Прочитај ми чланак
(Протојереј Павле Окалахан)
Иако хришћанске цркве Православље и Протестантизам деле велике разлике. Зашто православни не признају протестанте као истинске хришћане. Заблуде протестаната.
ПРОЧИТАЈ ЈОШ:
ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРОТЕСТАНТИЗАМ: Зашто православни не признају протестанте (1)
ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРОТЕСТАНТИЗАМ: Зашто православни не признају протестанте (2)
Пред нама је књига протојереја Павла Окалахана, православног богослова из Америке, која језгровито, у виду дијалога упоредо износи православно и протестантско-секташко, расхришћањено виђење неких кључних питања хришћанског учења и живота.
Она може да помогне отуђеним хришћанима да ступе у искуство и живот Православне Цркве, а и православнима да се сачувају од протестантских искушења.
Поред оца Павла Окалахана, велику заслугу за појаву ове књиге, свакако, има и њен преводилац Александра Јуришић, студент Богословског факултета Српске Православне Цркве у Београду и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Лонгин, који је помогао њено штампање.
25. СПАСЕЊЕ „САМОМ ВЕРОМ“
Протестант: Свето Писмо говори да спасење долази кроз веру, а не кроз дела (Еф. 2,8-9).
Православац: Човек прима спасење вером и опстаје у том спасењу животом у вери. Нови Завет јасно показује да истинска вера која спасава природно производи добра дела. А „онај који говори: познао сам Га (Христа), а заповијести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема“ (И Јов. 2,4; ср. Еф. 2,10). Зато Апостол Јаков каже да је вера без дела – својих природних плодова – мртва (погледај: Јаков 2,17-26).
26. ПРИХВАТАЊЕ ХРИСТА ЗА ЛИЧНОГ ГОСПОДА И СПАСИТЕЉА
Протестант: Зашто Православна Црква не учи вернике да прихвата Исуса за свога личног Господа и Спаситеља?
Православац: Православна Црква не употребљава ове посебне речи, а не чини то ни Нови Завет. Али Православна Црква учи о неопходности личне вере у Христа. На Светој Тајни Крштења, ономе који се крштава Црква упућује питање: „Сједињујеш ли се са Христом? Јеси ли се сјединио са Христом?“ На то он одговара потврдно, исповедајући веру у Христа „као Цара и Бога“. И у Светој Тајни Евхаристије свештеник више пута подстиче вернике овим речима: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајемо„. Православна Црква учи да је вера у Христа основа нашега спасења.
27. СВЕТЕ ТАЈНЕ И СПАСЕЊЕ
Протестант: Примање Свете Тајне Крштења и Причешћа никога не спасава.
Православац: Спасавајућа сила Христова долази кроз Свете Тајне ако се оне прихватају онако како Црква учи. Обично механички или формалистичко примање Светих Тајни не спасава. У ствари, ако у њима учествујемо недостојно, онда ћемо примити осуду, а не спасење (ср. И Кор. 11,29). Међутим, благодат Божија увек је доступна у Светим Тајнама за оне који им приступају са живом вером у Христа.
28. КРШТЕЊЕ НОВОРОЂЕНЧАДИ
Протестант: Зашто Православна Црква практикује крштавање новорођенчади? Новорођенче не може да има веру у Христа.
Православац: Не само православни, него и велика већина неправославних хришћана у свету практикује крштење новорођенчади. Римокатолици, англиканци, лутерани, баптисти и други „евангелисти“ су против ове праксе, и они су свакако иноватори у томе. Деца православних хришћана крштавају се, не после исповедања вере, него у исчекивању и предокушавању вере. Ако се дете од малена узгаја у истински хришћанском дому, оно ће без сумње у врло младом узрасту поверовати у Христа. Ко може да тврди да вера двогодишњег детета, нпр. није спасоносна? Христос је истакао веру деце као пример за одрасле (ср. Мр. 10,15). Могуће је, наравно, да неко ко је крштен као одојче касније у току живота отпадне од вере, али то исто може да се догоди и онима који су крштени као одрасли. Родитељи и кумови новорођенчади која се крштавају гарантују да ће дете „себе сјединити са Христом“, одгајајући се у хришћанском дому и породици Цркве.
29. ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНИКУ
Протестант: Зашто православни хришћани исповедају своје грехе свештенику? Само Бог може да опрости грех.
Православац: Православна Црква учи да је Бог заиста једини тај који опрашта грех, на основу искупитељског подвига Христовог. Међутим, за време своје земаљске службе Господ Исус Христос је опраштао грехе, и Нови Завет јасно показује да је Он својим Апостолима дао власт да отпуштају или задржавају грехе (ср. Јн. 20,23). Црква и сад поседује ту власт. (У православној Цркви епископи и владике су наследници првих апостола у духовном смислу)
У раној Цркви тражило се од оних који почине озбиљне грехове да се исповедају пред целим црквеним скупом предвођеним од стране епископа или свештеника. Касније се развила пракса појединачног исповедања пред самим свештеником. Неопходно је формално разрешење када је у питању велики грех јер он нарушава не само наш однос са Богом, него и шире, однос са Телом Христовим, Његовом Црквом. Зато се објављује опроштење од стране свештеника дотичне црквене заједнице, који је директни неследник Светих Апостола. Међутим, исповест се не своди само на вршење Свете ТАјне Исповести. Православна Црква учи да је покајање важан аспект свакодневног хришћанског живота. Хришћани треба да исповедају своје грехе Богу без одлагања. Тешки греси доводе до искључивања хришћанина из светотајинског живота Црквене заједнице (ср. И Кор. 5,1-15), а после се присаједињује заједници кроз разрешење које свештеник даје као резултат принесеног покајања.
30. ЈЕ ЛИ СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА САМО СИМВОЛ?
Протестант: Хлеб и вино на Тајној Вечери Господњој не могу да буду стварно Тело и Крв Исуса Христа. Они имају само символично значење.
Православац: Ово протестантско учење није израз речи Божије, него људско учење и мишљење. Овако учење о Светој Евхаристији сасвим је противно Светоме Писму. Свето Писмо каже да је Господ, када је на Тајној Вечери узео хлеб и благословио га рекао: „Ово је Тело Моје“ (ср. Мт. 26,26). Узевши чашу, изговорио је ове речи: „Ово је крв Моја…“ (ср. Мр. 26,27). Међутим, многи који себе сматрају „библијским фундаменталистима“, не могу да прихвате чисту истину како ју је Исус Христос саопштио. Па ипак, учење Господа Исуса Христа је јасно: „Који једе моје Тело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему“ (Јн. 6,56); и „ако не једете тијело Сина Човечјег и не пијете крви Његове, немате живота у себи“ (Јн. 6,53). Као што се и данас догађа, и тада многи од оних који су чули ово учење Господа нису могли да га прихвате. Свето Писмо нам говори да су такви ученици радије напуштали Христа него ли прихватали Његову науку (види Јн. 6,60-66). Они су у ствари били први протестанти!
Ово учење Господа Исус Христа никада није било спорно у Православној Цркви, која га је увек доследно проповедала, од апостолских времена, па кроз период великих Светих Отаца и учитеља Цркве до наших времена. Сви велики Оци сведоче да ове речи Господа Исуса Христа имају буквално значење.
31. ХЛЕБ И ВИНО ИЛИ ТЕЛО И КРВ?
Протестант: Како могу хлеб и вино у правом смислу да буду тело и крв Христова?
Православац: У Православној Цркви, за разлику од западних хришћанских организација, никада није било журбе да се објасни „како“? Цркви је позната наука Господња, и она је прихвата са смерношћу и вером. Реч је о надумној „Тајни“. Може да нам и не буде познато то „како“, али знамо да Христос кроз Духа Светога прихвата ове смерне дарове и кроз њих нам даје Себе.
32. ХРИСТОС И КАНИБАЛИЗАМ
Протестант: Али зашто би Христос хтео да нас храни својим телом и крвљу? То личи на канибализам.
Православац: Ако мислиш да је то канибализам, онда би било боље да свој приговор упутиш лично Христу, јер је Он учио нас да треба да једемо Његово Тело и пијемо Његову Крв. Узимајући удела у Телу Његовом, жртвованом за нас на крсту, и Крви Његовој, проливеној за наше спасење, ми у потпуности учествујемо у нашем спасењу. Христос нас лично храни својим васкрслим Животом, сједињујући нас са Собом и једне са другима у Њему.
33. МОЛИТВЕ ЗА УМРЛЕ
Протестант: Зашто се православни хришћани моле за умрле? Није ли касно да се молимо за некога ко је већ умро?
Православац: Православна Црква учи да је свима људима, како живима, тако и мртвима, потребна милост Божија. „На страшном суду Христовом“ појавиће се и хришћани и неверници. По речима Апостола Павла, „свачије ће се дело огњем испитати какво је“ (ср. И Кор. 3,13). Даћемо одговор и за „сваку празну реч“ коју изговоримо (ср. Мт. 12,36). Пред таквим строгим судом ми упућујемо своје молитве Богу за оне који су отишли из овога живота.
34. ОЧИШЋЕЊЕ ГРЕХА КРВЉУ ХРИСТОВОМ
Протестант: Али греси хришћана се спирају крвљу Христовом.
Православац: Да, чисте се крвљу Христовом. И ми се молимо да се на основу крви Христове коју је Он пролио за нас опрости сваки грех и безакоње који каљају човека. А нико се потпуно и коначно не спасава дотле док не уђе у Царство Божије.
35. ПРАВОСЛАВНЕ И ДРУГЕ ХРИШЋАНСКЕ КОНФЕСИЈЕ
Протестант: Зашто Православна Црква напада веровања других хришћанских конфесија?
Православац: Православној Цркви није потребно да „напада“ друге, неправославне хришћане. Она је свесна да је само она сачувала пуноћу хришћанске вере и живота. Пошто су други хришћани одступили од те пуноће, Православна Црква настоји на томе да им покаже ту пуноћу и пут којим се неко може опет у њу вратити. Због тога православни хришћани увек воле да воде дијалог истине и љубави са другим хришћанима.
36. ПРАВОСЛАВЉЕ И ЦИЉ ЉУДСКОГ ЖИВОТА
Протестант: Шта је циљ човековог живота по учењу Православне Цркве?
Православац: Православна Црква држи да се смисао и циљ живота, за сваког човека и жену, састоји у постизању заједнице са Богом у овоме животу и за сву вечност. То се остварује „поновним духовним рођењем и преображењем у подобије Божије силом Духа Светога. Сваки човек лично прима Духа Светога када се крштава у Господа Исуса Христа, у Коме је Бог открио Себе свету. Целокупно учење Православне Цркве заснива се на овој основној истини.
ПОУКА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ И ПОРУКА ПРОТЕСТАНТСКОМ ХРИШЋАНИНУ
Рођење у православној породици и у православном народу није довољно за твоје спасење. Православни живот се не састоји само у спољашњем придржавању одређених обреда, него у целосном посвећењу Богу. Нећеш моћи истински доживети пуноћу и богатство светог Православља ако си незналица у својој вери. Црква нас позива у вечни живот у Господу Исусу Христу, Сину Божијем. Ми смо домаћи Богу, чланови заједнице која обухвата небо и земљу. Остваримо лично у своме животу ову визију и истину Православља, тако што ћемо се одазвати на позив Цркве: да постанемо личности преображене у подобије Божије благодаћу Духа Светога!
Православни хришћанин може да разуме твој ентузијазам према Христу и према свему што ти сматраш да је по Јеванђељу, јер ми у Православној Цркви највише волимо Христа, са Оцем и Духом Светим, и трудимо се да му у свему будемо верни. Али многа учења, која су заједничка свима протестантима откривају велику конфузију у њиховим схватањима и показују да протестанти погрешно разумеју Христа, Његову Цркву и Јеванђеље.
Зато је потребно да се протестанти темељно и са историјског аспекта упознају са Православном Црквом, и своје учење да озбиљно преиспитују у светлости Светог Писма и аутентичног хришћанског предања. Православни хришћани су свесни да је њихова Црква истинита Црква Христова. И протестанти су позвани да ступе у пуноћу Православне Цркве, а њена пуноћа састоји се у пуноћи живота у Господу Исусу Христу.
КРАЈ
