Прошао сам кроз зелено, а она се одједном појавила на путу, кочио сам и зачуо јак ударац, рекао Aлександар на суђењу за погибију Aндреје Бојанић (17).

Одједном сам испред себе угледао девојку, почео сам да кочим и да свирам. Чуо сам јак ударац и наставио да возим јер сам био у шоку, скренуо сам у неку улицу лево и позвао родитеље, а касније и полицију.

Овако је јуче започео одбрану Aлександар Митровић, син Жељка Митровића на суђењу за саобраћајну несрећу 18. јула 2013. године, у којој је погинула Aндреа Бојанић (17).

Митровић се јуче у Палати правде појавио у пратњи девојке и пријатеља. Пред судом је рекао да се можда не може са сигурношћу сетити свих детаља, јер су од удеса прошле две и по године.

– Спуштао сам се аутомобилом Устаничком улицом ка хотелу „Србија“ десном траком и кретао сам се брзином између 70 и 80 километара на час. На разделном острву с моје леве стране стајала је група пешака. У десној траци сам уочио пешака који је кренуо назад кад ме је видео. На семафору је било зелено светло – рекао је Митровић и додао:

– Ту девојку нисам видео, све се изненада догодило. Не могу са сигурношћу рећи да ли сам успео да укочим. Ударио сам је предњим левим делом аутомобила. Не могу да се сетим да ли сам имао оштећења на аутомобилу. У том тренутку нисам ни помишљао да тако нешто проверавам. Након тога је отац дошао по мене и отишли смо у полицију.

Разлике у исказу датом у полицији и код судије Aлександар је оправдао шоком.

– У полицији се нисам сећао пешака с десне стране, али кад сам размислио, касније сам га се сетио – рекао је оптужени.

Он је на питања адвоката оштећене да ли је изјавио саучешће породици, потврдио да се обратио оцу погинуле.

– Мислим да су моји родитељи покушали да ступе у контакт с мајком и очухом настрадале девојке – посведочио је младић.

– Мени је ова несрећа променила живот из корена – рекао је на крају Митровић.

Мајка: Живот ми је уништен

На суђењу се јуче појавила и мајка погинуле девојке Ема Петровић.

– На месту несреће сам се појавила после пет минута, јер сам осетила да нешто није у реду. Видела сам све, само не сам ударац. Лично сам препознала своју ћерку – кроз сузе је испричала мајка несрећне Aндрее.

Она је рекла да само жели правду за своје дете.

– Није страдала само моја ћерка, страдали смо сви. Овде сам само зато што јој дугујем то. Живот ми је уништен. Нико од породице Митровић ми није изјавио саучешће, нису звали ни да питају како сам. То ништа не би променило, али би био људски гест – рекла је Ема и наставила:

– Нису питали ни да дођу на сахрану, ни мог мужа ни мене. Нажалост, сећам се сваког тренутка од тог 18. јула.

Осим њих, саслушан је и сведок Тихомир Димитријевић, који је у тренутку несреће био на аутобуском стајалишту.

– Видео сам девојку која је полетела преко хаубе. Aутомобил је успорио, па се одвезао низ Устаничку. Позвао сам полицију и дао регистрацију возила. Девојци је притрчао неки младић, али се она након ударца није померала – навео је он.

Извор: Курир

Ознаке: Александар Митровић, Андреја Бојанић, Жељко Митровић, суђење, убиство, Црна хроника