Прочитај ми чланакУ Београду, на данашњи дан 1903. године, официри завереници убили су краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, после чега је на српски престо доведена династија Карађорђевић.
Послије убиства, у историји познатог као Мајски преврат, на српски краљевски престо дошао је Петар Први Карађоређевић.
Александар Обреновић дошао је на власт 1889. године после абдикације његовог оца краља Милана, али су земљом четири године управљали намесници, јер је био малолетан.
Он је 1893. године извршио државни удар и завео аутократски режим, а, због женидбе 1900. године, дворском дамом Драгом, навукао је на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.
Убиство краља и краљице, спровела је група официра и цивила – завереника на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис.
Преврат је имао велики утицај на однос Србије и европских сила, зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Француску.
Најистакнутији завереници на челу са Аписом су касније, са многим придошлицама, основали организацију познату по неформалном имену „Црна рука“.
Позадина Мајског преврата
Популарност краља Александра је опала након његове женидбе Драгом Машин, бившом дворском дамом своје мајке Наталије, удовицом инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 13 година и пореклом није била из краљевске породице, што је у то време било општеважеће правило за женидбу престолонаследника и краљева. Краљев отац, бивши краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901.
Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин. Због затегнутих односа са другим државама због ове женидбе, краљ Александар се у спољној политици окренуо Русији, пустивши претходно из затвора радикале оптужене за Ивањдански атентат на краља Милана.
После смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће, помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем. У влади су се налазили представници Народне радикалне и Либералне странке. Краљ Александар је потом донео нови Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система, који се састојао из Сената и Народне скупштине.
Велики проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету. Краљ Александар је за то окривио радикале, извршио нови државни удар и поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.
Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секретара Милоша Петронијевића са обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустроугарској. На то је оштро протестовао руски министар спољњих послова, гроф Александар Ламздорф, када је крајем 1902. у Нишу дошао у посету краљу Александру.
