Прочитај ми чланакОво занимање је све траженије
Мањак професионалних возача је глобални проблем и феномен, а процене говоре да у Србији недостаје између 15.000 и 20.000 возача камиона и аутобуса.
Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић упозорава да недостатак возача може нашкодити и српској привреди.
„Транспорт је крвоток српске и сваке привреде и када стане, када се догоди гужва или прекине да функционише, можемо да знамо да ће ту бити великих проблема“, рекао је Аћимовић за Тањуг.
Он је навео да проблем мањка професионалних возача у српској привреди није ништа ново и да таква ситуација не постоји само у Србији.
„Урађена је једна озбиљна анализа у оквиру ‘Србија транспорта,’ где се показало да је то недостатак свуда у свету. Само што богате и велике земље могу себи да приуште да привуку својом економском снагом те возаче и да онда на тај начин, миграцијама радне снаге надокнаде те проблеме“, рекао је Аћимовић.
Указао је да је то сложена ситуација, где са једне стране постоји раст привреде последњих деценија, а са друге стране, развој логистике и транспорта који је требало да прати тај раст привреде очигледно није био довољно брз.
Навео је да то једнако важи и за европске земље, за амерички континент и за Кину и додао да су процене да у целом свету недостаје три милиона возача.
„Процене говоре да недостаје око 15.000 до 20.000 возача код нас, који би могли сутра да се запосле и да седну у своје камионе или аутобусе. Дакле, једна алармантна ситуација, али чини ми се да је, ипак, почела и кренула да се мења и решава“, рекао је Аћимовић.
Навео је да није иста ситуација са недостатком возача у робном и у путничком превозу, јер су у робном превозу у друмском саобраћају мало веће надокнаде и плате.
„Онда се вози у иностранство, па се добијају и девизне дневнице. Чини ми се да ту има мало више атрактивности за возаче, да возе камионе. Ниже су плате у путничком превозу, за вожњу аутобуса. Ту је и мање тих девизних дневница и неких других надокнада. И онда је тај дисбаланс једно осам одсто недостајућих радних места возача у робном превозу, односно 17 одсто у путничком превозу, код нас“, рекао је Аћимовић.
Навео је да је код нас просечна старост возача већа него у Европи, да износи између 50 и 55 година, као и да је мањи проценат возача млађих од 30 година.
Додаје како све више пензионера вози да би зарадили додатно, што не мора, како каже, априори да буде лоше, јер ти људи морају да прођу тестове, али истиче да су то ипак старији људи, са више од 70 година.
Као решење мањка возача, Аћимовић предлаже стимулисање жена да возе, наводећи пример САД, где постоји велики број жена возача. Када су просечне плате у питању, Аћимовић наводи да то зависи од земље до земље, односно од предузећа до предузећа, као и од врсте транспорта (путнички или робни).
Додаје да просечна плата у Србији возача у камионском превозу иде и преко 1.000 евра, док се у аутобуском превозу креће између 80.000 и 100.000 динара, у зависности од понуде и тражње и локације посла. Када је реч о платама возача у иностранству, Аћимовић каже да у Словенији она износи 1.800 евра, док је у Немачкој 2.500 евра.
„Пуно наших људи оде тамо, оде и у Америку да вози оне велике камионе, али с једне стране није то лак посао, то је 12 сати рада, то је спавање у неким подељеним становима, тежак гастарбајтерски хлеб који одређену зараду донесе у Србију. Али морамо, кад причамо о платама и возача и код нас и било где у Европи и у Америци, одмах да видимо и колики су трошкови живота. Ако упоредимо плате и трошкове живота, онда ћемо видети да, нпр. тих 2.500 евра у Немачкој и није претерано високо у односу на више трошкове живота који су у Немачкој него у Србији“, рекао је Аћимовић за Тањуг.
Говорећи о потезима Србије да поправи ситуацију, он је оценио да је држава кренула са добрим изменама Закона о безбедности саобраћаја од пре пар месеци.
„Сад је кренула и практична примена тог закона, кроз конкретне обуке у ауто-школама. Кренуле су да се спуштају старосне границе, односно да се те старосне границе прилагођавају за одређене категорије за Ц (дозволу за вожњу камиона) и за Д (за вожњу аутобуса). На 18 (за камионе), па на 21 годину (за аутобусе), у зависности од категорије. Са друге стране, олакшана је ситуација, не морамо сад да имамо Ц категорију да бисмо имали Д, него можемо директно само да имамо Б категорију да бисмо ишли на обуку и за Ц и за Д“, навео је Аћимовић.
Додао је да места за унапређење има и у снижавању цене коштања обуке возача у тзв. ЦПЦ центрима и у ауто-школама.
„Ако један млади човек у 21. години треба да има 300.000 динара да би дошао до неке нове категорије, неке нове лиценце, то је искрено много. У Француској је 5.500 евра, али онда ако упоредимо просечну плату у Француској и код нас – не може да се пореди. Дакле, интенција би требала да буде да се снизе мало трошкови за различите лиценце и различите дозволе које могу да се добију и да се коначно убрзују процедуре“, рекао је Аћимовић.
Како је актуелна прича око поновног увођења војног рока, Аћимовић истиче да је то још један начин да млади људи дођу до возачких дозвола, стичући их обуком у оквиру војске, чиме би се, како наводи, уз обуке у средњим школама и ауто-школама направио један добар фонд возача.
Као још један начин решавања проблема Аћимовић предлаже да држава прогласи возаче за дефицитарно занимање, што значи да би се додатним пореским олакшицама стимулисале фирме, нпр. тако што не би плаћале порезе на плату возача у првих пар година.
„Евентуално, чак и неким бенефицираним стамбеним кредитима за возача или бенефицираним ситним надокнадама за супруге возача. Шта бисмо тиме добили? Добили бисмо да млад човек, кад почне да буде возач, направи овде породицу и онда нема интереса да иде вани и оставља овде породицу“, рекао је саговорник Тањуга.
Наводи да прелазно решење постоји и у увозу возача из иностранства, поготово возача аутобуса, додавши да је вероватно најквалитетнија сарадња остварена са Индијом.
„Знам да је у оквиру ‘Србија транспорта’ направљена већ прва иницијатива, први возачи су дошли, не само у Београд него и у Бор. Ситуација тиме може мало да се побољша, али дугорочно ми морамо и из сопствених редова да повећамо тај капацитет, одакле ћемо да имамо већи број возача“, закључио је Аћимовић.
