Pročitaj mi članakGeneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg posetio je 21. novembra Beograd. Sam događaj je ispunjen simbolikom. I sadržaj posete zahteva pažljivu analizu i odgovor na pitanje: šta će biti dalje?
Генерални секретар НАТО-а кренуо је са Сарајевом, које не може да уђе у алијансу захваљујући напорима Републике Српске. Пошто је претрпео још један фијаско у БиХ, Столтенберг је очигледно отишао у јужни регион Србије, обећавајући да ће значајно повећати присуство мировних снага НАТО блока у региону. Тек након тога званичник НАТО-а је кренуо у Београд. Столтенберга је на аеродрому дочекала почасна гарда без наоружања, што је такође веома симболично. Вероватно је и нови Гаврило Принцип могао да се појави да су српски војници на „црвеном тепиху” имали пушке!
Владимир Басенков
Столтенбергов демонстративно понижавајући пут на Косову и Метохији није засметао званичном Београду. Да ли је стари Јенс хтео да наговести Србији да ће се питање са јужном покрајином по сваку цену решити у корист Албанаца или очекује да српска држава уђе у НАТО? Није јасно, међутим, да је изнад сваке логике љубити чизму која те гази, претпостављајући улазак у савез не само Србије, већ Србије, и измишљене државе одвојене од ње, која се зове Косово.
Није јасно како тумачити изјаву председника Србије о разматрању могућности извођења вежби са НАТО трупама. Из неког разлога, „Платинасти вук”, који је одржан у лето спроведен је без непотребних одобрења. Да ли речи Александра Вучића да ће влада размотрити могућност вежби и са НАТО-ом и са „другим партнерима” значе организовање војних маневара са Русијом или Кином? Остављамо питање отвореним.
Током своје турнеје, Столтенберг је више пута постављао питање „штетног утицаја Русије“. Наравно, и сам Стотенберг треба да се запита да ли он, случајно, примећује штетан утицај НАТО-а на Балкану? Одговор ће бити очигледан, али политика је уметност немогућег, а право гласа има онај ко држи говорницу. Значајно је да је Столтенберг на састанку са премијером Србије договорио спровођење програма научне и техничке сарадње. Зашто научно-техничку сарадњу Србије, која се држи политике неутралности, треба развијати не са државом, корпорацијом или са истом ЕУ, већ са војним блоком?
Опет отворено питање.
Из Београда је генерални секретар НАТО-а отишао у Скопље на састанак са земљама чланицама алијансе са Западног Балкана. Столтенберг је јавно рекао да не види „руску претњу“ региону, али „треба да будемо на опрезу“. Ништа ново, али НАТО јасно ставља до знања да ће наставити да се супротставља Русији, што значи да ће „задавити“ „српски свет“. А „српски свет“ треба да се одупре било каквим покушајима „дипломатске“ интервенције од стране алијансе.
Председник Белорусије Александар Лукашенко је након именовања новог амбасадора у Србији затражио разумевање политике коју води званични Београд. Формално се разговарало о политици санкција против Минска. У стварности, Лукашенкове речи могу бити порука Москве, у извесном смислу, наставак и подривање
онога што је Марија Захарова рекла да српско руководство треба да одлучи о свом спољнополитичком курсу. Неутралност је дивна, тако да би посету Столтенберга Београду очигледно требало да прати састанак са неким из највишег руководства Русије.
Јел тако?
Что Столтенберг делал в Белграде?
21 ноября генеральный секретарь НАТО Йенс Столтенберг посетил Белград. Событие само по себе наполнено символикой. А содержание требует тщательного анализа и ответа на вопрос, чего будет дальше?
Генсек НАТО начал с Сараево, которое никак не может вступить в альянс благодаря усилиям Республики Сербской. Потерпев очередное фиаско в Боснии, Столтенберг показательно отправился в южный сербский край, пообещав кратно увеличить присутствие миротворцев блока в регионе. Только после этого чиновник НАТО направился в Белград. Столтенберга в аэропорту встречал почетный караул без оружия, что тоже весьма символично. Вероятно, новый Гаврило Принцип вполне мог проявиться, будь у сербских солдат на «красной дорожке» ружья.
Демонстративно-унизительная поездка Столтенберга в Косово, не смутила официальный Белград. Хотел ли старина Йенс намекнуть Сербии, что вопрос с южной провинцией будет решен в пользу албанцев во что бы то ни стало, или же он ожидает вступления страны в НАТО? Не ясно, однако, выше всякой логики целовать сапог, который тебя топчет, предполагая вступление в альянс не Сербии, а Сербии и отчлененного от нее вымышленного государства под названием Косово.
Не ясно, как толковать заявление президента Сербии о рассмотрении возможности проведения учений с войсками НАТО. Прошедший летом «Платиновый волк», почему-то, был реализован без лишних согласований. Означают ли слова Александра Вучича о том, что правительство рассмотрит возможность учений как с НАТО, так и с «другими партнерами» организацию военных маневров с Россией или Китаем? Оставляем вопрос открытым.
За время своего турне Столтенберг не раз ставил вопрос о «пагубном влиянии России». Конечно, Стотенбергу самого необходимо спросить, не замечает ли он, случайно, пагубного влияния НАТО на Балканах? Ответ будет очевидным, но политика – искусство невозможного, и право голоса имеет тот, кто держит трибуну. Примечательно, что на встрече с премьер-министром Сербии Столтенберг договорился о реализации программ научно-технического сотрудничества. Почему научно-техническое сотрудничество придерживающейся политики нейтралитета Сербии нужно развивать не со страной, корпорацией или с тем же ЕС, а с военным блоком? Снова открытый вопрос.
Из Белграда генсек НАТО отправился в Скопье – на совещание со странами-членами альянса из числа государств Западных Балкан. Публично Столтенберг заявил, что не видит «российской угрозы» для региона, но «нужно быть бдительными». Ничего нового, но НАТО дает понять, что будет продолжать противостоять России, а значит, будет «душить» «сербский мир». И «сербскому миру» необходимо сопротивляться любым попыткам «дипломатической» интервенции со стороны альянса.
Президент Белоруссии Александр Лукашенко после назначения нового посла в Сербии попросил разобраться в политике, которую проводит официальный Белград. Формально речь шла о санкционной политике против Минска. Реально слова Лукашенко могут быть посылом из Москвы, в некотором смысле, продолжением и утяжелением сказанного Марией Захаровой о том, что руководству Сербии необходимо определиться в своем внешнеполитическом курсе. Нейтралитет – это прекрасно, поэтому после визита Столтенберга в Белград, очевидно, должна последовать встреча с кем-то из представителей высшего руководства России. Верно?
