравају из “Веритаса”. Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживело је заробљавање, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дела ратног злочина.

Акција “Олуја”, као и многе друге акције хрватске војске, спровођена је по тактици “спржене земље”, што је половином новембра 1995. године досегло размере потпуног затирања српске заједнице у Крајини, али УН никада није донео казнене мере против Хрватске. Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН, а Крајина зона под заштитом исте организације, и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији, истиче се у саопштењу.

“Веритас” подсећа да је Хашки трибунал у једином предмету у којем су Срби били жртве ослободио одговорности хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, што је изазвало осуде код Срба и дебату у УН, као и реакције појединих хашких судија.