Прочитај ми чланакПравославни верници славе Бадње вече, припремајући се за Божић, дан рођења Исуса Христа. Патријарх Иринеј је предводио освећење и паљење бадњака испред Храма Светог Саве на Врачару. Окупљењима је поручио да се полаже свето дрво које је наговештавало онога који ће доћи – Спаситеља.
Патријарх српски Иринеј предводио је вечерас традиционално освештавање и паљење бадњака испред Храма Светог Саве, као и литургију у крипти Храма.
Патријарх је окупљењима поручио да се полаже свето дрво које је наговештавало онога који ће доћи – Спаситеља.
„Паљење бадњака је древни обичај уочи Божића, највећег празника“, рекао је патријарх окупљенима честитајући им Бадњи дан и Божић.
Навео је да смо, као народ, кроз паљење бадњака чували веру.
Тај обичај који смо примили од наших предака и остављамо онима који долазе, објаснио је патријарх.
„Налажемо чврсто и јако дрво које развија велику топлоту, а све то је Божји, симбол осветљења и загревања духом светим. На овај начин изражавамо нашу веру и предање које је наслеђено“, рекао је патријарх.
Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за њега почињу 40 дана пре 7. јануара, божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. На овај празник, људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.
Бадњи дан је последњи дан поста. Тада се припрема посна вечера, за којом се окупља цела породица. Код Срба Бадњи дан прате многи симболични обичаји: сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха. Посебна радост за децу је „пијукање“, у коме их предводи домаћица. Деца тада у круг обилазе просторију у којој се поставља посна вечера.
Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се на Бадње вече обедује у свечаном миру, јер се верује да се тада живима придружују и њихови преминули преци.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Уз дрво се дарује и жито, да би наредна година била плодна.
Божић по јулијанском календару, поред Српске цркве славе и Руска и Јерменска, један део Коптске цркве, а празнује се и на Светој Гори.
Литургија на Бадњи дан
Као и сваке године, Смедеревци су раном зором посекли бадњаке и донели их на градски трг где се са првим сутоном окупи велики број грађана да заједно обележи Бадње вече.
Божићном литургијом у Храму Светог Георгија у Смедереву почело је обележавање Бадњег дана као неизоставног дела божићних обичаја.
Бадњи дан је последњи и најстрожи дан Божићног поста. Као и сваке године, Смедеревци су раном зором посекли бадњаке и донели их на градски трг где се са првим сутоном окупи велики број грађана да заједно обележи Бадње вече.
Вечерас ће се на градском тргу палити бадњаци. Биће подељено 2.500 пакетића најмлађима, а они старији биће послужени вином, ракијом и прженом рибом. Чесницу у којој се налази златник поломиће деца.
Према веровањима, на Бадње вече би требало да праштате и мирите се, а на Бадњи дан да вратите позајмљено.
КОСМЕТ
Срби расељени из Ђаковице нападнути су у том граду, када су аутобусом улазили у двориште православне цркве. У нападу каменицама поломљено је стакло аутобуса. Улазак у цркву расељенима је омогућен уз јаке полицијске мере.
Пре доласка расељених у цркву, косовска полиција је ухапсила неколико Албанаца, који протестују због њиховог доласка и посете православној Цркви Успења Пресвете Богородице у Ђаковици.
Протест је организован у такозваној „српској улици“ у Ђаковици, у непосредној близини капије дворишта православне цркве. Полиција обезбеђује улаз у цркву, у којој живе и служе четири монахиње.
Демонстранти тврде да међу расељенима има и оних који су у Ђаковици починили злочине.
Председник Удружења расељених Срба из Ђаковице Ђокица Станојевић међутим демантује тврдње демонстраната и истиче да се међу расељенима који хоће да посете цркву налазе Срби који су живели у том граду до 1999. године.
Станојевић, који је у групи расељених, каже да они желе да се врате у своје куће и на имања која још нису продали.
„Данас, наша намера је да обиђемо православни храм и унесемо бадњак, и ништа друго. Нисмо дошли никога да провоцирамо, нити да их изазивамо. Дошли смо у своју цркву“, рекао је Станојевић РТС-у.
СРПСКА
У Бања Луци, традиционално налагање бадњака биће организовано у порти Цркве, а дочекаће га свештенство цркве и окупљени вјерници.
Бадњак је јутрос већ дочекан испред Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци, а прије тога прошао је бањалучким улицама.
У 17 часова владика бањалучки Јефрем служиће вечерњу литургију и освештати бадњак у бањалучком Саборном храму, а у поноћ, такође у Храму, служиће Свету архијерејску литургију поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића.
Православни обичаји овом дану дају посебну важност, јер је пун симболике.
Пред бројним православним храмовима у Српској вечерас ће бити обављено и налагање бадњака, а обичаји кажу – прегршт варница бацаних у небо најављује богату годину са много рода и приноса.
Најстарији мушки укућани јутро су почели сјечом бадњака, а са њима је од јутра била и наша екипа.
Већ по традицији, након сјечења у раним јутарњим часовима, бадњак је провезен приједорским улицама.
С пјесмом и радошћу дрво бадњака дочекано је у свим градским насељима, у којима су мјештани китили свето дрво, вјерујући да ће им празник Рођења Христовог унијети мир и радост у породични дом.
У Саборном храму у Бијељини литургију ће служити владика Хризостом. У овом тренутку почиње Света архијерејска литургија у Цркви Светог Ђорђа у Бијељини, након које ће вјерници у литији доћи до градског трга, гдје ће бити обављено освећење и налагање бадњака.
Празник мира, љубави и радости Семберци спремно дочекују. Рано јутрос, прије изласка сунца домаћини су уз куће наслонили бадњак, након чега је услиједило и припремање печенице.
Бадњи дан се прославља у складу са традицијом и обичајима у Херцеговини. У храмовима су служене јутарње литургије, весело је у свим православним домовима.
Вечерња богослужења и налагање бадњака биће уприличени у цијелој Херцеговини, а епископ захумско- херцегповачки и приморски Григорије служиће божићну, поноћну литургију у старој цркви у Мостару.
Бадњаци су засјечени прије свитања, како обичаји и налажу, а мјештани насеља Тини, наставили су дугогодишњу тардицију заједничког одласка у сјечу и прославе Бадњег дана.
Они су примјер комшијске слоге, његовања хришћанских врлина и божићних обичаја.
У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву Свету литургију служиће ректор Богословије у Фочи архимандрит Лазар, уз саслужење свештенства Саборног храма.
Бадњи дан осим сјече бадњака прати и друга симболика: уношење сламе, бацање ораха, пијукање дјеце. Данас је и посљедњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна храна.
И у Зворнику православни вјерници свечано обиљежавају Бадњи дан, ишчекујући дан Христовог рођења.
Божићна атмосфера видљива је на сваком кораку, а обављају се и посљедње припреме, како би се предстојећи Божић дочекао спремно.
Многи Зворничани ће на вечерње богослужење у неки од зворничких храмова, гдје ће присуствовати налагању бадњака.
У храму Светог Саве у Фочи служиће се Велико повечерје са петохљебницом,освећењем и налагањем бадњака од 18 часова. Сат раније почиње освећење и налагање бадњака у Светониколајевском храму. Божићна литургија у храму Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског на Велечеву почиње у поноћ.
Божићне литургије почињу од 5 часова. Црквена општина фочанска позива вјерни народ да у радости доласка Спаситељевог и у љубави међусобној дочекају Рождество Христово – Божић, како би се у саборности Богу захвалили за све добре дарове и помолили за благослов и милост божију.
У Брчком, екипа РТРС је на Бадњи дан посјетила породицу Тошић из Горњег Брезика, која за божићне празнике породично саборује.
