Pročitaj mi članak

Protojerej Andrej Tkačov: Najvažnije stvari koje čovek treba da nauči do starosti

0

Mnoge strasti i poroci nestaju. Nema tako jakih sablazni kao u mladosti. Čovek upravo u starosti može da se pobrine za svoju dušu i da je pripremi za večni život

Које су најважније ствари које човек треба да научи до старости?

Ова тема је умногоме заокупљала пажњу филозофа, научника и писаца.

Медицинари и козметолози су смишљали средства за продужавање младости. Посебно су се жене секирале због старости. Било им је тешко да виде како вене њихова лепота. На лицу остају боре, а руке постепено губе глаткоћу.

Писци су се у књижевним делима више пута бавили овом темом.

Познати роман Оскара Вајлда „Портрет Доријана Греја“ говори о томе шта би се десило да човек не стари. Главни јунак се с годинама није мењао. Притом је водио страшан живот. Пио је, чинио прељубу и убијао људе. Сви његови грехови су се огледали на портрету. И што се више срозавао Доријан Греј, тим страшнија је постајала слика. У једном тренутку он више није могао без одвратности да гледа приказ на слици.

Јунаци у старијим годинама се у разним делима одликују и цртама карактера и погледом на свет и специфичним понашањем. Има злих, похлепних, сурових, штетних и глупих ликова.

Једни су постали зависници од новца и положаја, други не могу да се опросте од своје имовине, трећи се придржавају старог поретка и друштвених обичаја.

Има и других јунака који се апсолутно истичу и по начину живота, и по мислима, и по понашању. Они су мудри и спокојни. Не занимају их туђи грехови, али су увек спремни да притекну у помоћ људима у невољи. Такви су били: старац Зосима у роману Достојевског „Браћа Карамазови“ и туђиноватељ Лука у драми Горког „На дну“.

Тако је и у стварном животу. Сви људи су различити.

Неки с годинама постају само још више озлојеђени и осветољубиви. Завиде комшијама, шире сплетке, ругају се родбини и гомилају у кући непотребну старудију.

Њихова разонода је повезана с претресањем туђих грехова. Баке са задовољством слушају о несрећама и невољама познаника, изражавају наводно саосећање, али у себи осећају злурадост. Чини им се да све знају.

Деца и унучад морају беспоговорно да их слушају и да им помажу по кући. На крају старија жена постаје права господарица која свима наређује и свакога муштра. Притом назива себе хришћанком зато што долази на црквена богослужења. На исповести оптужује познанике и родбину, а своје грехове не види.

Често су старије жене толико обузете серијама и различитим емисијама да више не разликују где је стварност, а где су намештене сцене. Почиње да им се чини да су сви око њих наркомани, девојке лаког морала и издајници.

Међутим, има и других стараца. Они свој живот повезују с вером. Добро је ако се човек с религијом упознао још у младости. У том случају ће у зрелим годинама његово искуство само јачати. Појавиће се слободно време за молитве и за читање православних књига.

Баке и деде могу да одлазе на све празничне службе.

Многе страсти и пороци нестају. Нема тако јаких саблазни као у младости. Човек управо у старости може да се побрине за своју душу и да је припреми за вечни живот.