Прочитај ми чланак
Дарко и Душко Шарић су вероватно били власници популарног ноћног клуба Ванилла, смештеног у седишту Социјалистичке партије Србије у центру Београда.
Пословање клуба није постало предмет истраге током акције Балкански ратник, а ни када су менаџер Ваниле и још један запослени ухваћени са 20 килограма хериона у гаражи браће Шарић.
Социјалистичка Партија Србије (СПС) издала је у закуп ноћни клуб у самом седишту странке сарадницима браће Дарка и Душка Шарића. Партијски званичници кажу да нису знали да би клубом могли управљати Шарићи. Ванила, популарни ноћни клуб у центру Београда, годинама је био окупљалиште славних личности домаћег бизниса, спорта, естраде и подземља.
За Дарком Шарићем издата је међународна потерница у вези са запленом две тоне кокаина са јахте код уругвајске обале крајем 2009. године и од тада је у бегу. Душко Шарић је 2012. у Црној Гори осуђен на 8 година затвора за прање новца.
Новинари Центра за истраживачко новинарство у Србији (ЦИНС) и новинарске мреже Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) дошли су до докумената који показују сложене односе власника и закупаца ноћног клуба Ванилла и намећу питање: шта су званичници Социјалистичке партије Србије знали о браћи Шарић и која је била улога црногорских криминалаца у тим пословима?
Душко Шарић: „Ја сам власник клуба Ванилла“
Клуб Ванилла, који се налази у приземљу седишта Социјалистичке партије Србије (СПС) више, изгледа, нема никакве везе са браћом Шарић. Међутим, документи и други докази указују да је, барем од 2006. до 2007, овај клуб био повезан са њима.
Власништво над Ваниллом донело је Шарићима одређени кредибилитет и статус у Београду. Душко је често у клубу био у друштву веома важних људи. Такав локал под сопственим обезбеђењем пружио је криминалцима и прилику да се забављају у друштву истакнутих личности Србије, а да се при томе не прибојавају напада супарничких група.
Бројни су докази који говоре о вези између браће Шарић и Ванилле. ЦИНС и ОЦЦРП су пронашли судске документе који показују да је Душко Шарић, сведочећи пред судом 2007. године, децидирано рекао да је власник клуба. Зоран Ћопић, бизнисмен који је у Босни осуђен за прање новца за Дарка Шарића, рекао је током испитивања на суду да је власник Ванилле био – Дарко Шарић.
У извештају црногорске полиције из фебруара 2010, чију копију ОЦЦРП и ЦИНС поседују, у имовини Дарка Шарића, која се у извештају процењује на неколико милијарди евра, такође се налази клуб Ванилла. Како је црногорска полиција дошла до закључка о власништву, није познато.
Документација о власништву клуба до које се могло доћи, ипак је мало нејасна. Клубом је до прошле године управљала компанија „Спа Гроуп“. У документима из 2006. и 2007, као један од власника „Спа Гроуп“ наводи се Велибор Вранеш који је из Шарићевог родног града, Пљеваља.
Особа са истим именом и презименом се налазила и у надзорном одбору фирме „Палић“ коју је контролисао Шарић. Након што је Дарко Шарић оптужен за прање новца преко ове фирме, Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала је запленило „Палић“.
Велибор Вранеш, сувласник Спа Гроуп тврди да Шарић није био власник Ванилле
(Фото: Фацебоок)
Такође, у надзорном одбору „Палића“ био је и Немања Крстајић, који је недавно ухапшен због прања новца, а у управном одбору Небојша Јестровић, Маринко Вучетић и Андрија Крловић, сви ухапшени због прања новца стеченог трговином кокаином. Вранеш међутим није ухапшен, нити је против њега подигнута оптужница, а у интервјуу за ОЦЦРП и ЦИНС је порекао да је био у надзорном одбору фирме „Палић“.
„Нисам био тамо. Јесте ли видјели мој потпис и на једном документу? “ питао је наше новинаре.
Вранеш је рекао да је у том периоду заиста био сувласник Ваниле, али је порекао било какву умешаност браће Шарић у власништво над овим клубом.
„Он (Душко Шарић) је мој школски друг, али он нема никакве везе с тим“, казао је Вранеш. „Ја сам радио менаџерски део посла. Ја сам доводио госте (у клуб). “
Дилер хероина менаџер у клубу
Постоје и друге могуће везе између Вранеша и Шарићевих послова. Године 2007, полиција је, на темељу оперативних података направила заседу и ухапсила четири лица недуго након што су паркирали возило са 20 килограма хероина у гаражу на Новом Београду. Гаража је била у власништву браће Шарић.
Полиција је упала и у станове осумњичених и код Дејана Деспотовића, једног од дилера, пронашла признаницу о готовинској исплати између Вранеша и првобитног власника „Спа Гроуп“, Срећка Ћировића. На питање новинара откуда та признаница у стану нарко–дилера, Вранеш није одговорио. Против браће Шарић у овом случају није покренута истрага, упркос чињеници да су били власници гараже.
„Када сам сазнао да је у мојој гаражи пронадјено возило у којем је било 20 килограма хероина, нашао сам се у шоку и није ми јасно зашто су баш у моју гаражу довезли то возило са дрогом, “ изјавио је тада пред судом Душко Шарић, као и да његов брат Дарко није могао да сведочи зато што је био на пословном путу у Француској.
Душко је потом објаснио да је један од ухапшених, Арсо Шарић, његов рођак и да му је дао кључеве од гараже пошто се Арсо бринуо о његовом ауту и помагао његовој супрузи.
Баш том приликом Душко Шарић је изјавио да је он власник клуба Ванилла и потврдио Деспотовићеву одбрану, тврдећи да оптужени не зарађује за живот диловањем дроге већ да ради у клубу као менаџер.
„Деспотовић Дејана познајем седам година… Једно време је радио код мене у дискотеци коју имам у Пљевљима као конобар. Деспотовић је у задње време живео у Београду… и водио мој кафић – Ванила клуб … Плаћао сам га 400 еура (месечно) и поред плате имао је плаћене све трошкове, “ казао је судији Душко Шарић.
Деспотовић је пред судом изјавио да је признаницу о пријему кеша између Ћировића и Вранеша, који су били сувласници клуба Ванилла, имао у свом стану зато што је био сведок исплате.
Деспотовић је такође рекао судији да је Дарко Девеџић, још један од ухапшених, радио у тиму обезбеђења клуба Ванилла.
Везе са Шарићем има још један директор „Спа Гроуп“ и клуба. Према подацима Агенције за Привредне Регистре Србије, Веселин Цупара је постављен за директора Ванилле септембра 2010. године. Пре тога, он је од средине јула 2008. године радио као директор кафића Пасцуцци и ноћног клуба Х2О, који су били у делимичном власништву породице Шарић.
У мају 2005, Шарићева сестра Данијела је купила 48% удела у компанији „Бранко Симовић“ (касније преименованој у „ЛЛП Интермарк Ентертаинмент Гроуп“), која управља овим баровима, а у децембру 2007. године је њен удео пао на 10%.
Такође, Зоран Ћопић је на свом суђењу, прошле године у Бања Луци, изјавио да је 2008. године сазнао да је Дарко Шарић власник овог клуба. Он је судији рекао да се, одмах након упознавања са Шарићем, добро распитао о њему.
„Београд је јако мали град, окренуо сам неколико телефона и питао ко је тај човек (Дарко Шарић) и тад ми кажу да има дискотеку Ванилла у седишту СПС-а“, рекао је Ћопић.
Странка изнајмила улаз у клуб
Током тог периода, СПС је из опозиције подржавао мањинску владу коју је предводила Демократска Странка Србије. Партија је 2008. ушла у владу, а њен председник Ивица Дачић именован за министра унутрашњих послова. Средином ове године, СПС је постао водећа партија у Србији тако што је Дачић постао премијер, задржавши и ранију позицију у Министарству унутрашњих послова.
СПС је већ деценијама власник зграде у коју је смештена централа Партије у Београду.
Простор од 200 квадратних метара у којем је сада клуб, некада је био ресторан за чланове странке. Тај простор је 2002. године закупио Александар Никачевић, познати члан СПС-а и генерални секретар Ауто-мото Савеза Србије.
Партија је затим, 2005. године, издала у закуп улаз са улице од 16 квадратних метара Ћировићу и „Спа Гроуп“ за 200 евра месечно, види се у уговору о закупу који су прибавили новинари ОЦЦРП-а и ЦИНС-а. Никачевић је потом дозволио „Спа Гроуп“ да целокупан простор претвори у клуб у замену за проценат од његових прихода.
Никачевић у интервјуу за ОЦЦРП и ЦИНС тврди да није знао да је клуб био повезан са Шарићем и да се он око свега договарао са Ћировићем, који је данас власник других ноћних клубова у Београду – укључујући и Цинема и Ривер. Од Срећка Ћировића нисмо успели да добијемо коментар.
Новинари ЦИНС-а и ОЦЦРП-а су позвали и Зорана Анђелковића, који је као Генерални секретар главног одбора СПС-а потписао уговор о закупу 2005, али он је рекао да не зна ко је Срећко Ћировић који је у име „Спа Гроуп“ потписао исти тај уговор.
Такође, Анђелковић је рекао новинарима ОЦЦРП-а и ЦИНС-а да се још 2006. удаљио од странке због својих приватних послова.
„Шарић се појавио и Ванилла се појавила после 2 године, кад ја више тамо (зграда странке) нисам ни улазио“, рекао је Анђелковић.
“Око Шарића само брендирана елита“
Од самог почетка, а убрзо након што је Ћировић преузео простор, почели су инциденти у вези са клубом.
Нешто пре него што је Велибор Вранеш 2006. преузео једну трећину власништва над Ваниллом, непознати нападач бацио је ручну бомбу у клуб, који је у то време био празан.
Никачевић тврди да није знао да је Вранеш био власник „Спа Гроуп“, све док му новинари ОЦЦРП и ЦИНС-а нису показали документацију. Он се сећа да су му остали партнери из „Спа Гроупе“ 2006. године рекли како имају проблема са неком „екипом“ из града која је желела да постави своје људе у обезбеђење на улазним вратима. Рекао је да су онда његови партнери довели „црногорску групу“ да „реши проблем“ и управља обезбеђењем.
Александар Никачевић, председник АМСС, изнајмио је простор у згради СПС-а
фирми Спа Гроуп (Фото: Медија Центар)
„Када су дискотеке у питању, постоје некакве екипе које желе своје обезбеђење да поставе на врата. Ја могу само да претпоставим због чега је то – било је оних пуцања у граду, ако се сећате ,“ казао је Никачевић. „Моји партнери су, сећам се, поменули да је неко покушавао да угура своје обезбеђење на Ваниллу и да су им неки Црногорци помогли да се то реши… Мене то много није занимало ко су сад менаџери који доводе људе, ко држи врата. Зато што сам имао сигурно плаћене трошкове“.
Никачевић нам је рекао да је ручна бомба вероватно била намењена њему, пошто је сведочио против групе људи око Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда, који су оптужени да су украли новац из привредних друштава која су отишла под стечај.
Полиција никада није истражила само пословање клуба. Године 2007, тројица од четворице дилера ухапшених због поседовање хероина, били су повезани са клубом или његовим наводним власницима. Упркос томе, не постоје никакви извештаји о полицијским истрагама или претресима клуба. Касније, 2010. године, када је полиција кренула на Шарића у оквиру велике међународне акције Балкански ратник усмерене на разбијање његове нарко-мреже, извршена је рација у свим клубовима који су му припадали, укључујући и оне у којима је имао врло мали удео. Клуб Ванилла, међутим, поново је остао нетакнут. У време овог другог случаја, Дачић је био на позицији министра унутрашњих послова, на коју је именован 2008.
Никачевић, који је провео 20 година водећи ноћне клубове, рекао је да они не доносе много новца.
„То је сића лова за неке озбиљне људе. Озбиљни људи у таквим причама се појављују из других разлога. Због имиџа, “ казао је Никачевић. „За њих може бити занимљиво што долазе у неки простор у коме се осећају сигурно. Врата (контролишу) те неће нико ући са оружјем да их угрози“.
Марко Мишковић (средина) и Душко Шарић (десно)
усликани у клубу Ванилла (Фото: Курир)
Ванилла клуб је могао помоћи Шарићима да створе себи имиџ – налази се у централи политичке партије. Према трачерским часописима из тог времена, београдска друштвена елита, укључујући и познате манекенке, пословне људе, певаче, али и криминалце, излазила је у Ваниллу.
Дневни лист „Курир“ је недавно објавио фотографију на којој су загрљени Душко Шарић и Марко Мишковић, син најбогатијег српског бизнисмена, Мирослава Мишковића, снимљену баш у клубу Ванилла.
Никачевић каже да није често долазио у Ванилла клуб, али да је Душка Шарића једном приликом видео тамо, као и неколико пута у граду:
„Увек је био у друштву озбиљних, легалних играча. Не у друштву криминалаца. Око њега није било ћелавих ликова са ожиљцима. Само брендирана елита“.
(Стеван Дојчиновић и Бојана Јовановић,
