Прочитај ми чланак
…Зато, пре неко што заиштете доброг мужа, стекните особине жене узорне за будући брак: научите се да поштујете мужа као главу породице; не прекоревајте га у тешким животним ситуацијама или недостатку карактера, својственог свима нама; научите се да више ћутите и слушате него да говорите.
Размислите каква треба да буде жена хришћанка, приближавајте се том идеалу, и тада ће се појавити човек који ће вам бити друг у животу…
По учењу Светих Отаца Цркве, ми знамо да, ако се девојка није удала, у томе постоји посебан промисао Божији, али најчешће је разлог увек један и исти – та девојка није спремна да преузме на себе сву одговорност положаја удате жене.
Духовни писац, пастир и богослов, архимандрит Рафаил (Карелин) тако учи:
“Да ли сте сигурни да ћете умети да цените достојног мужа, а да га нећете учинити несрећним? То јест, промисао Божији штити вашег потенцијалног супруга од вас. Да ли сте сигурни да ћете истрпети мужа с тешким карактером? Могуће је – не. Због тога вас промисао Божији чува од њега. У породици је потребно више давати него потраживати.
Зато, пре неко што заиштете доброг мужа, стекните особине жене узорне за будући брак: научите се да поштујете мужа као главу породице; не прекоревајте га у тешким животним ситуацијама или недостатку карактера, својственог свима нама; научите се да више ћутите и слушате него да говорите. Размислите каква треба да буде жена хришћанка, приближавајте се том идеалу, и тада ће се појавити човек који ће вам бити друг у животу“.
Ако је жена добила дар од Бога – породицу: мужа и децу, – то и јесте истинита потврда да та жена може и у стању је да чува свој брак, то јест да у своме дому чува атмосферу љубави и спокоја.
Жена није без разлога чуварка породичног огњишта, она је – стуб, основа, крајеугаони камен породице. Она, као давалац интонације, задаје тон животу целе породице. Из житија св. блажене Матроне Московске читамо: “Једном је к њој дошла једна жена и испричала да су је удали за мужа, не из љубави, и да са мужем живи лоше. Матронушка јој је одговорила: “А ко је крив? Крива си ти. Зато што је нама Господ глава, а Господ је у мушком образу (лику), и ми – жене, смо дужне да се потчињавамо мужевима. Ти си дужна да венац сачуваш до краја свога живота. Крива си ти, што лоше живиш са њим…“
Жена треба да буде смиренија од најсмиренијег мужа, и никада, ни под каквим предлогом, да не узима на себе улогу главе породице! Како лични, тако и опит људи који нас окружују, показују нам да у породици где началствује жена – постоји потпуно одсуство склада. И као правило, обоје страдају од тога – и муж и жена.
Већина жена које су узеле на себе улогу главе породице одмах почињу да сравњују свог мужа са “крпом“. И на то се буквално намеће један јединствени одговор: “Опростите, али управо сте ви направили од њега ту “крпу“ узевши на себе обавезе сопственог мужа!“
Треба памтити да жена може да буде вођа смо на послу или у другој области друштвеног живота, али никако у породици! Јер породица – то је Богом устројена установа која претпоставља унутрашњи поредак и не потчињава се популарним стереотипима.
Најправилније, са православне тачке гледишта, понашање жене – је када она даје власт у породици у руке свог мужа. И не треба се бојати тога да, у прво време, при доношењу неких одговорних одлука у породици, муж може да погреши.
Нека и погреши али се зато унутрашња равнотежа породице неће нарушити и мушкарац неће престати да доживљава себе мушкарцем, главом породице, онаквим каквим га је замислио Господ. Господ је у стању да било које погрешно решење које је муж донео, обрати у добро, то јест да исправи на добро оно што чак и не очекују муж и жена који живе по Заповестима Господњим.
Најправилнији положај жене у односу према мужу биће изражена јединим исправним и верним речима, реченим њеном мужу – “нека буде тако како ти решиш, вољени“. Јер само тада, када муж осећа себе једином главом породице, он почиње да ради у свој пуноти својих достојних мушких особина.
И обратно, када жена лишава мужа његовог природног, Богом даног, првенства, то код њега увек изазива огроман унутрашњи немир који тражи намирење које може да се изрази кроз пијанство, прељубу или напуштање породице.
Један од главних разлога зашто муж чини прељубу или чак и напушта породицу, чак и после много година венчаног брака – је тај што муж нема могућности да осети себе главом породице јер је жена узела узде у своје руке. И он одлази тамо где га, по његовим речима, прихватају као главу и вођу. Такве су страшне последице женског нарушавања поретка у породици, установљеног самим Господом Богом.
Ако муж и жена желе хармонију у породичним односима, без обзира какав је карактер или темперамент једног од супружника, треба живети по Јеванђелској речи, где је глава жени – муж, а глава мужу – Христос!
(Семья и вера, православнајапородица.срб)
