Pročitaj mi članakDvodnevni sastanak održan je u Zagrebu, u prostorijama Hrvatske biskupske konferencije (HBK), a predsedavao mu je, u ime Svete stolice, Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. O odnosu nadbiskupa Stepinca prema srpskoj crkvi do početka Drugog svetskog rata na ovim prostorima, razgovarale su petočlane delegacije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije.
Фото: Служба за информисање ХБК
У понедељак 17. и у уторак 18. октобра 2016. године, у Загребу, у седишту Хрватске бискупске конференције одржан је други састанак Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве која има задатак да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
У име Свете Столице, састанком на тему „Надбискуп Алојзије Степинац и Српска Православна Црква од 1934. до 1941. године“, председавао је председник Папског одбора за историјске науке о. Бернард Ардура.
Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, бискуп пожешки монсињор Антун Шкворчевић, као и др Јуре Кришто и др Марио Јареб са Хрватског института за историју.
Као представници Српске Православне Цркве у истој Комисији учествовали су: митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј, епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амбасадор, стални изасланик Републике Србије при УНЕСКО-у, и за ову прилику позвани стручњак проф. др Љубодраг Димић са Философског факултета у Београду.
Наредни сусрет ће се одржати у Новом Саду, 13. и 14. фебруара 2017. године.
ХБК је, у саопштењу поводом другог састанка комисије, навео да рад комисије неће имати утицаја на канонизацију, која је за Католичку цркву у Хрватској „готова ствар“. Црквене комисије које су се бавиле канонизацијом Алојзија Степинца завршиле су свој рад и остало је још само да папа својим потписом потврди његово уврштавање у ред светих Католичке цркве. То не би требало да се деси док Мешовита комисија не заврши свој рад за који јој је дат рок од годину дана.
