Borba protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori je, zapravo, bitka za očuvanje nekoliko stotina svetinja SPC u toj zemlji.

Међу њима се, издваја осам најважнијих: Острог, Морача, Савина, Ђурђеви ступови, Михољска превлака, манастир Светог Петра Цетињског, црква Светих апостола Петра и Павла и манастири на Скадарском језеру.

Манастир Острог

Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком.

Налази се надомак Никшића и смештен је у окомитој стени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку. Рођен 1610., а умро 1671.године. Он је ту и сахрањен и проглашен свецем чудотворцем након смрти. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Сам манастир је обновљен 1923-1926. године, послије пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност.

Манастир Морача

Овај манастир је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа, у Општини Колашин.

Испод манастира Морача је водопад Светигора који ствара оближњи поток који се слива у реку Морачу.

Морачки храм је подигао 1252. године Стефан, син краља Вукана а унук Немањин, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.

Манастирски комплекс се састоји од саборне цркве Успења Богородице, мале цркве Светога Николе и зграда конака. Порта манастира опасана је високим зидом са две капије. Саборна црква је велика једнобродна грађевина грађена у стилу рашких цркава, са полукружном апсидом, бочним певницама и куполом и, за разлику од цркава грађених у приморском стилу, зидови су јој омалтерисани. Уз наос је саграђена пространа припрата. Главни портал је урађен у романичком стилу.

Манастир Савина

Овај манастир се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших делова северне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.

Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. века, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.

Манастир Ђурђеви ступови

Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (1174-1244), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године. Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања, 3. августа је била свечана академија, а 4. августа литургија.

Манастир Михољска превлака

Михољска превлака – Острво Св. Арханђел Михаило – или у скорије време Острво Цвијећа – је прво од три острва у јединственом низу острва у Тиватском заливу Бока которске, познатијих као кртољски архипелаг. Ово острво се после пет метара широког и плитког мореуза надовезује на полуострво Брда. Стотинак метара даље је шкољ Страдиоти или острво Св. Марка, а још толико је удаљено Богородичино острво, Оток или Госпа од Милости.

На овај део залива простирала се метохија манастира светог архангела Михаила. Ове области подно Ловћена, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке которске (од рта Оштра до Пераста) била је део Травуније, односно Херцеговине, а град Котор са Боком которском и Грбљем, у средњем веку познат као „краљевски град“, био је посебна област са дворцима српских владара. Михољска превлака је именована по манастиру светог архангела Михаила, данас у рушевинама, који је свети Сава Немањић 1219. установио као седиште Зетске епископије. Дуго времена језгро Михољског збора је била Михољска превлака.

Средином 15. века манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у прози Стефана Митрова Љубише, сведочи да су монаси, њих 70, у политичкој завери потровани и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила манастир као колевку православља у Приморју, што је потврђено бројним археолошким истраживањима. Мошти ових 70 михољских мученика су сачуване и мироточиве.

Манастир Светог Петра Цетињског

Цетињски манастир посвећен је рођењу Богородице. Сазидао га је 1484 Иван Црнојевић и тада је постао седиште зетске епископије. После 1493 владике ове епископије звали су се „црногорски и приморски“.

Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је Владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. Прије 1714 манастир је био спаљен, а обновио га је око 1743 црногорски митрополит Сава Ивановић Његош. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.

Црква Светих апостола Петра и Павла

Црква Светог апостола Петра је црква у Бијелом Пољу у Црној Гори коју је саградио хумски кнез Мирослав, брат Стефана Немање. Натпис на каменој плочи изнад врата којим је означен ктитор, не садржи датум подизања, а претпоставља се да је сазидана 1190. године. За време нереда у Хуму, 1252. године, из Богородичиног манастира у Стону је у цркву Светог апостола Петра на Лиму пресељено седиште Хумске епархије.

За ову цркву је написано чувено Мирослављево јеванђеље, најстарија сачувана ћирилична књига код Јужних Словена.

Манастири на Скадарском језеру

Династија Балшића, за време своје владавине Зетом, позната је између осталог и по подизању православних манастира на острвима Скадарско језера – Старчеву, Бешки и Морачнику.

Најстарији манастир са црквом посвећеном Успењу Богородице подигнут је на Старчеву између 1376. и 1378. године. Оснивање манастира везује се за старца Макарија који је, могуће, као испосник живео на острву по коме је оно названо Старчева горица. Манастирска црква је мања једнобродна грађевина са централном куполом. Поред цркве, манастирски комплекс се састоји и од зграда конака и помоћних објеката. Опасан је високим зидом са капијом. Испред цркве налази се гроб познатог штампара Божидара Вуковића-Подгоричанина.

Историчар Дејан Ристић: „Ово су манастири српских великаша“

Током претходних векова на подручју данашње Црне Горе подигнут је изузетно велики број богомоља (српских православних цркава и манастира), који представљају прворазредни корпус нашег националног културног наслеђа, рекао је историчар Дејан Ристић.

Најстарије богомоље истичнохришћанског обреда на овом подручју, казао је он, подизане су од стране српских великаша и припадника клера и у преднемањићком периоду.

Ристић подсећа да је архиепископ Свети Сава И Српски, одмах по стицању аутокефалности СПЦ, 1219. основао осам нових епископија, међу којима је посебан значај одувек имала Зетска, која је током времена прерасла у данашњу српску православну Митрополију црногорско-приморску.

Седиште Зетске епископије Свети Сава успоставио је те исте 1219. или најкасније 1220. у манастиру Светог архангела Михаила на Превлаци у Боки Которској, казао је Ристић.

Он је, поред осталог, као једну од свакако најпознатијих издвојио и цркву Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, коју је крајем 12. века као своју задужбину подигао хумски кнез Мирослав, старији брат великог жупана Стефана Немање.

За ову светињу је нерескидиво везан и један од најзначајнијих споменика српске писмености, а то је знаменит Мирослављев јеванђелистер, који се данас чува у београдском Народном музеју, рекао је Ристић.

https://t.co/CC7eCBTrfX

— СРБИН инфо (@srbininfo) February 10, 2020

Izvor: Srbija Danas

Oznake: Zakon o slobodi veroispovesti, manastiri, spisak svetinja, Crna Gora