Pročitaj mi članak

SLAVIMO SVETOG GRIGORIJA ČUDOTVORCA: Čitao je misli, a vernike lečio od bolesti

0

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Grigoriju Čudotvorcu.

Свети Григорије Чудотворац познат и као Григорије Неокесаријски живео је од 213. до 270. године. Био је православни светитељ, учитељ цркве и први епископ Неокесарије Понтијске (Мала Азија) као и оснивач цркве у Кападокији.

Foto: Printscreen/Youtube

Рођен је у Неокесарији око 213. године у угледној паганској породици. Рођено име му је било Теодор, а након што се крстио узео је име Григорије. У родном граду изучавао је право и реторику. У Кесарији палестинској упознао се са Оригеном. Слушајући његова предавања у познатој Александријској школи, крстио се и остао је да га слуша још пет година (233-238).

Пре одласка из школе, одржао је свој чувени Похвални говор Оригену. Неколико година касније, Григорије је устоличен за епископа Неокесарије. У епископској служби истакао се као снажна личност, с великим способностима за организовање црквеног живота, био је и велики подвижник и чудотворац. Његово житије написао је Свети Григорије Ниски.

Познат је и по свом учењу о Светој Тројици које су касније користили су и Свети Оци Цркве: Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски, њега је после проучио и потврдио и Први васељенски сабор (325).

Када је почело прогонство хришћана под царем Децијем Трајаном (249-251), свети Григорије је одвео своје вернике у удаљену планину. Међутим, један незнабожац их је пријавио прогонитељима, и војници су опколили планину. Светитељ је предавши упуства свом ђакону, отишао на отворено место, подигао своје руке ка небу, и почео да се моли Богу.

Војници су претражили планину неколико пута, пролазећи поред Хришћана, не видевши их, тако да су коначно одустали у потрази и отишли. По повратку у град, рекли су да на планини нема никога и да само два дрвета стоје једно наспрам другог. Незнабожац који је издао место скривања Хришћана се прво изненадио, а онда поверовавши у Христа и сам се обратио у хришћанство.

По престанку прогонстава, Свети Григорије се вратио у Неокесарију. Успоставио је дане прослављања мученика који су пострадали за Христа. У то време се почело ширити лажно учење Павла Самосатског, патријарха Антиохије. Та јерес је погрешно учила о суштини Свете Тројице и суштини Бога Оца. Осуђена је на помесном сабору у Антиохији (265), где је учествовао и Свети Григорије. Умро је у дубокој старости, у време цара Аурелијана.

Народни обичаји и веровања

Светом Григорију приписују се многа чуда због којих га је народ и прозвао Чудотворац. Према веровањима, заповедао је злим дусима, горама и водама, лечио муке и болести, пред онима који су га гонили био је невидљив, а могао је да предвиди догађаје и чита људске мисли. Зато се и до данашњих дана задржао обичај по коме, свако ко се у цркви помоли Светом Григорију Чудотворцу и упали свећу има право да замисли једну жељу. Ако је молитва била искрена и дубока, овај светитељ ће је услишити и испунити жељу.

Верује се да онај ко је неверан, а на данашњи дан прочита свете списе Григорија, постаће верник. Онај ко у Григорија верује, према предању, биће вечно здрав и заштићен од злих људи.