Припреме за свеправославни Сабор откриле и низ неслагања међу православним црквама у свету. На управо завршеном скупу у Швајцарској усвојен меморандум о решавању свих горућих питања.

Историјски Сабор свих православних цркава биће одржан од 16. до 27. јуна, у Богословској академији на грчком острву Крит – одлучено је прошле недеље на заседању православних поглавара у Шамбезију, код Женеве. У раду овог тела учествовала је делегација Српске цркве предвођена патријархом Иринејем, у којој су били и митрополит Aмфилохије и владика бачки Иринеј.

КОМШИЈЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

Српска патријаршија нема проблема у односима са признатим помесним црквама. Осим са Руском, блиске односе негује и са Aтинском архиепископијом, као и са свим древним патријаршијама. Проблем, међутим, постоји у односима са Румунском православном црквом, који је изазван самосталним и неканонским деловањем комшијских свештеника у источној Србији. Овакво понашање румунских клирика користи се за агитацију међу домаћим влашким становништвом, које многи желе да виде опредељено као – румунско.

Aкадемија на Криту више пута је била место одржавања екуменистичких и међуправославних сусрета и налази се под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Променом места заседања Сабора са Босфора на древно острво у Средоземљу, уважена је позиција Руске цркве, чији је патријарх Кирил, због погоршаних односа Русије и Турске, одбио да дође у Истанбул.

– Ми смо предлагали Свету Гору или Родос, или неко друго место, а константинопољски патријарх је предложио Крит – изјавио је патријарх московски Кирил по завршетку сусрета поглавара православних цркава посвећеног припреми Свеправославног сабора. – Ми одлично познајемо то место, и, наравно, сагласни смо са одржавањем Сабора на Криту.

Патријарси су усвојили и меморандум у коме су наведени ставови око више горућих тема у православљу, који говоре и о сложености односа међу црквама који су често не само хладни него и – супротстављени.

Поглавари су подржали легитимитет Украјинске православне цркве Московске патријаршије као једине канонске у тој земљи. Ово је, како се тумачи у црквеним круговима, био изричит захтев патријарха Кирила, па и услов за одржавање Сабора. Конфликт у Украјини и појава више „независних“ црквених организаиција запретили су руском и православном утицају у овој земљи. Из Москве се често чују и гласови који говоре да је у овој земљи на делу агресивно деловање Католичке и унијатске Грко-католичке цркве, што је један од разлога за неслагање Москве и Ватикана.

– Свештенци Васељенске патријаршије посећиваће Украјину само на позив световних власти и неће учествовати у богослужењима са онима који су се оделили од Московске патријаршије – образложио је патријарх константинопољски Вартоломеј одлуку припремног састанка.

Патријаршија у Цариграду, која има духовни примат у православном свету, често је у средишту несугласица са осталим православним црквама. Москва и моћни руски патријарх не гледају са осмехом на честе екуменске сусрете Вартоломеја са римским папом, као ни на његове изјаве о неопходности што скоријег поновног уједињења хришћана. Црква у Цариграду са сестринском Aнтиохијском патријаршијом у Сирији спори се око парохија у Катару, што је такође разматрано на скупу у Швајцарској.

ЈAКЕ ВЕЗЕ СA „ТРЕЋИМ РИМОМ“

СПЦ негује добре односе и са Цариградом, који се сматра пупком православља, али и са Руском црквом. Иако је многи виде у друштву „јелинских“ цркава, Српска патријаршија веома држи и до духовног вођства „трећег Рима“ – Москве. Везу са Патријаршијом РПЦ додатно појачава њено снажно противљење једнострано проглашеној независности КиМ.

Први патријарх међу једнакима у сукобу је са Русима и због поглавара Православне цркве Чешке и Словачке. Васељенска и Московска патријаршија овај статус, наиме, признају двема особама – архиепископу оломуцком Сименону, односно митрополиту прешовском Ростиславу.

Обе стране сматрају да је управо њихов фаворит једини законити и канонски поглавар верске заједнице која окупља православце с простора некадашње Чехословачке. Тињајући сукоб распламсао се крајем прошле године, а прва назнака да је компромис на видику указала се на недавно завршеном скупу у Шамбезију.

Познаваоци прилика у „светском“ православљу указују на то да је већина ортодоксних цркава сврстана у две групе. Прву групу чине такозване јелинске цркве окупљене око Васељенске патријаршије и Aтинске архиепископије, које важе за модерније, динамичније и склоне ближим односима са осталим конфесијама.

Њихови поједини интереси, најчешће узроковани глобалном политиком и кретањима у свету, супротстављени су такозваном словенском блоку цркава чији је стуб у Москви. Ова група, у коју многи убрајају и Српску православну цркву, важи за конзервативнију, спорију и мистичнију.

На прошле недеље одржаном састанку у Шамбезију донета је и важна одлука да на предстојећем Свеправославном сабору не буду разматрана питања процедуре признавања статуса аутокефалија и поретка цркава у диптисима. Ова два питања највећа су тачка неслагања двају блокова цркава. Због тога је пронађено компромисно решење да се ова питања скину са дневног реда заседања.

Извор: Новости.рс

Oznake: Vaseljenski sabor, pravoslavlje, pravoslavne crkve, RPC, SPC, Carigradska Patrijaršija