Подешавања / Settings

Као један од тих не обичних, него ”класичних лицемера” који не само као припадник православне вере већ и професионално као историчар добро познаје вишезначну улогу Српске Православне Цркве током њене многовековне прошлости, желим да нагласим да веома поштујем ту нашу институцију, а да њене представнике вреднујем по заслугама. Увек сам желео и данас желим да […]

Као један од тих не обичних, него ”класичних лицемера” који не само као припадник православне вере већ и професионално као историчар добро познаје вишезначну улогу Српске Православне Цркве током њене многовековне прошлости, желим да нагласим да веома поштујем ту нашу институцију, а да њене представнике вреднујем по заслугама. Увек сам желео и данас желим да […]

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања […]

Промоција публикације „Историја Kосова у школским уџбеницима Kосова, Албаније, Србије, Црне Горе и Македоније“, аутора Шкељзена Гашија, која ће се одржати у срцу Београда 1. јуна у оквиру фестивала „Мирдита, добар дан“, изазвала је велику полемику, па српска јавност сматра да је овај потез велико понижење управо за српски народ. Буру је изазвало и то […]

Код свих избора, без обзира на то које су они врсте, увек је било и увек ће бити лобирања. Очекујем да у Српску академију наука прођу они кандидати који то заиста заслужују својим научним и уметничким доприносом. То што је ове године права навала на САНУ, а број предложених кандидата премашио све рекорде, никако није […]

„Говорим по свом виђењу да ће Академија стати на становиште да ни по коју цену не смемо дизати руке од Косова и Метохије, да нема формалног признавања самопроглашене државе Албанаца на Косову“, рекао је Крестић у политичком програму „Седмица“ Првог програма Радио Београда. Крестић каже да су Косово и Метохија интегрални део наше државе и […]

ДАВНЕ 1895. године Јован Ђорђевић (1826-1900) књижевник, оснивач Српског народног позоришта и аутор текста химне Краљевине Србије “Боже правде”, упозорио је да смо “ми, Срби, чудновати људи”. – Ми смо пријатељи мира, слоге и братства са целим светом. Наша је девиза “сваком своје”. Ми пуштамо најпре да други узму оно што је заиста њино и […]

Академик Василије Крестић пише у Catena mundi III:  Југословенска идеја, југословенска политика и Југославија као држава, како прва тако и друга, разорно су деловале на духовно јединство српског народа. Срби су прихватили југословенску идеју и залагали се за политику засновану на тој идеји, уверени да је то најбољи и најбезбеднији пут не само за њих […]

То што је Меморандум, по оптужбама оних који су га критиковали, послужио као повод за разбијање Југославије антологијски је пример како је један текст, који је имао задатак да сачува Југославију од распада, могао да буде стављен на стуб срама као документ који је допринео разбијању државе. То је само један од многих доказа о […]

Да је Фројд анализирао односе Срба и Хрвата, утврдио би да болују од симптома нарцизма малих разлика, који доводи до тога да браћа буду непријатељи. То непријатељство ових дана је кулминирало, и то не по питању европских интеграција Србије, када је Хрватска рафалима вербалне природе осула паљбу по Србији, а све у покушају да је […]

У СКЦ „Свети Сава“ у Суботици 25. јануара је представљена књига академика Василија Крестића Геноцидом до велике Хрватске.   У подужем уводном делу, пре него је говорио аутор књиге, проф. Мира Радојевић је између осталог рекла: -Имамо овде књигу која се бави односима Срба и Хрвата и то може да напише само неко ко се […]

„Још као доцент по први пут сам сазнао да је професор Виктор Новак од стране комуниста био принуђен да изостави нека поглавља из Magnum crimen-а.“ Недавно је издавачка кућа Catena mundi објавила две значане књиге: енциклопедију Catena mundi, српску хронику на светским веригама коју је приредио Предраг Драгић Кијук, као и култну књигу Виктора Новака […]

Позивамо све заинтересоване да у понедељак, 25. јануара у 19 часова, дођу на промоцију књиге Василија Крестића Геноцидом до Велике Хрватске у Културни центар „Свети Сава“ у Суботици.

Проверите зашто су Magnum crimen и Catena mundi књиге које су многи забрањивали, неки су их и спаљивали, али интересовање за њих никада није престало! Издавачка кућа Catena mundi постала је препознатљива по штампању темељених књига о српском идентитету. Две најважније, свакако, су Magnum crimen Виктора Новака и енциклопедија Catena mundi. После вишемесечних претплата, одвојене […]

Академик Василије Крестић изјавио је да није сигуран да ће се Срби усрећити уласком у ЕУ, као и да му је непојмљиво хвалоспјевно обиљежавање почетка преговора са Унијом, посебно јер поглавље 35 – о нормализацији односа са Приштином, има „пуно различитих замки“.

Заборав српских жртава неизбежан је темељ нових страдања. Због тога је промоција првог нецензурисаног издања књиге Magnum crimen Виктора Новака једини културни догађај који устаје против овог заборава, у нади да нам се трагедије неће понављају. Свечана сала Коларчевог универзитета је била мала да прими све заинтересоване за свечану академију поводом изласка из штампе првог […]

Свечана сала Коларчевог универзитета је била мала да прими све заинтересоване за свечану академију поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Издавачка кућа Catena mundi исправила је неправду која је овом Хрвату југословенског опредељења учињена још 1948. године, када су интервенцијом врха КП СР Хрватске изостављена два […]

Академик Василије Крестић говориће на свечаној академији поводoм изласка из штампе књиге Magnum crimen Виктора Новака, прво, нецензурисано издање.

Отворити Српски културни центар у сопственој држави је за неке питање, а за неке изазов. За Српско удружење Ћирилица Београд чији је председник Добрица Ерић, који је свакако најзначајнији српски живи песник је то било више од изазова.

О значају овог здања за српски народ говорили су Миодраг Миша Којић из „Ћирилице” и академик Василије Крестић из Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку.