Прочитај ми чланакСрбија све теже може да гаси упаљене ватре, али је свакако дужна да буде ватрогасац у целом региону.
Готово невероватне – могло би се рећи ирационалне – стижу нам поруке из суседних земаља. Као да се Хрватска, а уз њу и Федерација БиХ, као и непостојећа држава Косово, припремају за ратни сукоб са Србијом, па с тим у вези своју јавност припремају за рат. Ничим изазвани – напротив, од Србије за свачији укус и претерано мажени – тек, комшије су помислиле да је свађалачки тон са Србијом нека њихова добитна комбинација за њима предстојеће изборе. Свакако, све те идиотске поруке могле су се до одређене границе толерисати, прихватајући чињеницу да се и у Хрватској као и у БиХ одигравају избори.
Ипак, ствари лагано измичу контроли и све више личе на жељу за сукобом, а не на изборну кампању. Другачије се не могу схватити потези ослобађања Бранимира Главаша, омогућавање Насеру Орићу да путује у иностранство и да не мора да има контролу где се креће, укидање пресуде Алојзу Степинцу, иживаљвање усташа у Србу и цртање кукастих крстова по партизанским споменицима, долазак Бакира Изетбеговића код Сулејмана Угљанина у Нови Пазар и захтев да Рашка област добије статус аутономије (Санџак) итд.
На све то, проблеми који се нижу на Косову и Метохији, посебно све већи изгледи за грађански рат у Македонији, а све добро зачињено кризом у Турској – наводи нас да је време за узбуну и за припрему за одбрану од потенцијалних немира, па и ширих сукоба који би се могли прелити на нашу територију.
ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА ПОНОВО ПОСТАЛА МЕТА
Балкан је нечијом вољом поново упаљен, а плашим се да овај пут нећемо успети тек тако да га угасимо. Вучићева теза да на Балкану рат није наставак политике другим средствима, већ је то одсуство сваке могуће политике, односно то му дође убијање до истребљења, нажалост, истинита је. Ако погледамо рационално и запитамо се зашто неко поново потпаљује сукобе и зашто комшијске државе, односно њихова руководства, пристају да буду хепо коцкице у том потпаљивању, рационалан одоговор нећемо добити.
Али није лоше да се запитамо зашто је Србија постала ничим изазвана мета најгорих и најглупљих напада са циљем да буде увечена у потенцијални ратни сукоб. Најпре зато што у односу на све државе бивше СФРЈ она заиста стоји најстабилније. Успела је да финансијски стане на ноге и да избегне могућност упада у рецесију за дуги низ година, има привредни раст и то врло стабилан, повећала је своју производњу, извози, нема проблем са политичком стабилношћу и све су прогнозе да би, ако настави овако, Србија заиста за коју годину могла да буде апсолутни лидер међу земљама бивше СФРЈ, што јој иначе и припада.
Наравно, оваква прогноза, па и сама констатација тренутног стања, тешко је још увек прихватљива и људима у Србији, јер, код нас се бољи живот огледа у томе колико имаш у новчанику. Реално, међутим, када бисмо сагледавали ситуацију и поштено приступили анализи, лако бисмо дошли до закључка да тренутно јесмо прилично стабилна држава у сваком погледу. За разлику од нас, све наше комшије су у огромним проблемима –политичким и много више економским.
И ту је кључ свега. Потребно је Србију изједначити са њима у том негативном тренду. Тамо где пуцају економије – а то је тренутна ситуација са Хрватском и БиХ нпр. – тамо бујају шовинистички испади, јер у тим ситуација се увек тражи кривац за сопствену немоћ. Свакако, Хрватима, па и муслиманима у БиХ, увек је кривац Србија и Срби.
Стиче се утисак да, када нас не би уопште било, да би и сами Хрвати нестали, јер тада би им се изгубио смисао постојања пошто не би имали кога да мрзе. Заиста делује запањујуће да шта год у Хрватској да се негативно догоди – да ли лоша туристичка сезона, да ли пожар у Далмацији током лета или поплаве – увек су им криви Срби, односно некаква имагинарна великосрпска хегемонија.
НЕМАМО ДРУГИ ИЗБОР
Такво понашање оних који у 21. веку не дозвољавају једном народу да пишем својим писмом и који се и данас хвале како су протерали Србе из њихових кућа и те исте куће не желе да им врате, ствар је комплекса. Ваљда зато што немају никакву истинску вредност да покажу свету, они прослављају протеривање и то на тај начин што им је на прослави главни певач човек који у својим песмама велича усташтво, Јасеновац, Градишку итд. И онда вам такви причају о цивилизацији?
Ипак, да не улазимо у хрватски простаклук и примитивизам. Јасан је сваком и он не постоји само код оних који неће да га виде. Ван памети је у 21. веку величати нацистичку творевину, каква је била НДХ, а још је горе када нико из Европске уније на тај дивљачки нацизам не реагује. Свакако, није Европска унија слепа, већ је лицемерна, али то је сада друга тема.
Проблем у целој причи је тај што неко хоће да нас увуче у сукоб, а ми то никако не смемо да допустимо. Ми чак морамо све да урадимо како у суседству не би дошло до сукоба. Било какав рат у нашем окружењу значи збогом инвестицијама и економском развоју. Нема тог инвеститора који би улагао у земљу у којој је рат на видику или која сама ратује.
Зато морамо да гутамо кнедле, да остајемо мирни на провокације, да покушавамо да уразумимо комшије, али све има своју границу. Плашим се да је она пређена, јер чини се да је Балкан већ запаљен. Србија све теже може да ту ватру гаси, али је свакако дужна да буде ватрогасац у својој кући и да на простору који контролише не дозволи да се он упали. Љубоморно мора да чува своју стабилност, а да ли ће у томе успети, искрен да будем, песимиста сам. Али немамо други избор.
