Прочитај ми чланак

„Предаја није опција“ – Вучић узео од Хитлера! Сад је и Биџа као из Дома лордова!

0

Некада су се особе са израженим поремећајем понашања упућивале у поправни дом. Исто тако, особе које нису могле редовно да прате наставу добијале су шансу у специјалним школама намењеним онима који су имали сметње у развоју. У напредњачкој Србији, Дом Народне скупштине постао је уточиште и за једне и за друге. Азил са имунитетом. Где за наше паре брабоњају по цео дан, стварајући слику како цела Србија пати од поремећаја понашања са израженим сметњама у развоју.

За садашњу екипу назови посланика који својим наступима јасно показују чиме је све Србија загађена и окупирана, чувени Биџа и Баки делују као чланови Дома лордова. Како смо допали у овакво стање да трпимо свакодневни терор напредњака и њихових симпатизера, садржан од лажи и увреда какве се једино могу чути и видети у актуелним ријалити програмима, где исти такви, својом тупошћу затупљују све што у Србији још успева да дише и мрда?


Кад људи довољно затупе они толико отупе на сваку бол, изречену претњу или увреду, да оне постану саставни део њихових живота. Једноставно после извесног времена то доживљавају као комплимент, јер бар неко кроз увреде и разна понижења мисли о њима.

Вучић је очигледно то стање тоталне отупелости народа на све што их кошта или се тиче њих самих, искористио да покрене још једну кампању „Предаја за Србију није опција“. Последњи пут кад се могла чути овако безочна флоскула гласила је „Предаја за Немачку није опција“ и то у тренутку док су Руси већ играли казачок испред Хитлеровог бункера.

Колико је хиљада недужних људи страдало непосредно пре и после Хитлеровог самоубиства, само због тога што је неко у већ одавно изгубљеном рату усадио то да „предаја није опција“. У бројним концентрационим логорима немачка војска пред крај рата није месецима улазила, али ипак су људи одлазили сваког дана у гасне коморе, јер шта ако се Немци врате и примете да их има превише живих.

Та чудна помиреност са судбином, та атмосфера крда које не мисли, јер постоји председник који мисли за све, као да је захватила целу Србију. Сви ћуте. Нико се не буни. Кад би, далеко било, кренула стрељања неистомишљеника по хороскопским знацима, можда би се евентуално побунили овнови што прво иду јарчеви, јер се не поштује приоритет првог знака зодијака. Напредњачко прокужавање народа својим лудилом је у потпуности успело. Народ је стекао потребни имунитет да без поговора и видљивих промена издржава сваку Вучићеву суманутост или лаж, чекајући да им лично испоручи вакцину као спас од короне. Уз парче торте у облику ковид болнице. Јер, реално је очекивати да само они који гласају за СНС имају право да први приме. Поготову што их незаслужено већ штити посланички имунитет.

Са оваквим председником, са његовим личним паралментом и још личнијом владом, са становништвом обесправљеним као робље, Србија не може још дуго. Упркос прокужавању. Све се буквално распада пред нашим очима. Док ми ћутимо загледани у даљину. Спомиње се некакав дијалог са влашћу уз присуство европских званичника, а заборавља се да се дијалог не може водити са онима који сваки дан крше закон. Мора се пронаћи начин да се натерају да га примењују. Без тога, сваки дијалог је унапред осуђен на пропаст. Исто тако, говори се о некаквом укрупњавању опозиционе сцене. Па не може се правити уједињење са онима који су учествујући на претходним лажним Вучићевим изборима учинили све да се опозиција разједини, а бојкот обесмисли. И то утркујући се са напредњацима ко ће више напасти опозицију која се одлучила да бојкотује, поштујући захтев народа исказан на протестима „1 од 5 милиона“. Не може се оловком променити власт која на гласање долази са безбол палицама у џиповима без таблица.

Како убедити грађане Србије да школа и оловка могу бити моћно оружје у њиховим рукама, кад сваки дан гледају људе који се без школе и било каквог знања пењу по друштвеним лествицама без икаквог оптерећења. Неписмени се не могу преко ноћи описменити. Оловка их не занима, они једино зазиру од гумице. И то у рукама побуњених појединаца. Време је да их коначно избришемо једном за свагда. Из наших сећања, из наше стварности. Коректор ту не помаже. Осим гумице, могу се једноставно означити уз обавезни дилит. То бар није тешко. Али, претходно морамо да се побунимо. Што гласније. У што већем броју. То мора бити истински крик. Крик свих слободоумних. Наша последња шанса. И једина карта за будућност.

У супротном, док кажеш Трепча, одоше Газиводе и Косово и Метохија са све Србијом до Суботице. И то у тренутку док прокламована предаја није опција за Србију.