Влада Србије и компанија Ал равафед из Уједињених Арапских Емирата потписали су прошле недеље уговор о заједничком улагању по којем ће арапски партнер уложити 140 милиона евра у наредне четири године, док Србија неће уложити ништа, али ће зато задржати 20 одсто удела у компанији која ће бити формирана.

Како је објављено, то заједничко предузеће ће постати власник дела имовине АД Бачка из Сивца и Јадрана из Нове Гајдобре, за шта ће платити 22 милиона евра. Коју имовину ће то предузеће тачно купити није објављено, не зна се ни колико ће хектара земље добити за поменута 22 милиона евра, нити какви су било који други услови улагања. Уговор о овом послу није објављен.
Влада наставља са тајним уговорима

Што је још озбиљније, Устав Србије забрањује продају земље странцима, а читав посао је обављен мимо било какве јавне процедуре, захваљујући посебном Закону о потврђивању Споразума између владе Србије и УАЕ. Тим законом се дословце одређује да „споразуми, уговори, програми и пројекти закључени у складу са овим споразумом не подлежу јавним набавкама, јавним тендерима, јавним надметањима или другом поступку предвиђеном националним законодавством Републике Србије.“

Може ли се једним споразумом и законом који га потврђује суспендовати целокупно национално законодавство и да ли је то у складу са Уставом Србије остаје нерешено, као и питање због чега се читав посао третира као тајна, на исти начин на који се и даље третирају и уговори попут оног са Фијатом или Етихадом, упркос чврстим обећањима актуелне власти да ће те уговоре објавити и да ће она сама послове закључивати транспарентно. Уз то, стручњаци сматрају да је, невезано за законске обзире, и са економског становишта продаја земље у овом тренутку спорна (бар док се не објаве услови продаје), будући да ће од 2017. године доћи до велике конкуренције за српско земљиште.

– Те године ступа на снагу одредба међудржавног споразума, којом се инвеститорима из земаља Европске уније дозвољава куповина земљишта у Србији. Пошто у ЕУ има јако мало слободних земљишних комплекса, тражња за поседима земље у Србији ће бити велика, чим куповина буде омогућена. Овде има доста таквих комплекса које нико не обрађује, нарочито у Шумадији и јужној и источној Србији, јер је за њихово уређење потребно од 3.000 до 5.000 евра по хектару. Зато је питање колико је исплативо сада продавати земљу – сматра агроекономиста и професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић.

Он, како каже, не може да коментарише уговор са Ал равафедом, јер документација није доступна, па се не знају услови под којима је посао закључен, али сматра да нема разлога да се тај уговор држи тајним, „посебно што ће у неком тренутку сигурно бити објављен“. Шеварлић се пита и зашто је било потребно да држава уопште задржава 20 одсто власништва у фирми која ће купити имовину два српска комбината.

– Свака продаја која није обављена транспарентно изазива нагађања. Овде имамо низ непознаница, пре свега да ли се продаје само друштвена или и државна земља, што је забрањено Уставом Србије. Друго, да ли ће бити продате целе фирме или само земљиште и шта ће бити са осталом имовином, као што су фарме, опрема и слично – додаје Шеварлић.

Професор није хтео да процењује колика је цена по хектару земље повољна за Србију, јер то варира од општине до општине, већ само да је „добра свака цена која представља резултанту понуде и тражње у транспарентној продаји“. Ипак, по њему, индикатор вредности земљишта може се добити множењем цене годишњег закупа земљишта са бар седам пута.

„Али, питање је да ли се исплати да за само седам година закупа продате земљу“, закључује Шеварлић.

(Данас)

Ознаке: Arapi, Arapi u Srbiji, poljoprivredno zemljište, tajni ugovori, Влада Србије