Pročitaj mi članakPre nekoliko dana Saudijska Arabija je poslala svog prvog ambasadora kod Palestinskih vlasti. Drugim rečima, zvanični Rijad Palestinske vlasti priznaje kao državu.
То је историјска промена на Блиском истоку. Саудијска Арабија је деценијама била највећи мада тајни регионални савезник Израела и тајно је слала новац Палестинцима како би финансирала какав такав мир у Израелу. Али, сада се то променило и долазак амбасадора је симбол те промене.
Блиски исток је једини геостратешки важан простор где су се, како се то обично каже, тектонске геополитичке промене већ десиле. Деценијама под контролом Америке и Запада Блиски исток се измакао тој контроли и определио се за нове интеграције и у њима, а не у слуганству и пљачки Запада и пре свега Америке тражи своју будућност.
Али, Америка се не мири са тим својим поразом или чак можда и не разуме шта се десило и не одустаје да, по старом моделу, дестабилизацијом Блиског истока задржи контролу.
До сада је то покушавано убиствима лидера или војним интервенцијама. Мало је међутим вероватно да би то могло сада да се деси, посебно не војна интервенција, мада то још није искључено иако је јасно да ни Америка а камоли Запад немају тај капацитет. Додуше, Саудијска Арабија, која је главни циљ Америке, не искључује и ту могућност па припрема одбрамбене споразуме са неколико земаља, а пре свега са дојучерашњим не само ривалом него и на неки начин непријатељем, Ираном. Иран је најјача војна сила у региону.
Сада се Америка окренула да посвађа арапске лидере и то пре свега оне који су до јуче били највернији амерички савезници или тачније вазали, да унесе раздор између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ). И то траје већ извесно време, тачније од историјске посете кинеског лидера Си Ђинпинга Блиском истоку децембра прошле године.
Утисак је да Америка види Емирате као главни инструмент поновне деструкције Блиског истока мада би се на крају могло да покаже да је то још једна погрешна процена. Реално УАЕ нема тај капацитет али то је стари амерички модел да мале земље користи против већих и моћнијих.
Саудијски престолонаследник који је, због здравственог стања његовог оца, краља Салмана, стварни владар те земље принц Мохамед бин Салман (МБС) је пре извесног времена рекао новинарима у Ријаду да су УАЕ били савезници деценијама, али да су сада „забили нож у леђа“ Саудијцима и да ће Ријад на то одговорити.
Према тамошњим хроничарима неслагање МБС и лидера УАЕ Мухамеда бин Заједа (МБЗ) је јавности представљено да је оно због конкуренције за геополитичког и економског лидера у региону. И то посебно ко ће да буде у контроли глобалног тржишта нафте. МБС се залаже за смањење производње нафте на линији онога што ОПЕК, картел произвођача, у договору са Русијом одреди, а то онда одржава високе цене нафте.
Председник Америке Џо Бајден је путовао у Ријад са захтевом да се повећа производња нафте што би снизило цене и у Америци, али није успео. Доживео је неуспех. Таквим ставом МБС је истовремено постао и најјачи политички играч у региону.
С друге стране, МБЗ подржава захтеве америчког председника и заговара повећање производње што би појефтинило нафту, али са надом да ће то повећати потрошњу, па тако и профит, зараду. То је концепт Беле куће.
Међуарапска љубомора
УАЕ су до сада верно следили америчке моделе, па су својом пореском и отвореном политиком финансијског инжењеринга постали финансијски, инвестициони и туристички центар богатих странаца и они који живе у Емиратима уживају добар животни стандард. А до недавно Саудијска Арабије није дозвољавала чак ни туристичке визе и инсистирала је на традиционалном животу својих грађана.
МБС се определио за раскид са великим делом те традиције и Саудијска Арабија је већ у процесу да постане и туристичка дестинација, гради и нови модерни мега град Неом, а у плану је нови ваздухопловни превозник који ће бити ривал компанији Емирејтс. Оба земље имају планове диверзификације економског развоја и смањење зависности од нафте. Саудијска Арабија је, међутим, већа и моћнија земља и у тим променама УАЕ губи значај. То ривалство и традиционалну међуарапску љубомору сада користи Америка за дестабилизацију региона.
Један од најозбиљнијих сукоба међу тим земљама је рат у Јемену што се покушава прикрити од јавности. У почетку су, као амерички савезници, били заједно у борби против Хути побуњеника али временом су се разишли пре свега око виђења Јемена када се рат заврши. Док Саудијска Арабија себе види као гаранта стабилности послератног Јемена УАЕ спроводи другачију, у ствари америчку, политику и то пре свега у Јужном Јемену и тако практично спречава окончање рата. Део сукоба је и политика према Катару. Ријад је 2017. увео блокаду Катара а УАЕ се придружио изолацији те мале, гасом богате, земље. Сада Саудијска Арабије настоји да се помири са Катаром, али УАЕ се томе противи.
Наравно, то су вештачке поделе јер велика је разлика у потенцијалима двеју земаља. УАЕ имају око 9 милиона становника од којих су пет милиона њихови држављани, а Саудијска Арабија има 23 милиона држављана а у њој живи и ради и око 10 милиона странаца. Бруто друштвени производ Саудијске Арабије је 150 одсто већи од оног у УАЕ.
Русија је дуго припремала и била део промене геополитичке оријентације Блиског истока а Кина је давала том процесу економску снагу. И Саудијци и УАЕ одржавају блиске политичке односе са Русијом али се у економским програмима масовно ослањају на Кину. Кина је највећи инвеститор у Саудијској Арабији и највећи купац њене нафте. Али, утркују се и у војној сарадњи са Кином.
Тако током августа ове године ваздушне снаге Кине и УАЕ спроводе заједничку војну вежбу у региону Синђанг на северозападу Кине. То је њихова прва заједничка вежба. Наравно, ваздухопловне снаге Кине и УАЕ не могу да се пореде али вежба пре свега има политички и економски значај. УАЕ су већ постали и купац и трговац кинеским оружјем. Главно оружје произведено у Кини које користе УАЕ су борбене беспилотне летелице. УАЕ су 2017. године купили од Кине и противтенковске пројектиле „блу ероу 7“. Емирати желе од Кине да купе и неколико млазњака за напредну обуку Л-15.
Америчко оружје у изобиљу
Необично је да УАЕ као мала земља купује толико наоружања од Кине а истовремено поседује велике количине америчког оружја а у ваздухопловној бази Ел Дафра, недалеко од Абу Дабија, стациониране су и америчке трупе.
За војну сарадњу, укључујући и изградњу кинеске базе на Црвеном мору, и куповину кинеског оружја већ се спрема и Саудијска Арабија.
Али, Америка нема проблем само са арапским донедавним савезницима него и са Израелом, њеним званично највернијим савезником, готово вазалом. Већ недељама ту земљу потресају протести и немири. Званично, протестује се због измена у законодавном систему које фаворизују јеврејство и јеврејску верску традицију. Израелска влада се брани објашњењима да је то неопходно због заштите државе јер без јеврејства као основе државности Израел нема разлога да постоји. Израел не може да буде грађанска држава како траже они који протестују. Ако се зна амерички утицај у Израелу и друштвени модел који се тражи, онда није тешко закључити ко стоји иза грађанских протеста.
У ствари, ти проблеми Израела у односима са Америком су почели када је влада те земље уважавајући промене које су се већ десиле затражила безбедносне гаранције и од Русије. То је проблем.
Изазови постају све већи, па ипак је све више сумњи да ли ће америчка политика „завади па владај“ овога пута успети на Блиском истоку. О Арапима су доминантне предрасуде да су лењи, превртљиви, да их је лако корумпирати, али да ли је то баш тако. Како је једном рекао председник Русије Владимир Путин поводом уплитања Запада, на Блиском истоку има довољно велики број људи који су „много вештији у постизању својих циљева кроз стварање привида, много паметнијих и јачих него што сте ви и ако ви играте игре са њима ви ћете увек да изгубите“.
То су у историји разумели само Британци, али они већ дуго немају утицај и контролу је преузела Америка, која то није разумела, нити разуме. Шта год, међутим, да ураде суштинска геополитичка промена на Блиском истоку се већ десила. И то има далеко шири значај, па тако и за земље Балкана.
