Pročitaj mi članak„Nadzor ljudi korišćenjem biometrijskih tehnologija je neprihvatljiv i u suprotnosti sa demokratskim pravima i slobodama, a delovi nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima bi takve prakse legalizovali“. Taj zaključak je u pisanoj formi poslat od strane poslanika Evropskog parlamenta. Primaoci – Brnabić i Gašić.
Нацрт Закона о унутрашњим пословима већ је два пута повучен из процедуре. Најспорнији је део везан за увођење камера за биометријски надзор, упрошћено – препознавање лица и прављење датабазе. Међутим, то МУП (и не само њега) није спречило да увелико набавља и поставља, па самим тим и користи биометријски видео надзор. Наравно, све је противзаконито, али, кога је то брига?
У међувремену, поучене државном самовољом и одсуством владавине права, локалне самоуправе кренуле су истим путем. Подаци само пристижу, општине и градови гурају ли гурају камере свуда и на сваком месту, а буџети дреше народну кесу. Локални моћници на противзаконитом и нетранспарентном понашању згрћу милионе, а све покривено великом „бригом“ за сигурност грађана.
Колико је то тачно показао је епохалан случај Вулинове „тетке“. Камере на северу АП КиМ ничему нису служиле, нити служе, нити ће служити, осим да пробају да прикрију крађу.
У покушају да „покрију“ противзаконито поступање, МУП и „партнери“, било то јавна предузећа, општинске управе, или трећа лица, кренули су у потписивање некаквих споразума о назови техничкој сарадњи и размени података, што би МУП-у требало да легализује неовлашћени приступ и коришћење података који су прикупљени биометријским и осталим видео надзором, а све „у складу“ са Законом о евиденцији и обради података у унутрашњим пословима“.
Један од основних правних принципа гласи – право које немате, не можете пренети другом! Простије речено, МУП не сме и не може користити податке који су прибављени противзаконито, па је поступање у сегменту прикупљања и коришћења података из биометријског видео надзора кривично дело.
проф. Давор Калајжић
Класичан пример је „дил“ између ЈП Путеви Србије и МУП-а, везано за тзв. „ мерење просечне брзине“. Односи се на то да саобраћајни полицајци, на основу својих (наводних) овлашћења из Закона о евиденцији и обради података, приступају серверима ЈП Путеви Србије и скидају податке о измереној просечној брзини на аутопутевима, па на основу тога слањем прекршајних налога, пуне буџет Србије.
ЈП Путеви Србије, Актом о оснивању немају статутарно право да врше мерење просечне брзине кретања возила, али су зато сви биометријски системи надзора на тзв. „порталима“ у њиховом власништву, а не у власништву МУП-а. Пошто немају статутарно право, податке не смеју ни користити, ни пренети трећим лицима, у овом случају МУП-у, који даље то „право“ провлаче кроз закон о својим овлашћењима и тако покушавају да „легализују“ у суштини – злоупотребу службеног положаја зарад крађе у корист буџета.
Свесни да поступају противзаконито, иако имају биометријске фотографије возача, из МУП-а од возача траже да се сами оптуже тиме што ће код нотара оверити писано признање о управљању возилом које је снимљено. Поред тога што радници МУП-а оваквим поступањем чине кривично дело из Кривичног законика Србије, члан 304/1, ово поступање је у супротности са Уставом, члан 33/7, као и са Законом о прекршајима, члан 89/2. Уколико возачи одлуче да не плате испоручену им мандатну казну, или се упркос претњи драстичном казном не самооптуже, тј. реше да потраже судску заштиту у складу са горе наведеним члановима, прекршајни судови ће се најчешће одлучити да одрже прво рочиште, а потом иду у застаревање, јер не постоји правно ваљан начин да се МУП-ов прекршајни налог законски валоризује.
Дакле, биометријски видео надзор у Србији је противзаконит, али нико не сноси санкције за противзаконито поступање, јер је систем усмерен не ка повећању сигурности и безбедности грађана, већ ка пуњењу буџета, а ту закони изгледа не важе.
Средства јавног информисања су објавила да већину инсталираних биометријских камера чине кинеске камере. Свако ко је икада купио кинеску вифи камеру суочио се са тиме да камера може да се стави у погон тек пошто се региструјете и отворите интернет налог на неком непознатом кинеском сајту. Ситуација са кабловским камерама је такође неизвесна. Нико не зна шта све има у чиповима, као што нико није знао шта је све у вакцинама.
Шта то значи?
Значи да од момента кад сте отворили налог и регистровали се, неко у оквиру кинеског глобалног надзорног система, вероватно може да гледа и слуша све кроз вашу камеру и има све ваше личне податке! Већина грађана Србије о томе не размишља, као што ни не размишља да је потпуно изложена свакој злоупотреби и крађи података оног тренутка када има мобилни телефон. Не постоји никаква могућност да се од тога заштитите, осим да немате телефон, или камеру. Микрофон и камера сваког мобилног апарата могу се укључити без вашег знања. И без централне батерије, апарат има микро батерију одржавања система, тако да никада није искључен.
Употреба кинеских камера, али и свих осталих које за свој рад захтевају интернет регистрацију, или увозне софтвере, носи огроман ризик по безбедност државе и сваког њеног појединца. Постоји оправдана сумња да се набавком биометријских камера за видео надзор, масовно руши право на приватност, односно да трећа лица у трећим државама имају неограничени приступ свим подацима које прикупљају домаћи корисници видео надзора. Ако то повежемо са АИ технологијама, које су првенствено направљене за увезивање са видео надзором, долазимо до закључка да су горе наведене набавке и илегалне инсталације биометријског видео надзора, средство терора над становништвом, који се у појединим државама већ увелико спроводи, а које изузетно хвали и подржава Светски економски форум и Клаус Шваб, што смо видели током недавне посете Кини.
Уместо да штити, држава грађане Србије ставља у потенцијално опасан положај, што није за чудити се, обзиром на то како су издали косовске Србе.
Стиже нова олуја: У овим деловима Србије данас се очекује невремеhttps://t.co/yjS6Ve6iPv
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 20, 2023
