Прочитај ми чланакШта год европски лидери мислили о њему, многи Европљани се слажу са Трампом и желе више рестрикција у имиграцији
,,Свирепа је. Неморална је. И слама ми срце“, рекла је бивша прва дама Лаура Буш о политици ,,нулте толеранције“ Трампове администрације, према којој се деца илегалних миграната одвајају од њихових родитеља. ,,Срамно“, додаје др Френклин Грејем.
,,Морамо да будемо…земља која се води срцем“, каже прва дама Меланија Трамп. ,,Никоме се не допада ова политика“, каже помоћник у Белој кући Келиен Конвеј, а чак и ,,председник жели да буде окончана“. И биће – имајући у виду универзалну осуду и фотографије уплакане деце коју отимају од њихових родитеља (Трамп је већ потписао указ о окончању; прим. НС). Међутим, обарање ове политике ће и даље оставити имиграциону кризу Америке нерешеном.
Хајде да размотримо. Од 2016, око 110.000 деце је илегално ушло у САД и било пуштено на слободу, заједно са 200.000 централноамеричких породица ухваћених како се ушуњавају преко границе. Испољавајући своје фрустрације, Бела кућа је саопштила:
,,Не можемо да их депортујемо, не можемо да их одвајамо, не можемо да их притварамо, не можемо да их гонимо. Оно што они (Демократе) желе је политика радикално отворених граница којом се било коме дозвољава приступ у унутрашњост земље практично без икакве документације“.
Тамо где многи Американци виде илегалне уљезе, Демократе виде будуће гласаче. Са 11.000 деце илегалних имиграната у притвору и још 250 њих који пристижу сваког дана, могло би да се деси да до краја лета држимо тридесетак хиљада њих.
Стога остаје егзистенцијално питање: Како ће Запад, укључујући Америку, зауставити поплавни талас миграната пре него што он заувек измени политички и демографски карактер наших нација и наше цивилизације?
СУМОРНО ПРОГНОЗЕ
Предвиђа се да ће америчка хиспано популација, за коју се већ процењује да броји 60 милиона људи, превазићи број од 100 милиона до 2050, дакле за свега 32 године.
А јужна граница Европе је још угроженија од наше. Пре недељу дана, нови популистички режим у Риму није дозволио барци пуној миграната из Либије да се укотви на Сицилији. Малта их је такође отерала. Након готово недељу дана путовања и хиљаду пређених миља, 630 миграната се искрцало у Валенсији (Шпанија).
Зашто их Италија није примила? Према законима ЕУ, мигранти могу да траже азил у оној земљи Европе у коју су прво дошли. Ово јако оптерећује Италију и Грчку где тражиоци азила стижу годинама. Након искрцавања у Шпанији, италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини, иначе лидер популистичке странке Лига, је ликовао:
,,Захваљујем се шпанској влади. Надам се да ће примити и осталих 66.629 избеглица (које су у Италији – П.Б.). Нећемо се увредити ако Французи буду пратили примере Шпанаца, Португалаца и Малтежана, напротив – бићемо најсрећнији на свету“.
Ако се мигрантски бродови у Медитерану преусмере ка шпанским лукама, за очекивати је да ће Шпанци убрзо постати подједнако негостољубиви као и многи други народи Европе.
А Трамп не одступа. У понедељак је твитовао:
,,Народ Немачке се окреће против сопственог руководства док миграције потресају ионако већ климаву берлинску коалицију. Криминал у Немачкој је драстично скочио. Широм Европе је направљена велика грешка прихватањем милиона људи који су снажно и насилно изменили њену културу!“
Шта год европски лидери мислили о њему, многи Европљани се слажу са Трампом и желе више рестрикција у имиграцији.
САМОУБИЛАЧКА ИДЕОЛОГИЈА
У Немачкој се кува политичка криза. Баварска ЦСУ, дугорочни коалициони партнер ЦДУ канцеларке Ангеле Меркел, сада прети разводом уколико Меркелова не оснажи немачку политику према мигрантима.
Меркелова се никада није у потпуности опоравила од националистичке ерупције изазване прихватањем милион имиграната избеглих од сиријског грађанског рата. Новогодишње дивљање у Келну, у којем су Арапи и муслимани нападали немачке девојке, скупо ју је коштало.
Један од разлога удаљавања Бавараца од Берлина је и то што, имајући у виду да се налази на југу Немачке, Баварска је примарна тачка уласка.
Готово свака популистичка странка Европе, нарочито оне на десници, се уздигла или чак преузела власт користећи проблем масовне имиграције из Африке и са Блиског истока.
Међутим, прогресивци тврдоглаво одбијају да делују, очигледно паралисани уверењем да ограничавање слободног кретања људи из других земаља крши једну од најважнијих заповести либералне демократије. Овде стварно имамо посла са идеологијом самоубиства Запада.
Уколико Европа не буде реаговала, њена будућност је предвидива. Одмах преко Медитерана налази се популација Африке, за коју се предвиђа да ће скочити до 2,5 милијарде до средине века. А до 2100, Африка ће бити дом половине светске популације.
Ако чак и мали део популација Африке и Блиског истока одлучи да пређе Медитеран и окупира све празније градове и села остарелог и умирућег континента, ко и шта ће их зауставити?
Трамп је можда на погрешној страни овог проблема у политичком и емотивном смислу када одваја децу имиграната од њихових родитеља. Али кад се ради о мега-проблему – инвазији Трећег света на Запад – он јаше на великом таласу будућности, уколико Запад уопште има будућност.
