Pročitaj mi članak

Siniša Ljepojević: Britanija, Ruanda i imigranti

0

Plan London je da sve imigrante koji u kraljevstvo dođu čamcima iz Francuske i kamionima iz Evrope, a koji su došli sami i bez porodica, deportuje u Ruandu koja je 6.500 kilometara daleko. I tu nije kraj

Илегални имигранти и избеглице су већ од деведесетих година прошлог века једна од највећих драма савременог света. Милиони људи беже из својих земаља махом на Запад у потрази за бољим животом и заштитом а у земљама у које долазе постају првoразредни политички проблем, али и изговор за празнине у визијама власти, и инструмент држања становништва у страху.

Министрима европских влада, чије су земље највише на удару, су „пуна уста“ борбе против илегалне имиграције, али имигранти и даље долазе. Велика Британија је дошла на до сада најнеобичнију идеју да део илегалних имиграната из краљевства пребацује у Руанду, у Африку, где би онда они могли да траже азил. Тај план у облику нацрта закона је већ усвојио Доњи дом британског Парламента.

Према нацрту тог закона, Британија ће у почетку све имигранте који у Краљевство дођу чамцима из Француске и камионима из Европе, а који су дошли сами, без породица, депортовати у Руанду која је 6.500 километара далеко. У тој земљи ће се током пет година водити судски процеси који би требало да утврди да ли нека особа заслужује азилантски статус. Уколико се утврди да заслужује онда ће имати право да остане у Руанди, а ако не испуњава те услове биће пребачена у неку другу земљу. Обећано је да неће бити врађани у земље порекла. А и они који добију азил у Руанди неће имати право да икада дођу у Велику Британију.

Док, како је предвиђено, буду чекали на депортовање у Руанду они ће у Британији бити смештени у бивше касарне и сабирне центре, налик затворима, и без права које обично имају имигранти.

За ту „услугу“ Британија ће Руанди платити 290 милиона фунти.

Џонсонов план

Овај необични и у основи накарадни план је смишљен априла 2022. када је премијер био Борис Џонсон. Јавности је представљено да ће се тако уштедети милијарде фунти. Било је планирано да план заживи још у јуну 2022. године, али је одложено због многих нејасноћа и отпора дела јавности и невладиних организација. Џонсон је отишао из Даунинг стрита број 10, али план је остао.

И док се наводно тако бори против илегалних имиграната, британска влада је истовремено дала 230 милиона фунти хуманитарној организацији „Мигрант хелп“ (Migrant Help) која не само да брине о имигрантима него им на неки начин и помаже да се докопају Британије. Нешто ту ипак дебело није у реду.

Али проблем је и Европска конвенција за људска права чији је потписник и Британија и која забрањује насилну депортацију какву планира британска влада. И Европски суд за људска права у Стразбуру је оценио да британски планови нису у складу са том конвенцијом. А Врховни суд Уједињеног Краљевства сматра да је план у супротности са важећим законима. Тај суд је још 2021. оценио да Руанда нема задовољавајући статус људских права и да има случајева „убистава оптужених без суђења, смрти у притвору као и нестајања људи и мучења“. Таква земља не може да буде прибежиште за азиланте и тај суд је за сада забранио депортацију имиграната у ту земљу.

Али, британска влада не одустаје па је кренула другим путем. Уместо владиног плана кренула је да се донесе закон о депортацији у Руанду а када се неки закон изгласа у парламенту онда о томе судови не могу да одлучују. И нацрт тог закона је прошао у Доњем дому. То су исти они посланици који су недавно гласали против примирја у рату у Гази. Још, међутим, није крај јер са тим законом треба да се сложи и Горњи дом парламента, Дом лордова, који за сада одбија да га подржи. Али, верује се да ће, као и обично, после трговине иза сцене и Дом лордова подржати тај закон. Јер, Дом лордова је вероватно најнедемократскија институција у Европи и његови чланови никоме не одговарају, нико за њих није гласао.

Британски премијер Риши Сунак је изјавио да је спреман да игнорише међународне законе и да ће спровести депортацију у Руанду. Он је подсетио да су сада одлуке на министрима владе јер им то право даје нацрт закона који су подржали посланици. Сунак је поручио да неће да дозволи да неки страни суд спречи планове британске владе.

Правни саветници Сунакове владе су упозорили да би непоштовање директиве Европског суда представљало кршење међународног права. Али, премијер Сунак тврди да је тај закон „воља народа“.

„Хумана друштва“

Доношење тог закона је истовремено и признање да садашња Британија није у стању да заштити своје границе јер објашњење за јавност је да ће се тим законом одвратити имигранти да илегално долазе у Британију. Другим речима, уместо заштите државних граница нуди се одвраћање. Многи међутим не верују да ће то смањити број оних који долазе, јер они, захваљујући хаотичном систему евиденције, могу и да „нестану“ унутар краљевства.

Само прошле године, ако су подаци поуздани, више од 50.000 имиграната је чамцима из Француске и камионима из Европе дошло у Велику Британију.

Правно насиље и празнине изговора не решавају, међутим, проблем имиграната. Основно је питање зашто имигранти долазе и ко их у ствари доводи. Јер, свима је јасно да њих неко организује. На пример, откуд емигрантима хиљаде евра да купе потпуно нове чамце којима прелазе канал Ламанш из Француске. И ко их пушта из Француске. Већ деценијама житељи Европе живе под правим терором безбедности а имигранти и даље иду из земље у земљу.

Имигранти су ретко виђен лицемерни пројекат невладиних организација и парадржавних структура које очигледно доминирају државном политиком. С једне стране се жели изменити етничка структура европских земаља да се изгубе њихови национални корени а с друге да се потисне чињеница зашто ти људи беже. Док те европске земље разарају њихове државе истовремено се представљају као хумана друштва. Основно је дакле питање зашто ти људи беже из својих земаља. Када се погледа структура имиграната највећи број њих долазе из земаља у којима су западне земље генерисале и водиле ратове или из оних држава које су мултинационалне компаније уз подршку Светске банке и Међународног монетарног фонда опустошиле.

Поред тога реч је и о својеврсној пљачки. Имигранти раде за мање плате а онда кроз социјалну заштиту добијају додатни новац за животне услове какви доликују стандардима тих земаља. Власници компанија, послодавци, тако остварују велике зараде које плаћају држава и порески обвезници. О томе се не говори.

Перионица светског прљавог новца

У британском плану депортације се намеће и питање зашто Руанда, бивша белгијска колонија. Зашто није нека друга земља? Руанда је после геноцида и грађанског рата 1994. постала вероватно једина афричка земља која је практично приватно власништво америчко-британске парадржавне екипе која се обично зове Дубока држава. Геноцид је искоришћен за британско-америчко отимање Руанде. На челу те несрећне државе, са око 13,5 милиона становника, од 2000. је бивши генерал Пол Кагаме који је са својом паравојном формацијом и запалио грађански рат између народа Хутија и Тутсија и тврди се да је и он саучесник геноцида. Процењује се да је у том сукобу страдало између 500.000 и 800.000 људи. Али, то изгледа Дубокој држави не смета а посебно није гадљива на то што у Руанди постоји само власт једног човека, нема демократије за коју се наводно Дубока држава залаже. Руанда је пре геноцида била позната само по највећој популацији планинских горила а сада је, како изгледа, постала и велика перионица светског прљавог новца.

Главни саветник председника Руанде је бивши британски премијер Тони Блер који је изгледа и нека врста опуномоћеника Дубоке државе. Додуше, председник Кагаме се хвали и пријатељством и са бившим америчким председником Билом Клинтоном. И адвокатска канцеларија Блерове супруге Шери је ангажована у одбрани Кагамеових сарадника оптужених за геноцид. А сам Блер у Руанди има регистровану једну од својих „хуманитарних“ организација на чијим рачунима завршава већина новца које зараде друге Блерове „компаније“ и тако избегава пореске обавезе.

Из Руанде су избегле стотине хиљада људи и највећи број њих је у источном делу Демократске Републике Конго. Многи се од њих користе као паравојне формације које су саставни део оружаних снага Руанде које редовно упадају у тај део Конга и изазивају сукобе. У источном делу Конга су богата налазишта ретких минерала која експлоатишу приватне западне компаније.

Апсурд је да Британија депортује имигранте у Руанду из које сваког дана беже и њени држављани.

Мало је вероватно да све то није познато и политичком естаблишменту у Лондону па се намеће и питање ко је стварна власт у Великој Британији. Како сведоче и околности контраверзног закона о депортацији имиграната у Руанду за сада је само извесно да то нису посланици за које су гласали британски грађани. Али, како год, сама идеја о депортацији у Руанди сведочи о менталном склопу политичке елите а у таквом амбијенту могу се очекивати и многе друге накарадне идеје.

Izvor: rt

Oznake: , , ,