ЦИНС: Филолошки факултет проверава да ли је Јелена Триван плагирала докторат

13:02 20.04.2023.

Стручна комисија Филолошког факултета у Београду испитиваће да ли је саветница премијерке и некадашња директорка Службеног гласника Јелена Триван плагирала свој докторат, сазнаје ЦИНС.

Јелена Триван докторирала је са радом „Библиотеке и мултикултуралност“.

Foto: Youtube

Сада, скоро десет година касније, формира се четворочлана Стручна комисија која ће испитивати да ли је тај докторат оригиналан. Према информацијама до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), поступак је покренут на основу захтева за утврђивање неакадемског понашања који је потписала група универзитетских професора.

Комисију чине четири члана – два даје Филолошки факултет, и по једног Универзитет у Београду и Национални савет за високо образовање.

Филолошки факултет је за чланове изабрао професорку Снежану Самарџију и доцента Стефана Стојановића са тог факултета.

Крајем фебруара Универзитет у Београду за свог члана је именовао професора Словенске лингвистике на Универзитету у Грацу Бобана Арсенијевића.

Национални савет за високо образовање то још није урадио, потврдила је ЦИНС-у деканка Филолошког факултета Ива Драшкић Вићановић:

„Није никакав преседан ово, дакле имали смо и ситуације по годину дана да Национални савет за високо образовање не да свог члана. Зашто – ја то заиста не знам.“

Иначе, Национални савет је тело задужено да прати развој високог образовања, а већином га чине факултетски професори које бира Скупштина.

Једна од чланица Националног савета је професорка и некадашња деканка Филолошког факултета Александра Вранеш која је била менторка Јелене Триван током израде доктората. На то место је изабрана пре око годину дана на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

На питање како гледа на то, Вранеш за ЦИНС каже да се у свим телима у којима је она или неко други члан води рачуна о сукобу интереса „тако да о томе заиста не треба да бринемо”. На питање да ли ће се изузети од одлучивање о томе ко ће бити члан те комисије, Вранеш одговара потврдно:

„Онако како по закону припада, наравно. Све се ради по закону.”

Јелена Триван за ЦИНС каже да није знала да се овај поступак води, нити би он изазвао икакву њену реакцију:

„То је постало омиљено средство политичких обрачуна који уништава Београдски универзитет, док приватни факултети штите своје интересе. Нити обављам академски посао, нити мој посао и резултати зависе од звања тако да сам погрешно изабрана мета и немам намеру да то коментаришем више.“

Арсенијевић: Да поступак буде правно чист

Професор Бобан Арсенијевић, један од чланова Стручне комисије која ће одлучивати о докторату, каже за ЦИНС да још увек није добио званичну информацију да је изабран. Према његовим речима важно је да поступак буде урађен на потпуно правно чист начин како не би дошло до ситуација да Управни суд има простор да враћа одлуке на поновни поступак или их укида. Управо то се десило у случају испитивања доктората министра финансија Синише Малог.

Арсенијевић каже да поступак у случају доктората Јелене Триван показује постојање озбиљних снага у академској сфери на Универзитету у Београду и његову „неспремност да прихвати да буде потпуно згажен“.

Ипак, додаје да, познајући праксу у Србији, може да буде притисака и то са различитих страна.

„Искрено, не очекујем да их буде на мене лично. (…) Мислим да ће то пре ићи евентуално на оне чланове комисије који су предложени унутар академске заједнице у Србији и од стране оних тела и институција која морају по процедури да учествују у том целом процесу.“

Ђорђе Павићевић, професор на Факултету политичких наука и сада посланик у Народној скупштини, један је од професора који је тражио да се докторат Јелене Триван испита. Он за ЦИНС каже да „постоји спремност на Филолошком сада да се тај случај изведе до краја, али наравно то неће ићи лако“.

Он објашњава да ове процедуре на Универзитету и иначе иду споро зато што многи професори одбијају да буду у комисијама, а да је овај случај осетљив јер постоји додатна политичка димензија.

„Оно што је срећна околност јесте да то дело плагијата не застарева, оно се може утврђивати било када и не може доћи до тога да се тај случај на пример одбаци као застарео.“

Докторат Јелене Триван се у јавности већ доводио у питање и то 2019. када је недељник Време објавио да је она без навођења извора преписала бар 15% рада, између осталог и из књиге лидера Двери Бошка Обрадовића.

Обрадовић је након писања Времена Филолошком факултету поднео захтев за утврђивање неакадемског понашања, али је, према речима деканке, исти одбачен као неуредан.

Триван је демантовала тврдње Времена, а потом и тужила њиховог издавача, главног уредника и новинара. Пре око годину дана Виши суд у Београду је пресудио да је текст нанео душевну бол Јелени Триван, и осуђене обавезао да јој плате 80.000 динара. Поред тога, суд је одлучио да текст остане доступан на њиховом порталу.

Међутим, ова пресуда није коначна с обзиром да је случај тренутно на Апелационом суду.