Прочитај ми чланак

РУСКИ УГАО: Шта није у реду са серијом „Чернобиљ“

0

Британско-америчка ТВ серија „Чернобиљ“ по популарности и критикама надмашила је култну „Игру престола“. Серија говори о катастрофи која се десила у нуклеарној електрани „Чернобиљ“ 26. априла 1986. године.

О серији за Спутњик говоре људи чији је задатак био да ублаже последице хаварије која се догодила након експлозије.
 
У серији „Чернобиљ“ није приказана главна ствар — величанствен подвиг читавог совјетског народа, који може да се упореди са херојством учесника Другог светског рата, изјавио је Лав Леонидович Бочаров, који је радио на санирању последица катастрофе, а у то време главни инжењер треће смене Управљања градњом бр. 605.
 
Он је руководио пројектовањем и изградњом објекта „Укритије“, односно саркофага који је подигнут изнад четвртог енергетског блока који је експлодирао.
 

Мерење радијације дозиметром у Чернобиљу.

 
Осим тога, како је истакао Бочаров, у прве четири епизоде санирање последица практично није приказано, а како је навео, оно што су постигли овом серијом је да уплаше људе.
 
„Мало је истине. Хтели су да покажу страх и ужас. Али је добро што је серија урађена зато што свет не може да замисли шта значи експлозија само једног блока, а шта тек нуклеарни рат“, нагласио је он.
Бочаров је даље наставио причу присетивши се града Припјата који се налазио поред електране, а у коме су живели запослени у електрани.
 

Бор у близини нуклеарне елетране Чернобиљ

 
„Ако данас дођете прође вас језа, јер видите празан, мртав град иза бодљикаве жице. То се могло десити са целом Европом, да је експлодирала цела нуклеарна електрана.“
 
Ипак, закључује он, ова серија би могла делимично да пружи представу каква је то била катастрофа.
Према речима нашег другог саговорника — Владимира Монахова, такође директног учесника у раду на ублажавању последица катастрофе и председника московског савеза „Чернобиљ“, многи стварни догађаји у серији су искривљени, посебно сцене како су окупљали рударе за рад на санацији последица, као и то у каквим су условима они радили.
 

Чернобиљска нуклеарна електрана — реактор број четири на којем се догодила експлозија.

 
„Измењени су и ликови совјетских политичара, чиновника и научника, а многе важне личности нису чак ни споменуте. Осим тога, понашање и поступци људи у високо радиоактивној зони у близини електране такође су нетачно приказани“, рекао је Монахов, који је имао 18 година када је стигао у област Чернобиљске нуклеарне електране, а који је радио у контаминираном подручју од 30
километара.
 
Владимир Монахов је рекао да је испијање вотке, које је приказано у серији, апсолутна измишљотина, јер су се строго односили према употреби алкохола.
 

Пас у зони зрачења око нуклеарне електране Чернобиљ.

 
Према његовим речима, ипак је верно приказано самопожртвовање људи за време несреће у Чернобиљу, као и непосредно након тога.