Прочитај ми чланакВећ данима не јењава жестина дебате међу опозиционо настројеним грађанима и осталим политичким субјектима опозиционог спектра о „тајном“ састанку који се десио 30. јула на Факултету политичких наука, на коме су се у организацији Фонда за отворено друштво срели представници власти и опозиционих политичких странака.
Наша опозициона сцена се већ данима исцрпљује у преиспитивању саме себе: Да ли је требало отићи на тај састанак? Зашто је састанак био затворен за медије?
Зашто се разговарало на факултету, а не у Скупштини? Зашто се разговара са Нешом и Ђуком кад су они неприхватљиви као саговорници? Зашто је организатор позвао на округли сто баш ове представнике опозиције, а не неке друге? Откуд баш Фонд за отворено друштво да буде организатор и домаћин састанка? Ово су само нека од питања због којих се неуморно препуцавамо у медијима и тако радимо управо оно што СНС пропаганда жели – јуримо сопствени реп.
О АУТОРУ
Драгана Ракић је потпредседник Демократске странке.
Данашњи политички тренутак је доказ колико је очигледна премоћ СНС пропаганде која развијеним механизмима и доступним каналима успева изнова и изнова да наметне тему или лаж као тему.
И тако се ми бавимо и чудимо како је СзС могао сести за сто са Нешом и Ђуком, уместо да питање буде зашто су потпредседник Владе и народни посланици Српске народне странке коначно сели преко пута људи за које су месецима тврдили да су олош, издајници и криминалци?
Право питање је дакле, зашто су представници власти сели за сто за опозицијом, ако су нам пре неколико месеци поручили „таман да вас је и пет милиона, нећемо да разговарамо са вама“. И чему данас дијалог када имају све медије и новине?
Зато што је потпуна контрола медија, лаж и обмана довољна само за интерну пропаганду, али није довољно за свет и легитимацију пред светом који више пажење и обзира ипак поклања чињеницама. А чињенице пред којима Европи није баш лако да зажмури јесу вишемесечни грађански протести „1 од 5 милиона“, јесте бојкот Народне скупштине и локалних парламената и јесте претња бојкотом наредних избора.
Мислећи људи демократске провинијенције знају вредност и домет дебате. Нису ли наши напори од почетка и чињени да се успостави дијалог? Први смо видели смрт демократије у Вучићевим унутрашњим монолозима и режираним фарсама у Скупштини.
Ми нисмо одрицали потребу за дијалогом. Вучић је онај који се разметљиво хвалио да неће ни са пет милиона унижених и понижених. Слушајући друге снажимо властиту позицију, не губимо ништа ни од чврстине, ни од јасноће опредељења. Управо одржан разговор на Факултету политичких наука је доказ да разговора у Србији нема, а то је срамота владара који земљом у 21. веку управља на начин средњовековног тиранина.
Активисти СНС немају проблем што је потпредседник владе и министар полиције заједно са још двојицом народних посланика сели да разговара са хуљама, тајкунима и лоповима. Они не постављају питање да ли их је страначко руководство изневерило, продало и обмануло.
Напредњаци су у овом тренутку на терену, на штандовима, вредно попут пчела радилица облећу око наших домова, деру ђонове и раде кампању „од врата до врата“ за наступајуће изборе за месне заједнице у Пландишту и Банатском Карловцу. Ништа не препуштају случају. Уједињени су у жељи да заувек владају Србијом и да освоје све што се може освојити: од места у савету месне заједнице до председничке фотеље. А ми им олакшавамо овај посао покоравања Србије свађајући се око коске коју нам с времена на време баце у двориште.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
