Evropski parlament od Evropske komisije zahteva da sprovede međunarodnu istragu krađe izbora i da Srbiji ukine finansije iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Amerikanci više neće da tolerišu Vučićeve kriminalne i koruptivne akcije, a Evropljani političke prevare i gaženje demokratskih standarda. Rezolucija je izazvala paniku u vrhu Srpske napredne stranke. Neki pripadnici naprednjačkog kartela, poput Ane Brnabić, nisu dovoljno pametni da skoče s broda koji tone, pa lojalnost šefu dokazuju najprljavijim uvredama opozicionara, a oni pametniji i oprezniji, kakav je Bratislav Gašić, već se distanciraju i sprovode subverzivne delatnosti protiv Miloša Vučevića i Andreja Vučića. O potrebnima u vhu SNS-a piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak prijatelj i saradnik Aleksandra Vučića.

Александар Вучић је диктатор, лажов, лопов и преварант. Грађани Србије то одавно знају. То одавно знају и његови ментори из Америке и Европске уније, али тек сад су принуђени да то признају.

Европски парламент је 8. фебруара усвојио Резолуцију о Србији, којом се тражи међународна истрага о изборној крађи. Од 557 присутних посланика, чак 461 је гласао за Резолуцију, 53 је било против, а 43 уздржано. Ни припадници ИПП-а, парламентарне групације у којој се налази и СНС, нису могли да игноришу доказе изборних неправилности, које се наводе у извештајима ОЕБС-ове посматрачке мисије, која је пратила изборну процедуру у децембру.

Уверљива већина европских парламентараца је осумњичила Вучића за тешко кршење демократских изборних процедура, злоупотребу државних институција, медијски мрак, притисак на праве и инсталирање фантомских бирача, куповину и крађу гласова. Такође, у Резолуцији се осуђује изостанак адекватне реакције државних институција на приговоре опозиције на изборне манипулације, што „као последицу има некажњивост и осигурава континуитет ове праксе“.

У Резолуцији се истиче захтев Европског парламента да Европска комисија пошаље у Србију експетску мисију, која би спровела истрагу изборне крађе и, после анализе системских проблема у области владавине права, одредила принципе за друштвени дијалог. На основу сличне резолуције својевремено је Европска комисија формирала групу стручњака, на челу са Рајхардом Прибеом, која је 2017. године направила извештај о стању владавине права у Македонији, а потом, 2019, и у Босни и Херцеговини. На основу Прибеових извештаја утврђени су демократски стандарди, које су сви политички субјекти у тим државама обавезни да поштују.

Осим захтева за слање ад хок мисије, Европски парламент је позвао Европску комисију да одмах изврши ревизију средстава, која су дата Влади Србије у оквиру програма Инструмента за претприступну помоћ (ИПА ИИИ), као и да суспендује финансирање ако српске власти игноришу ставове Европске уније и одбију да примене кључне препоруке у вези са изборима или ако међународна истрага покаже да су биле директно умешане у изборне преваре.

Да не буде недоумице, у дискусији у Европском парламенту као кривац за кризу у Србији прозвани су Александар Вучић и Српска напредна странка, који су оптужени да „систематски игноришу међународне захтеве“. Парламентарци су истакли да је Вучић у 12 година владавине само једном омогућио Влади Србије да ради до краја мандата. У свим осталим случајевима Вучић је инсистирао на превременом распуштању српске Скупштине и ванредним изборима, чиме је „поткопавао темељне демократске стандарде Европске уније и угрожавао стабилност државних институција“. Уз оцену да таква Вучићева пракса не наноси штету само Србији, него и целом региону, европски парламентарци захтевају да ЕУ одустане од досадашње „политике угађања Вучићу“ како би се успоставили мир и стабилност на Западном Балкану“.

У расправи у ЕП-у наглашена је и одговорност европских конзервативаца, који су годинама „затварали очи пред дешавањима у Србији, која генерише члан њихове политичке породице, председник Вучић“. Међу евро-посланицима, који су одлучно захтевали међународну истрагу „бројних нерегуларности које су обележиле изборе у Србији од 17. децембра 2023. године“, био је и Владимир Билчик, известилац Европског парламента за Србију.

– Кључно је да српске институције истраже и приведу правди све одговорне за било какве криминалне активности током избора. Од исте је важности и да Србија спроведе све препоруке ОЕБС-а и мисије ОДИХР без одлагања – рекао је Билчик, за кога се и у Бриселу тврди да је Вучићев абонент.

Резолуција нема обавезујући карактер, али, с обзиром да Европски парламент бира Европску комисију и контролише њен рад, може се очекивати да ЕУ испуни све захтеве који се наводе у њој. Тога су свесни и сви у врху Српске напредне странке, почев од Вучића.

– Не занимају ме резолуције, декларације и сва остала чуда о којима се гласа у Европском парламенту. Избори у Србији су унутрашње питање Србије и тако ће остати док смо ми на власти. Нека нас смене с власти, па онда нека им Европски парламент уређује државу и организује изборе како год желе. Међутим, мораће да нас смене на изборима! Неће моћи ни на београдским улицама, ни у бриселским институцијама или где год… – рекао је Вучић.

По његовом налогу, сви напредњачки функционери су се јавно супротставили „мешању Европског парламента у унутрашње ствари Србије“. Сви су захтев за спровођење међународне истраге прогласили за „ултиматум какав је Србији 1914. испоставила Аустро-угарска“, „политичком припремом за ново НАТО бомбардовање“ и „покушајем претварања Србије у колонију“. Уз згражавање над евро-парламентарцима, Вучић и његови саучесници из заједничког злочиначког удружења покренули су прљаву кампању компромитације опозиционара, који су се жалили Европском парламенту на изборну крађу.

Најглупљи напредњаци су најагресивније вређали лидере опозиционе листе „Србија против насиља“. Наравно, у томе је предњачила Ана Брнабић. Осим бесмислене тврдње да „нико нема право да Србији одређује како ће да уређује унутрашње односе“, иако је управо она потписала позив мисији ОДИХР-а да дође у Србију и прати изборни процес, Брнабићка је на Телевизији Хепи извређала опозицију.

– Само ми имамо такву опозицију! Само ми имамо те подгузне муве, ту поданичку опозицију, која ће да оде тамо и да тапше зато што неко тражи међународно истрагу. Неко ко никакве везе нема да сме да се усуди да тражи било шта од Србије – рекла је премијерка у оставци.

Брнабићка је речник прилагодила личном васпитању и стандардима окружења у коме се налази. Истом увредљивом синтагмом некада је Драган Ј. Вучићевић описивао Александра Вучића, кога је називао „Шешељевом подгузном мувом“. Не дешава се често, али власник Информера, Вучићеве водеће штампане мочуге, тада је био у праву. У међувремену, од тада до данас, Вучић је постао подгузна мува свих западних дипломата, баш као што је Брнабићка сад његова мутава зунзара. Иако полуусмена и полуписмена, она је наставила и на Твитеру да прозива опозиционаре.

– Мариника Тепић у Стразбуру: „Позивам вас да подржите захтеве проевропске опозиције да се пошаље мисија која би истражила све те неправилности и да се издају препоруке које би и власт и опозиција морале да испуне“. Радомир Лазовић: „Не желим да кријем, нама је драго због овога што се десило, јер оваквој резолуцији смо се надали“. Резолуције дођу и прођу – није ова прва, неће бити ни последња, али ће вечно остати записано да су у Србији постојале политичке странке и људи који су сами тражили укидање суверенитета сопствене земље – написала је Брнабићка.

Корисници те друштвене мреже одговорили су јој на исти начин. Увредама, да разуме. Уз бројне кратке и јасне поруке „Ћути, мутава“ и „Мутава, најебала си“, истицали су се критички ставови, који су указивали на њено лицемерје: „Ви причате о укидању суверенитета, а намећете октроисану власт у Београду, противну већинској вољи његових становника, тако што сте на дан избора довукли стотинак хиљада гласача из провинције.“

„Нико није тражио укидање суверенитета Србији и то што сте изјавили, као бивша премијерка, једна је од већих глупости у коју могу да поверују само ваши ботови. Али, запамтите, Србија нисте ни Ви, ни СНС.“ „Морончино, ви сте укинули суверенитет на Косову и Метохији. Прво је оно окупирано 1999. године, а сада сте им признали све елементе државности. Јебе вас један Курти, који од образовања има мало више од твог универзитета у Пекаму.“ „Клошарко једна! Ви сте у овој земљи укинули све! А ти ћеш се ускоро из виле на Дедињу преселити у Забелу. Нарко-картел пада ускоро!“ „Шта радити кад мафија преузме државу и зароби институције?

У историји ће остати записано да је постојала једном једна премијерка која није имала ни мало достојанства, образа и морала, и да је обрукала хомосексуалну заједницу више од гологузана на парадама.“ „Бриселским, Вашингтонским и Охридским споразумом сте лоше трампили суверенитет за још мало власти. Продали сте, ни за шта, основни национални интерес, Косово и Метохију. Приштинској страни сте пружили све.“ „Не лажи… Ти и ваша партија сте укинули суверенитет на једном делу наше територије, на Косову и Метохији.“ „Међународна истрага је против вас лопова, да оправдате украдене паре из ЕУ фондова, то вас боли… А, ако си тупава и злобна, као што јеси, онда ћеш да пласираш лажи да су то санкције за грађане. Ових 12 година крадете милијарде без надзора и сад сте се успаничили јер немате доказе за трошење новца из тих фондова. Робија!“ „Али, пази твој безобразлук! Резолуције дођу и прођу! Е, мутава, суверенитет ове државе не постоји од доласка жвалавог на власт. Мутава, ал ће да вас нагузе европејци! Где сте, лопови?“

Чак је и Драган Ђилас, на конститутивној седници Народне скупштине – на течном српском, као да није евро-фанатик – јасно и гласно поручио напредњацима: „Марш у пичку материну, јебаћу вам матер!“ Политички некоректно обећање блудних радњи над краљицом-мајком Ангелином и осталим мамама криминалаца из власти улило је додатни немир у Вучићево злочиначко удружење.

Оправдани су нервоза и страх врховника напредњачког картела. Иако минимизирају значај Резолуције, истичући чињеницу да она није правно обавезујућа, Вучић и његови саучесници знају да је њоме Европска унија означила крај идиле и почетак свођења рачуна. И овај сазив Европског парламента, као и два прошла, тек сада је реаговао на напредњачку тиранију над грађанима Србије. Вучић је још крајем 2013. године, кад је кампању за ванредне изборе почео хапшењем Мирослава и Марка Мишковића, као главним предизборним триком, ставио полицију и правосуђе под своју контролу, а касније је злоупотребљавао и остале државне институције. Сви у ЕУ су знали да је Вучић зауставио демократизацију друштва и завео тиранију. Знали су да је Вучић угушио слободу медија и мишљења. Због критике њега и његове странке сваке године је хапшено и процесуирано око 700 грађана, који су се усудили да се огласе на друштвеним мрежама. Без обзира на све информације о режимској тортури, бриселска бирократија је остала нема и незаинтересована. У незваничним објашњањима истицана је намера да се Вучић не критикује како би се одржала стабилност у ровитом региону Западног Балкана.

Европски комесари су игнорисали набујали криминал и корупцију Вучића и његовог картела. Америчке службе, попут ДЕА, и Еуропол су се годинама обрачунавали с напредњачком нарко-мафијом и осталим ганговима, повезаним с врхом српске власти. Захваљујући њиховом раду и притисцима на српски МУП, тужилаштва и судове ухапшена је група Вељка Беливука и заустављена производња наркотика у „Јовањици“, највећој европској плантажи марихуане. Стране службе су заплениле више од сто тона кокаина, који је балкански картел из Јужне Америке пребацивао на европско тржиште. Еуропол је српској полицији и Тужилаштву за организовани криминал проследио око 600.000 докумената са садржајима комуникација, које су водећи мафијаши обављали преко „Скај“ апликације. У тим доказима помињу се имена Андреја Вучића, Небојше Стефановића, Дијане Хркаловић, Александра Папића и осталих Вучићевих саучесника.

Иако се о томе све знало у Бриселу и Стразбуру, евро-комесари и парламентарци су подржавали Вучићеву власт. У резолуцијама су, уз бледе и безначајне критике, истицали похвале реформама, које спроводи власт у Србији, за коју су тврдили да напредује у евро-атлантским интеграцијама. Тек сад су одлучили да укину подршку Вучићу и да његову тзв. стабилократију прогласе за оно што заиста јесте – диктатуру, која се одржава манипулацијама, крађама и преварама.

Информацијама о криминалу и корупцији, које су прикупиле њихове службе, западни центри моћи годинама су уцењивали Вучића и присиљавали на бројне уступке, све на штету српских државних и националних интереса. Европски парламент је овом резолуцијом први пут извршио директни политички притисак.

Вучић је свестан озбиљности ситуације у којој се нашао, али, условљен ограниченом интелигенцијом, не може да се снађе. До сада, извлачио се захваљујући „вештини“, односно издајом, предајом и продајом Косова и Метохије, као и распродајом јавних ресурса. Тај улог је потрошио, па више не зна шта да ради. У недостатку спасоносног решења, Вучић имитира Слободана Милошевића.

После изборне крађе, крајем 1996. године, Милошевић је неколико месеци одбијао захтев представника међународне заједнице да у Србији спроведу истрагу и утврде праве резултате избора. На крају, Милошевић је попустио и пристао на лекс специјалис, којим је опозиција преузела власт у Београду и још 22 града и општине, међу којима је било и неколико у којима је победио СПС. Попустиће и Вучић. То зна и он, али и људи из његовог окружења, што му представља додатни проблем.

Европски парламент је од Европске комисије затражио да суспендује финансијску помоћ Србији из претприступних фондова. Лидери тзв. проевропске опозиције још пре две године су затражили од Европске уније да уведе пакет санкција против појединаца из врха српске власти. Као формални разлог је наведено то што је Влада Србије одбила да усклади спољну политику са ЕУ и уведе санкције Русији. Вучић је тада успео да се нагоди с бриселским бирократама.

Није увео санкције Русији, али отворено је подржао све антируске резолуције у Уједињеним нацијама и осталим међународним организацијама. Притом, пристао је да Србија по багателним ценама продаје наоружање и војну опрему Украјини. Сада је Европски парламент проценио да Србији треба укинути новац из европских фондова. Уместо да ЕУ допуни црну листу, на којој се од прошле године налази Звонко Веселиновић и његови ортаци из косовског клана, именима појединаца из напредњачке власти, без финансијске подршке из Брисела остаће Србија, односно њене институције које су аплицирале за разне пројекте.

На први поглед, такве санкције се чине погрешним јер не погађају појединце из власти, него цело друштво. На други поглед, ширина обухвата санкција покренуће процес дистанцирања од Вучића, који је означен као њихов главни узрок. У таквим околностима мало ко ће хтети да остане уз њега. Неки се већ спремају да примене стратегију Славише Кокезе, па да збришу из Србије, или да, попут Зоран Михајловић, прво напусте СНС, а потом и да се повуку из политике. Има и храбријих, који припремају терен за трансфер на другу страну, супротстављену Вучићу. За тај маневар одлучио се Братислав Гашић, министар полиције у оставци.

Истог дана, 8. фебруара, кад је донета Резолуција Европског парламента, док је Вучић говорио пред Саветом безбедности УН-а о стању на Косову и Метохији, Гашић је извршио две антивучићевске саботаже.

Гашић је лично осмислио и руководио акцијом у којој је, како наводи МУП, „разбијен ланац проституције“. Главне карике у том ланцу су били Урош и Милош Панић, синови Вучићевог недодирљивог кума Петра Панића. Гашић је до јуче свом снагом, чак и јавно, бранио Паниће од одговорности за многа кривична дела. Међутим, сада, кад је схватио да је враг однео шалу, а да ће однети и њега ако се не дистанцира од Вучића и његових кумова, наредио је да полиција крене на Паниће. Вероватно има истине у гласинама да је Гашић на време обавестио Петра Панића шта се спрема, па да пошаље синове у бекство, али то не мења чињеницу да је за њима расписана потерница.

Упоредо с тим, отворена је још једна афера око Електропривреде Србије. У писму, које је достављено ЕПС-у, кабинету председнице Владе Србије, министарствима енергетике, правде и полиције, као и одређеним медијима, укључујући и режимске, наводи се да је у Електродистрибуције Србије – Огранак Нови Сад, на делу „криминална група на челу са директором Огранка Миланом Тешовићем, који је кум генералног директора Електродистрибуције Србије Бојана Атлагића, што је врло важно истаћи пошто он то обилато користи“.

У писму се наводи да директор Тешовић, као и његова секретарица Оља Медан, учествују у организованом узимању мита од грађана и правних лица, која траже прикључење на електродистрибутивну мрежу.

– Четврти у тој мрежи је Младен Станчић, шеф службе, главни оперативац преко кога све то иде. Он и Оља узимају паре и заузврат убацују прикључке преко реда, зову подизвођаке и говоре му који прикључак мора хитно да уради. У сортирању помаже и Јелена Михајловић, друга секретарица директора Тешовића. Тарифа им је 500 евра за индивидуалне прикључке, за зграде 5000 евра, а за компликованије ствари и за оне који нису по закону, као што су трафо-станице, и много виша. Од скоро је ту и као руководилац сектора енергетике Зорица Станковић, за коју се није чуло да учествује у подели плена, али без поговора испуњава Тешовићу све жеље – наводи се у писму.

До детаља, све са именима ових и других чланова групе, описан је систем злоупотребе функција у новосадском огранку Електродистрибуције.

– Почетком ове године омогућено је да изградња прикључака не мора ићи преко Електродистрибуције Србије, тј. њених подизвођача (углавном фирма „Јужна Бачка“). Ова криминалнан група има увид ко тражи и какав прикључак и када се ради о скупљим прикључицима (трафо-станице и слично) контактирају подносиоца захтева (чак оду у његову фирму) и траже да промене захтев и да њима (приватној фирми са којом раде) уступе изградњу прикључка, у супротном ко зна кад ће добити прикључак ако иду преко Електродистрибуције, пошто ће они кочити. Уцењују га. Они имају фирму преко које раде. Овде главну улогу има Младен Станчић, који је и дошао на адресу једног човека да га уцењује да промени захтев за приључак. На овај начин умањују и зараду Електродистрибуцији Србије, а и њеног подизвођача „Јужне Бачке“. Наравно, све ово зна директор Милан Тешковић, који има свој део и који је и довео Станчића на то радно место због овог уносног посла. Поред директорског места у Огранку Нови Сад, Милан Тешковић је, по налогу свог кума генералног директора Атлагића, истовремено и директор сектора Општи послови у Београду већ више од две године, као и координатор за Војводину, од почетка ове године. Значи, Милан Тешовић тренутно покрива три директорска радна места – истиче се у писму, које кружи Владом Србије, Електродистрибуцијом, Српском напредном странком и медијима.

Александру Вучићу није требало много да препозна рукопис Братислава Гашића, као и циљ који жели да тиме оствари. Познато је да целим системом ЕПС-а, а нарочито новосадским огранком Електродистрибуције оперативно управља Милош Вучевић, а све под контролом Андреја Вучића. Аутор писма је, прозивајући Тешовића, Атлагића и остале, гађао управо Вучевића и млађег брата Вучића.

У врху СНС-а ова субверзија је схваћена као Гашићева намера да се и он, односно његови ортаци и њихове фирме, укључе у тај коруптивни систем. Међутим, осим уцене, која је извршена отварањем ове афере, многи препознају и намеру Гашића да се дистанцира од Вучића, па и да му се супротстави. Убрзо ће се видети до ког нивоа ће отићи овај сукоб. Можда падне само Младен Станчић, који је означен као најслабија карика у том ланцу, а није искључено да ће бити разбијен цео систем, што би довело до отворених сукоба у врху напредњачког картела.

– Резолуције дођу и прођу – написала је Ана Брнабић.

На велику несрећу Србије, Александар Вучић је дошао пре 12 година на власт. Сад је дошло време да он прође. Резолуцијом Европског парламента је почео последњи лет подгузне муве, која се на политичку сцену винула испод Шешељеве сукње, да би, опијена тим мирисима, предуго лебдела над целом Србијом.

Вучићева међународна трговина: Београдске изборе дајем, међународну истрагу неhttps://t.co/pJnOFJKp6A

— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2024

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Amerika, EU, mentori, SNS, Srbija