Прочитај ми чланак
Реакције на прославу 100-годишњице независности у Тирани. Посету у последњи час отказали грчки и македонски званичници.
Свечарска атмосфера поводом 100 година независности Албаније која се данима преливала преко њених граница, зачињена речима премијера Салије Берише о албанским земаљама које се протежу од Превезе у Грчкој до Прешева у Србији, као и од Скопља до Подгорице, оживела је сумње да великоалбански пројекат није само лекција из историјских енциклопедија.
На Беришине речи Грчка је муњевито реаговала и отказала долазак свог шефа дипломатије на славље у Тирану јер такви коментари „не доприносе стварању климе поверења и добросуседских односа“.
Македонски председник Ђорђе Иванов, такође је у последњи час отказао посету због прошлонедељних инцидената у главном граду Албаније када су на колону аутомобила у којој је био премијер Никола Груевски бацана јаја и пластичне флаше.
Тако су „боје“ македонске власти на слављу у Тирани представљали само кадрови владајуће Демократске уније интеграција, министар војни Фатмир Бесими и вицепремијер задужен за евроинтеграције Теута Арифи.
Ни Србија није послала највиши званичнике, већ су је представљали помоћник министра спољних послова Зоран Вујић и амбасадор у Албанији. Позиву из Тиране одазвали су се црногорски председник, премијери Мађарске, Хрватске и Словеније, као и званичници из Италије и Арбанаса са Космета.
Концепт велике Албаније настаје у последњој четвртини 19. века, а први покушај албанског националног окупљања била је Призренска лига – наводи историчар Чедомир Антић.
– Велика Албанија је формирана за време нацистичке и фашистичке окупације и укључивала је данашњу Албанију, Косово без севера и источног дела, западну Македонију без Скопља, делове Црне Горе, а север Грчке је био под управом фашистичке албанске државе. Међутим, великоалбанска идеја подразумева читаво Косово, Прешево, Бујановац и делове Рашке, Нови Пазар, делове Црне Горе (Тузи, Подгорица, Бар, Улцињ), део Грчке од Артског залива до Чемерије, као и западну Македонију.
Иако је из Тиране накнадно негирано да је Бериша поруком „на било који начин изразио територијалне претензије према суседима на југу, северу и истоку“, већ да су речи биле у историјском контексту, саговорници „Новости“ сматрају да је великоалбанска идеја и те како жива.
Према речима историчара и академика Василија Крестића, то је актуелни пројекат, смисао албанске политике:
– Реалистична је онолико колико за њу постоји подршка великих сила, а што се може закључити по данашњој одлуци Хашког трибунала. У супротном, без те подршке све би било само лепа жеља. Подстицањем великоалбанске идеје балканско буре барута је потпаљено.
Што се самих Албанаца тиче, пројекат велике државе никад није био живљи и изгледнији, оцењује Душан Пророковић, аутор књиге „Геополитика Србије“ и бивши секретар за Косово и Метохију.
На терену се ствара јединствен економски, социјални, инфраструктурни и образовни систем: деца из црногорске Малесије студирају у Тирани, сву робу широке потрошње Албанци из Тетова купују у Приштини и при крају је аутопут Приштина – Тирана.
– Да ли ће овај систем и политички бити велика Албанија зависи од спољних фактора – каже Пророковић за „Новости“. – Евроатлантски центри моћи мисле да ће тај процес моћи да контролишу, али будући да њихова реална моћ опада ја у то сумњам.
Алтернатива стварању велике Албаније за Америку је „Балканска вертикала“, односно интеграција Бугарске, Македоније, Албаније и Црне Горе, којима би се прикључило и Космет. Та вертикала је у интересу и Турске и значи њен силан повратак на Балкан.
То је препакивање албанског фактора на начин на који је српски био препакован 1919. године, када се није желела велика српска држва, па је оквир за Србе била Југославија.
(Новости)
