Прочитај ми чланакПре неколико дана на сајту руске федералне информативне агенције Регнум, познати руски политиколог Сергеј Артјоменко објавио је ауторски текст под насловом "Косово је лупило шамар Русији. Шта раде руске дипломате?". Кремљ, Андрићев венац, "зборњаја команда" и Спутњик у Београду јуначки су прећутали ову анализу поновног краха руске дипломатије на Балкану.
Артјоменко наводи да је „пребијање, хапшење и протеривање службеника политичке канцеларије УНМИК-а, пуковника Михаила Красношчекова, од стране специјалних снага косовске полиције, РОСУ, требало је да буде знак за општу узбуну и контра-акцију како Руске Федерације, тако и руководства Републике Србије. Нажалост, обе стране нису реаговале на адекватан начин, чиме су широм отворили врата даљој несметаној ескалацији отвореног албанског терора и понижавања руских дипломата и дипломатије на Косову и Метохији и региону“.
принтскрин
Аутор даље наводи и српској јавности непознате и вешто сакривене информације да су недавно из српске АП КиМ сепаратистичке „власти“ протерале још тројицу руских дипломата, од којих су двојица радници руског МИД-а у Србији, а један дипломата у УНМИК-у, све припремајући терен за завршни ударац Русији на АП КиМ, а то је протеривање шефа Канцеларије амбасаде Руске Федерације у Србији, Приштина, Андреја Шугурова.
Артјоменко поставља логично питање – зашто се председник Србије, његова „Српска листа“, нити било који државни орган, или представник Републике Србије, никада нису огласили, а камоли усудили да предузму контра мере, иако се све дешава на територији државе Србије, а под привременом управом Уједињених нација и зашто је изостао координирани одговор на линији амбасадор Александар Боцан-Харченко, српски МИП, руски МИД, Савет безбедности УН? „Тако је сав свет могао да се смеје стерилној моћи светске силе која не зна како да парира косовским Албанцима…који играју руски рулет са УНМИК-ом и дипломатама из руске амбасаде у Србији“, закључује аутор.
У својој анализи резултата званичног руског присуства у Србији, Артјоменко се осврнуо на медијске извештаје са многобројних састанака Александра Вучића и Боцан-Харченка, подвлачећи да се ствара медијска слика највишег степена хармоније и разумевања уз фантастичне међусобне односе.
Али, по Артјоменку, то је лажна фасада иза које се крије неспособност руског амбасадора који је у Србију послат са ореолом „врхунског експерта чији ће долазак знатно допринети стабилизацији и подршци Србији, посредно стабилизацији прилика на Балкану и повратку руске дипломатије у тај кризни регион“, а доживео је да му испред носа протерају већ четворицу дипломата.
У тексту на руском језику даље се наводи да: „Вучић чини све да уништи Србију, одвоји АП КиМ, призна Косово, формира Велику Албанију, измени етничку структуру Србије насељавањем етничких Албанаца, расформира Републику Српску и уклони Милорада Додика, те устоличи Кристијана Шмита у унитарној Федерацији БиХ…. уз увођење санкција Белорусији“, називајући амбасадора Боцан-Харченка „још једним пионом на табли Вучићевих злоупотреба“.
Артјоменко на крају извлачи читав низ закључака: да су стране дипломате у Србији „опијени слатким животом чему их Вучићева апаратура подстиче“, а „у замену известиоци својим централама шаљу лажну слику златног доба Србије“, из чега Вучић „црпи виртуални легалитет и легитимитет, који користи за наставак пљачке и разарања Србије и минирање руског присуства на Балкану“.
На крају, Артјоменко поставља питање „да ли Александар Боцан-Харченко ради у корист Русије, Србије, Уједињених нација и међународног права, или можда под Вучићевим притиском имплементира скривену агенду бламаже и поновног слабљења руске дипломатије?“, уз осврт на евентуалну Харченкову улогу у давању агремана новом амбасадору Републике Србије у Руској Федерацији, Момчилу Бабићу, који је „познати прелетач“, упоређујући га са Марком Ђурићем.
Обзиром да је ова анализа стања руске дипломатије у Србији објављена на сајту руске федералне информативне агенције, јасно је да је Москва „прочитала“ Вучића, а шта ће урадити са амбасадором у Србији остаје да се види, јер тренутно су далеко важнија збивања у Казахстану, Белорусији и Украјини. У том смислу „жртвовање“ четворице дипломата изгледа као небитан локални трошак који ће можда доћи на наплату када „Косово“ буде тражило столицу у УН.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 12, 2022
